.webp){kind=icon}
Startapovi u regiji mogu samo očekivati bolju situaciju. Pad koji se očekuje na tržištu kapitala vezan uz digitalne kompanije ne bi trebalo da utiče na startap scenu ovde. To je dugoročna igra, a recesije dolaze i prolaze, rekao je suosnivač jednog od prvih fondova rizičnog kapitala u Hrvatskoj Fil Rouge Capital Julien Coustaury.
Moguće je da će biti nekih prepreka i da neke kompanije koje su planirale prikupljanje kapitala ipak neće ići u to jer investitori nisu skloni rizičnim ulaganjima, ali nema cunamija na vidiku koji ide prema nama, istakao je Coustaury u ponedeljak na druženju BBQ for the BOLD na izletu Mlin iz bajke.
Na tom su se OPG-u u blizini Samobora okupili osnivači startapova koji su u protekle tri godine, koliko Fil Rouge Capital postoji, pohađali njihov ubrzan program ili dobili investicije, kao i mentori i partneri fonda. Pre nego što su se okupili novinari, fond je iskoristio priliku da započne novi septembarski akceleracioni program u kojem učestvuje deset kompanija u ranoj fazi razvoja. Budući da je uslov za učestvovanje u programu, ali i za primanje investicije da je kompanija registrovana u Hrvatskoj, zanimljivo je pratiti ko je sve u grupi.
U novoj generaciji akceleratorskog programa jedan osnivač se doselio u Hrvatsku iz Belorusije, a jedan iz Rumunije. Nije to neobično, gotovo 30 odsto svih startapova koje su poduprli iz tog fonda doselilo se zbog toga u Hrvatsku, rekao je Coustaury, koji se i sam iz Francuske doselio najpre u Sloveniju, a potom i u Zagreb.
U sedam generacija i investicija u više od 130 startapova, Fil Rouge Capital je gotovo potpuno iscrpeo svojih 46 miliona evra kapitala, a preostalih nekoliko miliona kapitala koje još ima na raspolaganju raspodeliće se za follow up investicije. Sve to u cilju da neki od startapova stasa u jednoroga. Ko su favoriti i koga vidi u toj ulozi, direktor fonda nije otkrio, ali je rekao da ima desetak kandidata koji bi u dogledno vreme mogli stati uz bok Mati Rimcu. Kako vreme prolazi, ti se kandidati menjaju jer novi uslovi na tržištu znače i da su nekima šanse za uspeh otežane, a drugima se pak otvaraju vrata.
Roger Blott, suosnivač Fil Rouge Capitala, potvrdio je kako u portfelju imaju desetak kompanija koje imaju veoma dobre šanse da postanu jednorozi, ali ih nije hteo izdvajati. Kompanije su u ranoj fazi i još se štošta može izmeniti, napomenuo je oprezno uz zagonetan osmeh.
Ipak, nije krio zadovoljstvo onime što je VC fond postigao u tri godine. Event je dokaz da su odradili veliki posao jer, kako je tokom neformalnog druženja rekao Coustaury, dvorište bi pre tri godine bilo potpuno prazno, a pogledajte sada koliko ovde ljudi ima. I zaista, dok smo se mi izdvojili da popričamo u miru, jer ko može proći pored investitora da im barem ne stisne ruku ako im već ne uputi koju reč, broj ljudi u prostranom dvorištu se primetno povećao.
Dok smo se pripremali za minglovanje i prolazili pored grupica mladih koji su razgovarali na hrvatskom, slovenačkom, engleskom, pa i albanskom, odzvanjala mi je u glavi Blottova rečenica da je Hrvatska dobra zemlja za investicije. To se zaista retko čuje jer ako se i dotaknemo te teme, uvek u prvi plan iskoči administracija, poreska politika, cena rada, inertnost pravnog sistema i ostale radosti koje investitorima deluju svakako samo ne privlačno.
"Odlično je što je Hrvatska u Evropskoj uniji, mnogo je pravnih problema usklađeno, na primer, zaštita intelektualnih prava, a to je ključno, posebno kada je reč o novim tehnologijama. Hrvatska je zapravo prilično dobra za startapove s pravnog, korporativnog i poreskog aspekta", zaključio je Blott.
Dodao je i da uprkos svim makroekonomskim pokazateljima ne treba zaboraviti da investitori barataju istom količinom novca. Zaključio je da se kvalitetni startapovi nemaju čega plašiti, ali da će se osrednji morati poprilično boriti kako bi došli do svog dela kolača.
Stevica Kuharski, direktor fonda Fil Rouge Capital, analizirao je startap scenu regije, naglasivši da Hrvatska polako postaje predvodnik po broju prijava za investicije, ali i po kvalitetu ideja i osnivača startapova. Pre nekoliko godina Slovenija je vodila po broju projekata, ali u zadnje tri-četiri godine Hrvatska je dobila primat i na vrhu je što se tiče regije po kvalitetu i broju startapova u ranom stadijumu razvoja, naveo je.
Komentarisao je i najčešću grešku startapova u Hrvatskoj. "Osnivači vrlo često razmišljaju o tome da im treba previše novca, da im treba petsto ili dvesto hiljada evra, a u fazi su u kojoj im ne treba više od 50 hiljada evra da pokažu i dokažu da se može."
