Ceo Davos se vrti oko Trumpa: od duha dijaloga do monologa

Kao nikada ranije, ovogodišnji Svetski ekonomski forum u Davosu je u znaku geopolitike i američkog predsednika Donalda Trumpa, tako da ne čude komentari da bi ovaj skup u elitnom švajcarskom skijalištu bilo tačnije nazvati Svetskim geopolitičkim forumom ili "Svetskim Trumpovim forumom". Svetska ekonomija ostala je u svojevrsnoj čekaonici da vidi šta će joj doneti geopolitičke borbe, Trump i velika američka delegacija koja je došla u Davos koji je okupio vodeće ličnosti iz svetskog biznisa, politike i nauke.

Iako je pod motom "Duh dijaloga", zapravo je dobar deo skupa u "duhu Trumpovog monologa", odnosno da li će predsednik SAD u svom govoru dati naznake mogućnosti da sa evropskim liderima dođe do za obe strane prihvatljivog rešenja, između ostalog, i u sporu oko Grenlanda i carinske politike. Forum ove godine, smatra komentator italijanskog dnevnog lista "La Republicca", zaista izgleda kao američka kolonija ove godine ili, bolje rečeno, "kolonija MAGA carstva", budući da se program potpuno "vrti oko Trumpa".

"I u zvaničnom programu u kojem su mnogo manje vidljiva 'woke' pitanja poput borbe protiv klimatskih promena – tipična za forum koji je uvek politički korektan – ali i u paralelnom programu u kojem su prave atrakcije koje uključuju najave o Gazi i sastanke o Ukrajini sa Volodimirom Zelenskim i evropskim šefovima država i vlada", ističe italijanski komentator Filippo Santelli.

Trump: Grenland je naša teritorija

Uprkos problemima sa predsedničkim avionom, Trumpov govor u Davosu nije kasnio, pokazavši njegovu jasnu nameru da istakne svoju globalnu supremaciju pod zastavom "Amerika na prvom mestu".

"SAD su ekonomski motor na planeti. I kada Amerika procveta, procveta ceo svet... Svi nas pratite dole i pratite nas gore", rekao je Trump, hvaleći svoju ekonomsku politiku, potom spoljnopolitičke poteze u Venecueli, ali i američku energetsku politiku, dodajući da SAD ulažu ozbiljno u nuklearnu energiju. "Nisam bio veliki obožavalac jer mi se nije sviđao rizik, opasnost, ali napredak koji su postigli sa nuklearnom energijom je neverovatan, a napredak u bezbednosti koji su postigli je neverovatan".

Bloomberg

Hvaleći američke nuklearke, Trump je ponovio svoje uobičajene kritike energije vetra, dodavši da Velika Britanija sedi jednom od najvećih izvora energije na svetu a ne koristi ga. Ipak, najveće interesovanje je izazvao deo njegovog govora o Grenlandu za koji je rekao da je "naša teritorija", ali da neće upotrebiti silu da bi dobio Grenland. On je istakao da ima veliko poštovanje prema njegovom stanovništvu, ali i stanovništvu Danske.

"Ali svaki NATO saveznik ima obavezu da brani svoju teritoriju, a činjenica je da nijedna nacija ili grupa nacija, nije u poziciji da ga obezbedi osim Amerike. Velika smo sila, veća smo sila nego što ljudi misle, a otkrili su to pre dve nedelje u Venecueli. Videli smo to u Drugom svetskom ratu kada je Danska nakon šest sati borbe pala protiv Nemačke. Bila je nesposobna da odbrani sebe ili Grenland i onda je Amerika osetila obavezu da pošalju sopstvene snage da zadrže Grenland. I to jesmo uradili uz velike gubitke i troškove. Mi smo ga odbranili, uspostavili baze, borili smo se za Dansku, ni za koga drugog", rekao je Trump, dodajući da su uspešno sprečili neprijatelje da naprave bazu na našoj hemisferi. "To smo uradili za sebe. Nakon rata u kom smo pobedili, da nije bilo nas, svi biste pričali nemački i malo japanskog. Nakon rata smo Grenland vratili Danskoj. Koliko smo bili glupi što smo to uradili? Ali koliko su oni sada nezahvalni. Sada se naša zemlja i svet suočavaju sa mnogo većim rizicima nego ikada pre, zbog oružja, nuklearnog oružja i drugog o kom ne smem da govorim."

