Trumpov koin i moralni hazard na delu - ko plaća cenu političke igre moći

Postoje finansijski baloni i postoje politički skandali. Retko se, međutim, dešava da se ta dva sveta toliko isprepletu da više nije jasno gde se završava tržište, a gde počinje zloupotreba moći. Upravo to je sada slučaj sa Trumpovim kripto novčićem ($TRUMP).

Mim-koin povezan sa predsednikom najmoćnije svetske ekonomije izgubio je 94 odsto vrednosti u odnosu na svoj istorijski maksimum, preneo je Financial Times. Prema podacima Coinbasea, $TRUMP je dostigao najvišu vrednost od oko 74 dolara sredinom januara 2025. (odmah nakon lansiranja), a na početku februara 2026. vrednost mu je na nivou 4-5 dolara po tokenu.

Dakle, token koji je u jednom trenutku koštao više od 70 dolara danas se trguje po ceni koja praktično briše iluziju o "investiciji". Za one koji su u kolo ušli kasno - a to su gotovo uvek mali investitori - ishod je bio predvidljiv: masovni gubici. Ali ova priča nije o tome da je još jedan kripto projekat propao, već o tome ko stoji iza njega i šta to znači za trgovanje u uslovima zamagljenih granica između politike i berze, odnosno delanja i (ne)odgovornosti.

  Dramatičan pad Trumpovog koina od vrhunca vrednosti do sada

Foto: Coinmarketcap

 

Većina bi rekla da ovako dramatični padovi i jesu tipični za kriptovalute, zbog čega ih i prati nepopularan epitet "rizična imovina". Međutim, slučaj sa Trumpovim koinom više nije samo tržišni rizik, već politički posredovan rizik.

Osvrnimo se na mim-koine doge, pepe ili shibu - tu je rizik očigledan i još naglašeniji nego kod etabliranijih novčića poput bitcoina, jer ulagači znaju da "kupuju šalu", odnosno hajp. Kod Trumpovog koina je, s druge strane, rizik zamaskiran političkim autoritetom. Drugim rečima, tržište se ne ponaša isto kada token nosi ime predsednika SAD i kada nosi ime žabe ili psa.

Nije da nije bilo upozorenja.

Gabor Gurbacs, nekadašnji direktor strategije digitalne imovine u investicionoj kompaniji VanEck i osnivač PointsVillea, rekao je odmah nakon lansiranja Trumpovog kripto novčića da mim-koini "koštaju SAD, predsedništvo i njegovu porodicu mnogo kredibiliteta", navodeći da posledice lansiranja Trumpovog i Melanijinog tokena "nisu ni počele".

Više od godinu dana kasnije, posledice su tu.

 

 

Max Keiser, američki finansijski stručnjak, investitor i jedan od najglasnijih - ali i najkontroverznijih - zagovornika bitcoina, nazvao je Trumpov novčić pogrdnom rečju. Jednom delu ulagača sam taj komentar mogao bi biti dovoljan signal, ali to opet ne znači da su oni koji nisu poslušali Keisera "krivi". Na kraju krajeva, ma koliko bilo stručno Keiserovo mišljenje u ovoj oblasti, ono je i dalje samo "jedno mišljenje". Jednako bi ispali lakoverni oni investitori koji slepo slušaju, na primer, samo Keiserove savete.

 

 

 

Naizgled 'najbezopasniji' politički instrument

Trumpov koin nije nastao kao tehnološki eksperiment ili pokušaj unapređenja finansijskog sistema. Njegova vrednost nije počivala na upotrebljivosti, inovaciji ili, čak, osnovnoj ekonomskoj logici. Jedini realni kapital tog novčića bilo je - ime. U startu se, dakle, moglo pretpostaviti da $TRUMP više funkcioniše kao finansijski derivat političkog brenda, nego kao sam finansijski instrument. Njime se nije trgovalo na osnovu očekivanih prihoda ili poslovnog modela, već emocija - lojalnosti ili nepristrasnosti, identiteta i kulture konflikata u američkom podeljenom društvu.

Kupovina ovog tokena je, stoga, podjednako politička poruka koliko i spekulativni potez. Upravo tu leži ključna razlika u odnosu na druge kripto balone. U slučaju koina $TRUMP, po sredi nije bila samo puka potraga za brzom zaradom na krilima kripto buma, već i upotreba političke moći kao pokretača finansijske euforije. A jedan od osnovnih problema u tom scenariju jeste asimetrija rizika.

Prema analizi koju je objavio Reuters, projekat je kroz naknade i ranu fazu trgovine generisao desetine miliona dolara, dok su stotine hiljada malih investitora ostale sa gubicima, što nije bio izuzetak, već obrazac.

Kod ovakvih projekata, rani akteri i oni koji kontrolišu intenzitet toplote "vruće priče" - ujedno su oni koji iz nje izlaze prvi i to sa profitom, dok većina ulazi kasnije - vođena poverenjem, a ne činjenicama - i završava sa gubitkom. Gledano isključivo finansijski, tradicionalno, takav odnos bi odmah otvorio pitanje manipulacije tržištem. On se u kripto svetu često opravdava tezom da je reč o "riziku koji investitor svesno prihvata". Međutim, kada je lice tog rizika predsednik SAD - onda to relativizovanje nije lako odbraniti.

