Šta gura S&P 500 naviše i koliko će još potrajati

Američki indeks S&P 500, koji je od prošlogodišnjih najnižih vrednosti porastao za 17 odsto (u evrima), nastoji da proboj ka novim rekordima učvrsti kroz dugotrajniji bikovski trend. Glavni pokretač rasta ostaju najveća tehnološka preduzeća, dok ulagači pažljivo prate kretanje kursa dolara, cene energenata i fiskalnu politiku Vašingtona. Hoće li indeks S&P 500 još rasti? 

 

 

"Slabiji dolar znači veće profite za američke kompanije, ali ovi efekti postaju vidljivi tek nakon dva do tri kvartala. Ako se ovakav trend nastavi, u drugoj polovini godine možemo očekivati izrazitiji rast profita američkih preduzeća", navodi Matej Mazi, menadžer imovine u NLB Skladi.

Pored slabljenja dolara pominje i pad cena energenata: sirova istočnoteksaška nafta (WTI) beleži pad veći od 25 odsto u odnosu na prošlogodišnju rekordnu vrednost, a benzin beleži pad od 11 odsto u odnosu na prošlu godinu, trenutno je njegova cena za 40 odsto niža od rekordnih nivoa iz 2022. godine. Niži troškovi energenata rasterećuju preduzeća i jačaju potrošnju domaćinstava.

 

 

Među pozitivne faktore Mazi ubraja i usmeravanje američke administracije na deregulaciju i poreske olakšice. "To možemo očekivati u drugoj polovini godine", kaže. Naglašava još i to da su se carinski prihodi SAD značajno povećali zbog uvedenih carina, što pruža dodatni manevarski prostor za fiskalne podsticaje.

Menadžer imovine istovremeno upozorava da su kratkoročne korekcije naniže još uvek moguće – između ostalog zbog isteka devedesetodnevnog primirja u trgovinskim tarifama 9. jula i neizvesnosti u pogledu budućeg ciklusa kamatnih stopa.

Prinosi će do kraja godine biti jednocifreni

S&P 500 je ove godine prošao kroz prilično turbulentan period i treba imati na umu da je sa istorijske perspektive na trenutnom nivou prilično precenjen, komentariše David Zorman, menadžer imovine u Generali Investments.

Kompanije će morati da ispune obećane rezultate, inače bi budući prinosi mogli da budu vrlo skromni, dodatno upozorava.

Pri tome još dodaje da prinos indeksa snažno zavisi od vodećih sedam kompanija, takozvanih veličanstvenih sedam (Apple, Microsoft, Nvidia, Alphabet, Amazon, Meta i Tesla), koje zajedno čine približno 30 odsto S&P 500. "Kupovina indeksa znači pre svega ulaganje u tehnološki sektor, koji je bio ključni generator rasta poslednjih nekoliko godina i zadržaće tu ulogu još neko vreme."

Stav Generali Investmentsa od početka godine bio je da u 2025. možemo očekivati jednocifrene prinose, a ta procena će se zadržati u narednom periodu.

Valutni rizik je trenutno potcenjen

Da američke akcije od aprila naviše guraju giganti poput Nvidije, Microsofta i Broadcoma, primećuje i Lojze Kozole iz kompanije Ilirika. Glavni podsticaj ostaje predviđanje pada kamatnih stopa, dok ulagači očekuju dalje povećanje profita. "Bez značajnijih poremećaja, uzlazni trend može da se održi", optimističan je.

Međutim, Kozole upozorava na potcenjeni rizik: "Za evropske ulagače najvažniji ostaje valutni rizik. Američke akcije kotiraju se u dolarima, zato na konačan prinos utiče i kretanje kursa evra prema dolaru."

Ako evro ojača – što nije isključeno, ako Vašington ne obuzda rekordni budžetski deficit koji već prelazi dve hiljade milijardi dolara – kursna promena može poništiti deo dobitaka od akcija.

"Taj valutni rizik trenutno je još izraženiji, jer prinosi na globalne, posebno dugoročne obveznice rastu, gde su u prvom planu uglavnom američke dugoročne obveznice. To ukazuje na sve veću zabrinutost tržišta zbog opsežne budžetske potrošnje država, koja podiže inflatorna očekivanja."