Nakon duge kritike Danske, Trump je istakao da je Grenland potreban SAD-u "za stratešku nacionalnu bezbednost i međunarodnu bezbednost".

"Ovo ogromno neobezbeđeno ostrvo je zapravo deo Severne Amerike. To je naša teritorija", rekao je, dodajući da traži "hitne pregovore kako bismo još jednom razgovarali o akviziciji Grenlanda od strane Sjedinjenih Država" te da od NATO-a "nikada nismo ništa tražili i nikada nismo ništa dobili". "Verovatno nećemo ništa dobiti osim ako ne odlučim da upotrebim prekomernu snagu i silu tamo gde bismo, iskreno, bili nezaustavljivi. Ali to neću učiniti. To je verovatno najveća izjava koju sam dao jer su ljudi mislili da ću upotrebiti silu. Ne moram da upotrebim silu. Ne želim da upotrebim silu. Neću upotrebiti silu."

Bloomberg

Govoreći o predloženoj američkoj akviziciji Grenlanda, Trump je rekao da ona "ne bi bila pretnja NATO-u", već da bi to "značajno poboljšalo bezbednost celog saveza, celog NATO-a", za koji je dodao da se prema SAD "odnosi veoma nepravedno".

"Sve što tražimo jeste da dobijemo Grenland, uključujući pravo vlasništva i titule, jer vam je potrebno vlasništvo da biste ga branili. Ne možete ga braniti ako je zakupljen", rekao je Trump o Grenlandu. "Ko, dođavola, želi da brani ugovor o zakupu ili zakup, što je veliki komad leda usred okeana, gde će se, ako dođe do rata, veliki deo akcije odvijati na tom komadu leda. Zamislite, te rakete će leteti tačno iznad središta tog komada leda."

Nakon što se oko 50 minuta fokusirao na međunarodne teme, Trump se vratio na domaća pitanja i hvaljenje svoje unutrašnje politike, ističući svoje poteze koji, kako je rekao, ne idu naruku institucionalnim investitorima, već običnim ljudima koji žele pristupačnije stanovanje i više radnih mesta.

Zapadni prekid života u lažima

Pre nego što je Trump stigao u Švajcarsku, kanadski premijer Mark Carney održao je govor koji je oduševio dobar deo zapadnih političkih, naučnih, privrednih i medijskih elita, jer je u njemu objasnio zašto dosadašnji međunarodni poredak zasnovan na pravu i pravilima zapravo nikad nije zaista primenjivan, iako su upravo suprotno tvrdile upravo te zapadne elite, insistirajući da taj poredak otelotvoruje vrednosti, poput poštovanja ljudskih prava, održivog razvoja, solidarnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta država. Carny je istakao da sada živimo u eri suparništva velikih sila, a da bledi dosadašnji poredak u kojem se decenijama zemlje poput Kanade prosperirale, bile deo njegovih institucija, hvalili njegova načela i imali koristi od njegove predvidljivosti.

"Znali smo da je priča o međunarodnom poretku zasnovanom pravilima delimično lažna. Da će se najjači izuzeti kada im to odgovara. Da se trgovinska pravila provode asimetrično. I da se međunarodno pravo primenjuje s različitom strogošću zavisno o identitetu optuženika ili žrtve", rekao je Carney. "Ova fikcija bila je korisna, a američka hegemonija, posebno, pomogla je u osiguravanju javnih dobara: otvorenih morskih puteva, stabilnog finansijskog sistema, kolektivne bezbednosti i podrške okvirima za rešavanje sporova... Učestvovali smo u ritualima. I uglavnom smo izbegavali da ističemo praznine između retorike i stvarnosti."

Bloomberg

Kanadski premijer je istakao da se svet nalazi "usred raskida, a ne tranzicije" te da je protekle dve decenije niz kriza u finansijama, zdravstvu, energetici i geopolitici razotkrio rizike ekstremne globalne integracije, a velike sile su "počele da koriste ekonomsku integraciju kao oružje".

"Carine kao polugu. Finansijsku infrastrukturu kao prisilu. Lance snabdevanja kao ranjivosti koje treba iskoristiti. Ne možete 'živeti u laži' uzajamne koristi kroz integraciju kada ta integracija postane izvor vaše podređenosti", istakao je on, dodajući da je moć multilateralnih institucija opao pa da mnoge zemlje nastoje da razviju veću stratešku autonomiju u energetici, hrani, kritičnim mineralima, finansijama i lancima snabdevanja. "Pitanje za srednje sile, poput Kanade, nije hoće li se prilagoditi ovoj novoj stvarnosti. Moramo. Pitanje je hoćemo li se prilagoditi jednostavnom izgradnjom viših zidova – ili možemo li učiniti nešto ambicioznije."

Prema njegovim rečima, Kanađani znaju da njihova stara, udobna pretpostavka da njihova geografija i članstvo u savezu automatski donose prosperitet i sigurnost više ne važi.

"Srednje sile moraju delovati zajedno jer ako niste za stolom, na jelovniku ste. Velike sile mogu sebi priuštiti da rade same. Imaju veličinu tržišta, vojni kapacitet, moć diktiranja uslova. Srednje sile to nemaju. Ali kada pregovaramo samo bilateralno sa hegemonom, pregovaramo iz slabosti. Prihvatamo ono što se nudi. Takmičimo se jedni s drugima ko će biti najpopustljiviji", rekao je Carny i dodao da to nije suverenitet. "U svetu rivalstva velikih sila, zemlje između imaju izbor: takmičiti se jedna s drugom za naklonost ili se udružiti kako bi stvorile treći put s uticajem."

Bez debate o ekonomskom sistemu

I dok je kanadski premijer istakao da se „stari poredak ne vraća“ i da ga ne bi trebalo oplakivati i čekati, on i pojedini evropski lideri su za svoj pristup u geopolitičkom nadmetanju SAD, Kine i Rusije rekli da se bazira na, kako je to nazvao finski predsednik Alexander Stubb, "realizmu zasnovanom na vrednostima", to jest da pokušavaju da budu i principijelni i pragmatični.

S druge strane, komentatori ukazuju da bi Evropljanima zapravo glavni cilj trebao da bude ne kako da se zaštite od Rusije i poboljšaju svet, već kako da se suprotstave Trumpovim ambicijama i njegovim pretnjama da će se uključiti u ekonomski rat.

Bloomberg

"'Razoružavanje' Trumpa postalo je glavni cilj evropskih političara i diplomata u Davosu. Nezvanično se zna da Evropljani koordinišu svoje kontakte sa onim velikim američkim kompanijama koje bi patile od evropskih kontramera. Cilj je ubediti poslovne rukovodioce da traže načine da utiču na Trumpovo okruženje i na samog Trumpa", ističe Viesturs Spruede, komentator letonskog dnevnog lista "Latvijas Avize".

Političke i ekonomske elite, međutim, odbijaju da se uključe u iskrenu debatu o destruktivnom ekonomskom sistemu, smatra belgijsko-holandska filozofkinja Ingrid Robeyns, ističući da sve ukazuje da se u Davosu neće raspravljati o tome kakve pretnje čovečanstvu i planeti dolaze od neoliberalnog kapitalizma.

"Prelazak sa mešovitih ekonomija u socijalnim demokratijama na neoliberalni kapitalizam doveo je do značajnog povećanja koncentracije bogatstva na vrhu, što sada erodira (a na nekim mestima čak i uništava) naše demokratije. Odsustvo kontinuirane diskusije o neoliberalnom kapitalizmu u elitnim krugovima je nelogično, jer je on glavni uzrok ostalih problema o kojima će se razgovarati u Davosu", ističe Robeyns u tekstu za britanski "The Guardian".