Dakle, na pitanje da li su investitori znali u šta ulaze, odgovor je kratak - znali su. Ali ne može se gledati samo "tehnički" ugao ove priče. Dok s jedne strane Trumpov koin nije imao poslovni model, nije obećavao prihode, dividende ili upotrebljivost i jasno je spadao u kategoriju mim-koina s ekstremnom volatilnošću, sa druge strane rizik nije bio neutralan, već motivisan politikom, kroz ime i autoritet koji su menjali percepciju onoga u šta se, zapravo, ulaže.

Ukratko, odgovornost investitora postoji, ali nije simetrična s odgovornošću onih koji su političku moć pretvorili u tržišni signal. Možda je lakše reći da su investitori ispali naivni, ali je poštenije reći da je volatilnost Trumpovog koina zapravo (raz)otkrila granice sistema koji dopušta da se politička moć koristi kao finansijski motor - bez jasnih pravila, odgovornosti i posledica.

 

Institucionalni vakuum

Zamislimo obrnutu situaciju - da predsednik Federalnih rezervi promoviše privatni finansijski proizvod; ili da američki ministar finansija lansira spekulativni instrument namenjen široj javnosti. Takav scenario bio bi nezamisliv, posebno u aktuelnoj američkoj politici u kojoj Trump konstantno potkopava poverenje u prvog čoveka Feda, Jeromea Powella, zato što "on (Trump) smatra" da Powell ne radi dobro svoj posao. 

Prvi čovek SAD je, inače, sklon tome da svoje neistomišljenike napada služeći se autoritetom i uvredama, a ne argumentima. Kada monetarna politika ne služi njegovom političkom interesu, predsednik Feda odmah prestaje da bude važna figura jedne tako važne institucije - i postaje "nestručna meta".

Da je Jerome Powell kojim slučajem izdao sopstveni mim-koin, Trump bi to doživeo kao skandal, provokaciju i zloupotrebu funkcije - ne zato što veruje u institucionalnu etiku, već zato što bi to direktno potkopalo njegov narativ.

Lider SAD od Feda očekuje dve stvari: da bude moćan, ali ne previše nezavisan, i da utiče na tržišta, ali u smeru koji njemu (Trumpu) odgovara. Shodno tome, Powellov mim-koin bi bio "krajnje neprihvatljiv".

Prvo, razotkrio bi dvostruke standarde. Ako predsednik Feda ne sme ni da tvituje o kamatama bez pažljivo odmerenog tona, kako bi onda mogao da lansira spekulativni token? Upravo to bi ogolilo činjenicu da Trump sebi dopušta ono što drugima osporava. Drugo, Powell bi time pokazao političku moć - sposobnost da svojim (jednim) imenom pokrene tržišnu euforiju. Trumpova reakcija verovatno ne bi bila rasprava o etici, već optužba da je Powell "opasan" po tržišta ili "politički motivisan". I treće - verovatno najvažnije - Powellov koin bi potkopao osnovnu hijerarhiju koju Trump pokušava da uspostavi, a to je da politika ima pravo da utiče na tržišta, ali da institucije nemaju pravo da koriste tržišta za lične interese.

Bloomberg

 

Međutim, u sivoj zoni kripta, gde se regulativa često povlači pred pričom o "inovaciji" (fenomenu, maniji, euforiji), granice su se vremenom zamutile. Trumpov koin je jasno pokazao koliko daleko može da ode normalizacija sukoba interesa kada je dobro upakovana u hajp.

Čak i ako formalna pravna odgovornost ne postoji, politička i moralna bi morale da postoje. U ovom slučaju su, pak, izostale. A ako se ovakav model ne dovede u pitanje, onda će ulagači u kripto ili neke druge rizičnije imovine biti večno zarobljeni u oblaku ogromnog rizika bez imalo odgovornosti. To je luda vožnja za koju niko ne bi kupio kartu.

U trenutku kada politička moć bez posledica postane finansijski mamac, tržište prestaje da bude neutralno i pretvara se u sredstvo za eksploataciju. Drugim rečima, tržište više ne nagrađuje procenu rizika, već pripadnost - a cenu toga na kraju plaćaju pojedinci sa trajno urušenim poverenjem u sistem.

Pad cene je najmanji problem

Naposletku, ironija je u tome što pad Trumpovog novčića za više od 90 odsto možda i nije najgora stvar koja se dogodila. Tržišta će zaboraviti, grafikoni će se poravnati, novi tokeni će doći.

Ono što ostaje jeste činjenica da je moguće spojiti najvišu političku funkciju na svetu sa najnižim oblikom finansijske spekulacije, a da taj spoj ne pokrene nikakvu ozbiljnu institucionalnu reakciju. U tom smislu, Trumpov koin nije samo propali mim-koin, već simptom nove tržišne boljke - bezbrižnog uživanja moći bez kontrole, odgovornosti i etike.

Ako je ovo budućnost kripta, onda problem nije u volatilnosti. Problem je u vrednostima sistema.