Turska lira pala posle Erdoganove pobede

Turska lira je oslabila nakon što je Recep Tayyip Erdogan pobedio na predsedničkim izborima u drugom krugu u nedelju. On je tako produžio svoje vreme u ulozi najdugotrajnijeg lidera svoje zemlje, a investitori su i dalje u potrazi za bilo kakvim znacima o popuštanju stege države nad tržištima.

Lira je oslabila do 0,3 odsto prema američkom dolaru, dostigavši gotovo rekordno niski nivo od 20,03 pre nego što se trgovala po kursu od 20,01 u 6.40 ujutro u Istanbulu.

Wall Street predviđa dalje slabljenje lire, a Morgan Stanley upozorava da bi mogla dostići 26 dolara pre nego što se ranije očekivalo i da bi mogla da se spusti na 28 do kraja godine, ukoliko Erdogan nastavi sa svojom politikom održavanja niskih kamatnih stopa. Wells Fargo & Co očekuje da će valuta dostići 23 do kraja kvartala.

"Erdoganova pobeda ne pruža nikakvu utehu stranim investitorima", rekao je Hasnain Malik, strateg u Tellimeru iz Dubaija. "Uz veoma visoku inflaciju, veoma niske kamatne stope i bez neto deviznih rezervi, mogla bi se dogoditi bolna kriza koja bi pogodila svu imovinu."

Erdogan je lako osigurao pobedu u drugom krugu, osvojivši 52 odsto glasova prema nezvaničnom brojanju, i kratko nakon 20 časova u nedelju održao je pobednički govor sa vrha autobusa u Istanbulu.

Erdoganov nekonvencionalan pristup kamatnim stopama - on veruje da niže stope dovode do niže inflacije - ostavlja tržišta u neizvesnosti zbog nepredvidive kombinacije ad hok propisa i intervencija, a nove mere se uvode neformalno i gotovo svakodnevno. One su takođe naterale investitore da beže, pri čemu su ukupna strana ulaganja u turske akcije i obveznice smanjena za oko 85 odsto, ili gotovo 130 milijardi dolara, od 2013. godine.

Bloomberg

 

"Očigledno je da trenutni ekonomski model ne funkcioniše", rekao je Burak Cetinceker, menadžer novca u Strateji Portfoyu u Istanbulu. "Erdogan je verovatno svestan toga, a skorašnja skromna tranzicija ka tradicionalnim politikama je verovatna jer inače nije održivo. Bilo kakav signal u tom smeru bi bio dobrodošao na tržištima.”

Politike su takođe bile skupe, jer je centralna banka potrošila skoro 200 milijardi dolara u proteklih godinu i po da bi podstakla liru, neto devizne rezerve su postale negativne, a inflacija je porasla iznad 80 odsto prošle godine pre nego što je pala na 44 odsto u aprilu. Pred vikend, trgovci su se više nego ikada verovali u pad turske valute, kladeći se da će tržišne snage na kraju nadvladati vladinu kontrolu.

Prvi znaci bilo kakve revizije trenutne mešavine politika verovatno će doći sa imenovanjima na ključne ekonomske pozicije, uključujući ministarstvo finansija i centralnu banku. Svi aktuelni ministri osvojili su mesta u parlamentu pre dve nedelje, kojih bi morali da se odreknu ukoliko bi bili ponovo imenovani na mesto u vladi.

Slabiji napori opozicije nego što se očekivalo u prvom krugu predsedničkih izbora 14. maja doveli su do naglog porasta svopova kreditnih neizvršenja, pada bankarskih akcija za više od 20 odsto i povlačenja turske valute.

"Mora da dođe do nekih ispravki da bi se bar izbegla situacija u kojoj Turska ostaje bez deviznih rezervi", rekao je Viktor Szabo, investicioni direktor kompanije Abrdn u Londonu. Sačekaće se saopštenja o politici, jer su "trenutne heterodoksne politike neodržive".

 

- U pisanju pomogao Karl Lester M. Yap.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar