Američko-izraelsko bombardovanje Irana i iranska odmazda blokiranjem Ormuskog moreuza i gađanjem američkih saveznika u Zalivu iz dana u dan postaje sve jasnije još jedan posrednički rat u okviru svojevrsnog Drugog hladnog rata između SAD i dvojca Kina-Rusija, koji je precizno kalibrisan da izbegne direktan sukob ove tri sile.
I dok su prvih desetak dana sukoba na Bliskom istoku pojedini analitičari ukazivali da Moskva i Peking nisu Teheranu pružili opipljivu vojnu i stratešku podršku, već samo javne kritike ratnog pohoda, iranski šef diplomatije Abbas Araghchi rekao je za NBC News da Rusija i Kina podržavaju Iran "politički, ekonomski, čak i vojno", istakavši da rusko-iranska vojna saradnja "nije tajna".
"Imali smo blisku saradnju u prošlosti, koja se i dalje nastavlja, a to uključuje i vojnu saradnju", rekao je Araghchi, nazvavši Rusiju i Kinu strateškim partnerima Teherana u ovom ratu.
Bloomberg
S druge strane, predsednik SAD Donald Trump je u zasad bezuspešnoj potrazi za strateškim partnerima koji će pomoći američkoj vojsci da odblokira Ormuski moreuz za isporuke nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) iz zemalja Zaliva. Ne samo što poziva u pomoć američke saveznike, poput evropskih zemalja, Kanade, Australije i Japana, već Trump ponovo upozorava da se NATO suočava sa "veoma lošom" budućnošću ako evropski saveznici ne pomognu Amerikancima u otvaranju Ormuskog moreuza.
Štaviše, američki predsednik je pripretio i Kini, rekavši da bi mogao da odloži svoj samit sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom krajem ovog meseca, ukoliko mu Peking ne pomogne u deblokiranju ključnog plovnog puta, čija je blokada napravila globalni poremećaj na tržištu nafte i gasa.
Promptno je usledila reakcija iz Pekinga gde je kinesko ministarstvo spoljnih poslova pozvao na hitan prekid vojnih operacija na Bliskom istoku, upozoravajući da bi dalja regionalna eskalacija mogla da pogodi globalnu ekonomiju. I dok Kina i Rusija postupaju oprezno u nastojanju da izbegnu isuviše direktno uplitanje u ovaj sukob kako ne bi došle u rizik da se direktno sudare sa SAD, u javnosti postaje sve očiglednije da Trump javno izbegava da kritikuje Moskvu.
Na pitanje da li Rusija pomaže Iranu sa satelitskim podacima kako bi ciljao američke i izraelske protivraketne štitove, što su mediji u više navrata saznali iz izvora u Trumpovoj administraciji, Trump je rekao "možda malo", čak opravdavajući tu pomoć time što je Vašington pomagao Kijevu od početke sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu.
"Ne znam ni na jedan, ni na drugi način. Ali bi se takođe moglo reći da smo donekle pomogli Ukrajini. Teško je reći: 'Vi ciljate nas, ali mi smo pomagali Ukrajini'", rekao je Trump, istakavši da je njegov prethodnik Joseph Biden dao Ukrajini 350 milijardi dolara u gotovini i opremi. "Dakle, teško je reći: 'Šta radite?' kada smo mi radili istu stvar."
Trump zove saveznike i preti
Nasuprot tome, Trump je u intervjuu za britanski "The Financial Times" pojačao pritisak na evropske zemlje i Kinu, koje je označio kao zemlje uveoma zavisne od nafte iz Zaliva, istakavši da je "jedino prikladno da ljudi koji imaju koristi od moreuza pomognu da se tamo ne dogodi ništa loše". On je prethodno apelovao na Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju da se pridruže "timskom naporu" kako bi otvorili usko grlo kroz koje prolazi petina svetske nafte.
"Ako ne bude odgovora ili ako bude negativan odgovor, mislim da će to biti veoma loše za budućnost NATO-a", rekao je Trump, dodavši da je pesimističan da će američki saveznici poslušati njegove molbe za pomoć. "Imamo nešto što se zove NATO. Bili smo veoma ljubazni. Nismo morali da im pomažemo oko Ukrajine. Ukrajina je hiljadama kilometara udaljena od nas... Ali smo im pomogli. Sada ćemo videti da li će oni pomoći nama. Jer sam odavno rekao da ćemo mi biti tu za njih, ali oni neće biti tu za nas. I nisam siguran da bi oni bili tu."
Bloomberg
Proteklih dana, Trumpov poziv za učestvovanje u multinacionalnoj mornaričkoj koaliciji su na različite načine praktično odbili Italija, Španija, Japan, Francuska, Norveška, Kanada, Australija i Nemačka, dok odgovor Kine, Holandije i Južne Koreje nije još stigao. Suštinski i odgovor Ujedinjenog Kraljevstva je negativan, budući da nije podrazumevao momentalno slanje brodova. Prema Trumpovim rečima, tek kada su Amerikanci "u osnovi uništili potencijal Irana za pretnju", London je pristao da pošalje dva broda.
"A ja sam rekao: 'Trebaju nam ovi brodovi pre nego što pobedimo, a ne posle pobede.' Odavno sam govorio da je NATO jednosmerna ulica", rekao je Trump, ističući da bi svaka opasnost za evropske saveznike u Zalivu bila minimalna, jer su SAD i Izrael uništili iranski vojni kapacitet u poslednje dve nedelje. "Nemaju mornaricu, nemaju protivvazdušne snage, nemaju vazduhoplovstvo, sve je nestalo. Jedino što mogu da urade jeste da naprave malo problema postavljanjem mine u vodu - smetnja, ali smetnja može izazvati probleme."
Evropski odgovori od 'da, ali' do rezolutnog 'ne'
I dok u Vašingtonu razmatraju mogućnosti i kopnenog napada na iransko ostrvo Harg, koje je iransko čvorište za izvoz nafte, u evropskoj javnosti se uveliko raspravlja kako bi trebalo odgovoriti na nove Trumpove pritiske.
Španski premijer Pedro Sanchez insistira "američka hegemonija nad evropskim donošenjem odluka mora biti prekinuta pre nego što svi izgorimo".
Bloomberg
Prema rečima direktorke Instituta za međunarodne poslove u Rimu Nathalie Tocci, Trumpove pretnje NATO-u su "sasvim koherentne".
"Bilo da je u pitanju Ukrajina, Grenland ili carine, Trump je tretirao Evropljane kao kolonije, a njihovi lideri su prečesto to činili. Normalno je da sada pokuša ponovo", istakla je Tocci u objavi na društvenoj mreži X, dodajući da će se to nastaviti sve dok "grenlandski trenutak" evropskog dostojanstva ne postane trajan u transatlantskim odnosima.
S druge strane, nemački diplomata i prvi čovek Minhenske konferencije o bezbednosti Wolfgang Ischinger smatra da bi "razuman evropski odgovor trebalo da bude 'da, ali'".
"Da, spremni smo da doprinesemo, ali samo ako SAD podrže Ukrajinu i zahtevaju trenutni prekid vatre od strane Rusije u Ukrajini, i samo ako se odluke o Ukrajini i Bliskom istoku donose putem transatlantske kontakt grupe", glasi eventualni odgovor, koji bi evropski lideri, prema oceni Ischinger, trebalo da daju na Trumpov zahtev.
Bloomberg
Na pitanje da precizira kakva mu je pomoć potrebna, Trump je rekao "šta god da je potrebno", dodavši da saveznici treba da pošalju minolovce, kojih Evropa poseduje mnogo više nego SAD. Osim toga, izjavom da želi "ljude koji će eliminisati neke loše aktere koji se nalaze duž (iranske) obale", Trump je implicirao da želi evropske komandose ili drugu vojnu pomoć kako bi eliminisao Irance koji u Zalivu prave "smetnju" dronovima i pomorskim minama.
"Udaramo ih veoma snažno. Nemaju ništa drugo nego da naprave malo problema u moreuzu, ali ovi ljudi imaju koristi (od moreuza) i trebalo bi da nam pomognu da ga kontrolišemo. Pomoći ćemo im. Ali i oni bi trebalo da budu tamo. Potrebno vam je mnogo ljudi da nadgledaju nekolicinu", rekao je Trump, očekujući da u tom učestvuje i Kina "jer Kina dobija 90 nafte svoje nafte iz moreuza" te da želi da dobije odgovor znatno pre samita. "Želeli bismo da znamo pre toga. To je (dve nedelje) dugo vreme."
Pomoć Kine nije po svaku cenu
Uprkos tome što Peking ističe da insistira na prekidu blokade tesnaca između Irana i Omana, sve više informacija ukazuje da tankeri sa naftom i LNG-jem, koji su namenjeni kineskim, ruskim i indijskim prolaze bez iranskih napada kroz moreuz. Iranski šef diplomatije je istakao da je moreuz zatvoren za tankere i brodove koji pripadaju "našim neprijateljima, onima koji nas napadaju i njihovim saveznicima".
"Moreuz nije zatvoren. Zatvoren je samo za američke i izraelske brodove i tankere, a ne i za druge", rekao je Araghchi i time na posredan način potvrđujući pojedine procene da aktuelni rat na Bliskom istoku ipak nema toliko velike posledice na ekonomske interese Kine koliko se to u prvi mah činilo.
Bloomberg
I dok je ruska pomoć u mnogome ograničena njenom preokupacijom ratom u Ukrajini, očekivanje da bi Peking mogao vojno da podrži Teheran uvek je bilo pogrešno. Naprosto, Kina nije "nova Amerika" i ima veoma različite ideje o tome kako efikasno delovati u savremenom svetu.
Osim toga, kinesko reagovanje i pomoć Iranu umnogome je strukturno ograničeno predstojećim samitom Trumpa i Xija i nastojanjem Pekinga da očuva svojevrsni ekonomski detant sa Vašingtonom, što mu ostaje najvažniji strateški prioritet. Iako iranski raketni program zavisi od kineske tehnologije, nema garancije da će Peking isporučivati rakete Teheranu dok rat traje.
"Za Kineze, (ovaj) rat ima niži prioritet od sastanka Trumpa i Xija krajem marta, gde se očekuje da će se, između ostalog, razmatrati carine. Ponovo, otvorena podrška Iranu vojnom pomoći samo će ugroziti sastanak", objasnila je u intervjuu za "The New Arab" Li-Chen Sim, saradnica američkog Instituta za Bliski istok. "Kina ima obilne zalihe nafte u strateškim i komercijalnim rezervama - dovoljno da traju tri do četiri meseca - i mogu u elektranama da pređu sa LNG-ja na ugalj ili gas iz cevovoda iz Rusije i Mjanmara kako bi ublažili eventualne dugotrajne probleme sa snabdevanjem iz Katara."
Rusija i Kina pružaju stratešku dubinu Iranu bez prelaska u direktnu vojnu intervenciju, što je kalibrisani stav u skladu sa logikom Drugog hladnog rata, smatra austrijsko-bugarska konsultantkinja za geopolitiku Velina Čakarova, ističući da je Kina "usvojila mirniji, ali strukturno značajan stav".
"Peking je prebacio iranske vojne navigacione sisteme sa američkog GPS-a na kinesku šifrovanu konstelaciju BeiDou-3 i isporučio je antistelt radarski sistem YLC-8B, UHF opseg dizajniran da smanji efikasnost apsorpcije radara američkih stelt platformi, uključujući B-21 Raider i F-35C. Kina je takođe navodno ograničila izvoz retkih zemnih elemenata za vojnu upotrebu, potencijalno ograničavajući sposobnost SAD da obnove određene zalihe oružja", ističe Čakarova i dodaje da nijedna sila, ni Kina niti Rusija, nije spremna da pređe kinetički prag u ime Irana, tako da njihova pomoć "omogućava iransku istrajnost, a ne iransku pobedu".
Ruska pomoć Iranu
Ograničenja u ruskoj pomoći Teheranu leže u tome da su svi ruski moderni sistemi S-400 i vazdušna sredstva posvećeni ratu u Ukrajini. Ipak, prema rečima tri visoka američka zvaničnika koje je citirao "The Washington Post", Rusija snabdeva Iran osetljivim obaveštajnim podacima u realnom vremenu, uključujući precizne lokacije američkih pomorskih i vazdušnih sredstava, koje se prenose putem satelitskih kanala koji omogućavaju iransku doktrinu preciznih udara.
Bloomberg
"Putin je to direktno negirao Trumpu. Poricanje je analitički irelevantno: preciznost nedavnih iranskih udara na nejavne koordinate američkih objekata potvrđuje obaveštajni kanal. Rusija navodno pruža Iranu ne samo obaveštajne podatke već i napredne sisteme protivvazdušne odbrane, vojne avione i taktičku podršku, produbljujući njihovu vojnu saradnju", ističe Čakarova. "Ovi transferi, uz obuku i razmenu tehnologije, mogli bi značajno ojačati odbrambene sposobnosti Irana i promeniti regionalnu vojnu ravnotežu."
Rusko-iranska strateška saradnja se razvila ratom u Ukrajini. Ne samo zbog iranske prodaje Rusiji stotine balističkih raketa kratkog dometa Fath-360, skoro 500 drugih balističkih raketa kratkog dometa i približno 200 raketa zemlja-vazduh povezanih sa protivvazdušnim odbrambenim sistemima, procenjene ukupne vrednosti od oko tri milijarde dolara, već i zbog isporuka iranskih jurišnih dronova "Šahed", koji su Moskvi bili posebno korisni da uhvati korak sa Kijevom koji je u početku bio dominantan u ratnom korišćenju dronova. Štaviše, Rusija je pomoću iranske i kineske tehnologije razvila i sopstvenu proizvodnju dronova, pa pojedini izvori tvrde da ih sada delom šalje Teheranu.
Rusija ima poprilične koristi od rata na Bliskom istoku, ne samo zbog ublažavanja američkih sankcija i skoka cena nafte i gasa, već u zbog toga što taj sukob skreće pažnju Zapada sa podrške Ukrajini.
Bloomberg
"Što duže traje rat, manje raketa SAD, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo mogu prodati ili prebaciti Ukrajini, poprištu koje je važnije za Rusiju nego Bliski istok", ističe Li-Chen Sim, dodajući da će, shodno tome, SAD, EU i UK dati prioritet obnavljanju sopstvenih raketnih zaliha u odnosu na snabdevanje Ukrajine.
.webp){kind=icon}
