Dragica Pavlović prva je i jedina žena iz Srbije koja je završila dupli Ironman. Plivala je 7,6 kilometara, celu noć vozila bicikl 360 kilometara, a onda trčala 84 kilometra. Ona je ovu trku, dugu 451,6 kilometra, u Austriji 1. septembra savladala za 35 sati i tim rezultatom uspela da zauzme treće mesto.
Ova 48-godišnja Šapčanka u rekreativnom sportu je ceo život. Trenirala je rukomet i košarku, a trčanje joj je prešlo u naviku kada joj se tata razboleo. Od oca, inače bivšeg fudbalera, kaže da je nasledila ljubav prema sportu.
"Tatina bolest me jako potresla, i morala sam taj stres negde nekako da izbacim, pa sam počela da trčim. Prvi polumaraton istrčala sam 2017. godine u Šapcu, a te iste godine saznala sam i da mi je pukao jedan pršljen“, počinje svoju priču Dragica za Bloomberg Adriju.
Opširnije
Ironman 70.3 trka prvi put u Srbiji, dolazi 1.000 takmičara iz 60 zemalja
Prestonica Srbije u nedelju će biti domaćin sportskog događaja kakav do sada nije viđen na ovim prostorima.
13.09.2024
Nemaju bazene ni trening centar, a treći put zaredom zlatni na Olimpijadi
Vaterpolisti Srbije, koji se od 2000. godine nisu vratili sa Olimpijade bez medalje, decenijama treniraju gde stignu i čekaju na svoju kuću već osam godina.
16.08.2024
Muzej Novaka Đokovića bio bi mamac za turiste iz Kine
Muzej posvećen teniseru Novaku Đokoviću uskoro će početi da se gradi u Beogradu, najavila vlast.
08.08.2024
Jokić i Đoković među 20 najplaćenijih sportista na OI u Parizu
Olimpijske igre okupljaju 20 najplaćenijih sportista, od kojih je svaki zaradio više od 35 miliona dolara u 12 meseci zaključno s junom.
01.08.2024
"Imala sam povredu kičme i lekari su mi rekli da ne smem ni da trčim, ni da se savijam, ni da plivam kraul, ni podižem teško. A moj posao je, jer sam po struci viši fizioterapeut, i da se savijam i da dižem pacijente. Tada sam, suprotno savetima lekara, odlučila da ću da radim ono što volim. Poslušala sam svoje telo, koje je reklo da mogu, a ne lekare. I krenula sam u triatlon. Od jubilarne nagrade za 20 godina staža kupila sam bicikl i uz podršku porodice krenula da treniram“, priseća se ona.
Kada je odlučila da krene put triatlona, pre nešto više od četiri godine, Dragica je danonoćno pregledala različite sajtove, Youtube kanale i forume iskusnih triatlonaca. Slušala je, čitala i zapisivala, kako bi se što bolje informisala, jer niko koga je znala nije bio aktivno u triatlonu.
Sama sebi jedini protivnik
Na prvu triatlon trku – sprint triatlon (750 metara plivanje, 20 kilometara bicikl i pet kilometara trčanje) otišla je u novembru 2020. godine, pred samu koronu. Od tada do danas učestvovala je na 12 trka. Na istu trku ide bar dva puta, jer, kako kaže, uvek želi da pobedi sebe.
Ne takmičim se ni sa kim, ja samo želim sebe da pobeđujem. Svake godine sam starija, a svake godine sve bolja što se tiče vremena trke.
"Da je bilo više novca, bilo bi i više trka. Sponzora nemam, sama sam htela, pa ću sama i da finansiram koliko mogu", ističe ona.
Trka duga 35 sati i 451,6 kilometara
No, da je bilo više novca, možda danas Srbiji ne bi imala ženu koja je završila trku dugu 420 kilometara.
"Prošle godine sam htela da prijavim za punu distancu Ironaman (3.800 metara plivanja, 180 kilometara vožnje bicikla i 42 kilometra trčanje), ali u momentu kad je bila prijava, ja nisam imala novca. Bila sam poprilično besna i tražila sam negde u blizini neku trku gde bih mogla da idem kolima i tako samo stigla do ove u Austriji. Znala sam da je to trka za mene. Kada sam rekla treneru šta sam naumila, on me je pitao: "Što hoćeš da se mučiš?", kaže Dragica.
A nije se mučila. Tokom 35 sati, koliko je za nju trajala trka, Dragica je imala samo jednu krizu, i to kad je nakon 13,5 sati vožnje bicikla počela da trči.
"Imala sam krizu posle četiri kilometra trčanja, ali ne fizički, fizički sam sve mogla da izdržim, noge su radile savršeno, samo mi se spavalo. Iscrpela me vožnja biciklom noću, iako sam u biciklističkom segmentu uživala. Onda mi je trener rekao da se odmorim 20 minuta, dremnula sam, pa nastavila. Mnogo mi je tokom trke pomogla i moja drugarica Zrinka, takođe triatlonka, iz Slavonskog Broda. Bez nje ova trka ne bi bila ni približno ovako dobra", kaže ona i dodaje da kada je sport u pitanju, ima puno samopouzdanja.
Sve što zavisi od mene, ja znam da ću završiti. Uopšte mi nikada nije bilo bitno ko u mene veruje. Najvažnije mi je u šta ja verujem. A ja nijednog momenta nisam posumnjala u sebe.
Trenira svaki dan. Kiša i sneg joj ne smetaju da izađe napolje i trči, a bicikl menja trenažerom, kojim je sebe počastila za rođendan, tokom zimskih i jesenjih dana kada su padavine.
"Kad me stisnu muke sa svih strana, meni su malo ova tri sporta, ja bih da nađem nekog da s njim igram basket u ponoć. Stres i sve negativno se izbacuje kroz svaku fizičku aktivnost. Kada mi je mama bila bolesna, ja devet dana nisam trenirala, čim je izašla iz bolnice, ja sam otišla da trčim sa idejom da istrčim bar pet kilometara, izašla sam iz kuće u 23.45, vratila sam se u 2.15, istrčala sam 21 kilometar", priča ona.
Za njen sportski uspeh, kaže, zaslužni su koliko ona, njena volja i disciplina, toliko i njen trener Jovan Ponjević, sa kojim je otpočela saradnju odmah nakon prvog sprint triatlona u Bosni 2020.
"Beskrajno sam zahvalna Jovanu što je veruje u mene isto kao što ja verujem u samu sebe. Na svaku trku me isprati rečima: 'Tvoja je trka, uživaj u njoj'", ističe Dragica.