Hapšenje Madura podstaklo rasprave u Kini o mogućem scenariju za Tajvan

Hapšenje venecuelanskog lidera Nicolasa Madura od strane predsednika SAD Donalda Trumpa izazvalo je široku diskusiju na kineskim društvenim mrežama, pri čemu su neki korisnici navodili da operacija pruža primer za to kako bi Peking mogao da postupi u vezi sa tenzijama oko Tajvana.

Trumpova operacija protiv venecuelanskog čelnika brzo je postala najpopularnija tema na kineskom Weibou kasno u subotu, pri čemu je tema prikupila oko 440 miliona pregleda na platformi sličnoj X-u. Mnogi komentatori su brzo pravili poređenja između sudbine južnoameričke države i one samoupravne demokratije koju Peking obećava da će prisvojiti.

"Predlažem da se ista metoda iskoristi za povratak Tajvana u budućnosti", napisao je jedan korisnik u odgovoru na post koji je imao više od 700 lajkova. "Pošto SAD ne shvataju međunarodno pravo ozbiljno, zašto bismo mi trebali da se obaziremo na njega", dodao je drugi korisnik.

"Američki imperijalisti su munjevitom racijom u Venecueli, kako bi uhvatili Madura i njegovu suprugu, dali savršen plan za našu vojsku da iznenadnim napadom zauzme Frog Island i uhvati Lai Ching-tea", napisao je jedan posetilac mreže, koristeći pogrdan izraz za Tajvan. Lai je predsednik Tajvana.

Šokantan potez Trumpa

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je SAD da puste Madura i njegovu suprugu i da obezbede njihovu bezbednost. U saopštenju se navodi da racija u Venecueli jasno krši međunarodno pravo i osnovne norme koje regulišu međunarodne odnose, kao i ciljeve i principe Povelje UN.

Ranije je Ministarstvo osudilo Trumpov udar, navodeći da je "duboko šokantno" zbog "grubog upotrebljavanja sile protiv suverene države".

Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana nije odgovorilo na zahtev za komentar upućen van radnog vremena.

Predsednik Xi Jinping pojačao je vojni pritisak oko Tajvana, najnovijim izvođenjem vežbi sa pravom paljbom oko ostrva, vežbi kojima je Trump umanjio značaj. Peking se, međutim, uzdržavao od upotrebe sile, preferirajući taktike prinude u kombinaciji sa diplomatskim nastojanjima da izoluje Tajpej na svetskoj sceni.

Izliv nacionalističkih sentimenta u Kini ne znači da će Xi promeniti strategiju prema Tajvanu, jednom od najvećih žarišta između najvećih svetskih ekonomija. Ali Trumpov udar mogao bi Pekingu dati prostor da pojača vojnu agresiju u svom dvorištu.

"Ne očekujem da će današnji događaji u Venecueli dramatično promeniti Pekinško razmišljanje o Tajvanu", napisao je Ryan Hass, bivši američki diplomata i viši saradnik u Brookings Institution, na platformi X. "Peking se nije uzdržavao od kinetičkih ili drugih akcija prema Tajvanu iz poštovanja međunarodnog prava i normi."

 

"Privatno, očekujem da će Peking naglasiti Vašingtonu da očekuje da mu se omogući ista sloboda u izuzecima od međunarodnog prava za velike sile kakvu SAD primenjuju za sebe", dodao je, pozivajući se na kineske operacije u Južnom kineskom moru, gde ima teritorijalne sporove sa američkim saveznicima i drugim regionalnim susedima.

Decenijama su SAD, glavni dobavljač oružja Tajvanu, predstavljale kočnicu kineskoj agresiji, sa rizikom od sankcija i američke vojne akcije nad svakom potencijalnom invazijom. Lider Komunističke partije Kine takođe mora da uzme u obzir domaće raspoloženje, vojnu spremnost i ekonomske posledice.

Trumpove akcije daju Xiju još jednu priliku da predstavi Kinu kao čuvara međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, koji su SAD pomogle da se uspostavi, ali se sada sve više udaljavaju od njega.

"Ono što su SAD učinile potpuno je zanemarilo ograničenja međunarodnog prava, što je svet vratilo u kolonijalno doba varvarskog pljačkanja", navodi kineska agencija Xinhua u komentaru u nedelju. "Naredna izjava predsednika SAD potpuno je skinula licemernu masku takozvane ‘borbe protiv narkoterorizma’ i otkrila pravo lice imperijalizma."

Nekoliko sati pre njegovog hapšenja, visoka kineska delegacija sastala se u Karakasu sa Maduroom, koji je na svom Instagramu podelio fotografije grupe kako se rukuju. Nije jasno da li su diplomate, uključujući Specijalnog predstavnika kineske vlade za pitanja Latinske Amerike Qiu Xiaoqija, bile u zemlji tokom napada.

Kina je u dobroj poziciji da uspostavi kontakte sa onima koji trenutno drže vlast u Venecueli, rekla je Margaret Myers, viša savetnica Programa za Aziju i Latinsku Ameriku pri Međuameričkom dijalogu.

"Peking je dosledno nastojao da sarađuje sa svim relevantnim političkim akterima, bez obzira na ideologiju, i verovatno će održavati prisustvo koliko god može na duži rok, imajući u vidu svoja velika ulaganja i strateški značaj Venecuele", dodala je.

Kina je poslednjih godina unapredila odnose sa Venecuelom, pružajući Maduru snažnog saveznika i mogućnost za prodaju nafte. Venecuela ima najveće poznate rezerve nafte na svetu, ali je podložna međunarodnim sankcijama. Kina je najveći kupac venecuelanskog izvoza nafte, koji čini oko 95 odsto prihoda te zemlje.

Administracija Donalda Trumpa poslednjih dana je pojačala kampanju pritiska na tu trgovinu, uvodeći sankcije kompanijama sa sedištem u Hong Kongu i kontinentalnoj Kini, kao i povezanim naftnim tankerima za koje tvrdi da su zaobilazili ograničenja.

Trumpova operacija svrgavanja autoritarnog lidera Madura usledila je nakon višemesečne kampanje vazdušnih udara na brodove za koje se navodno sumnjalo da prevoze ilegalne droge.

Politika velikih sila

Za Xija, Trumpovi potezi mogu se posmatrati kao u skladu sa praksom velikih sila da intervenišu u susednim zemljama u ime nacionalne bezbednosti, rekao je Lyle Morris, viši saradnik u Institutu za politiku Azijske zajednice, podsećajući da je Peking na sličan način doživljavao rusku invaziju na Ukrajinu. "Potencijalna kineska invazija na Tajvan mogla bi da se svrsta u isti okvir", dodao je.

"Ne mislim da je preterivanje spekulisati da se time otvara prostor za Xija da razmotri vojnu akciju prema Tajvanu, naročito ako globalna reakcija na američku akciju bude mlaka", rekao je Morris.

Drugi su, međutim, skeptični da Peking poseduje vojno znanje i iskustvo za takvu operaciju.

Američki udar bio je rezultat višemesečnog obaveštajnog rada i izveden je uz učešće više od 150 letelica, rekao je predsedavajući Združenog generalštaba, general Dan Caine, na brifingu u subotu. Helikopterske snage prišle su Maduravom kompleksu nešto posle dva sata ujutru po lokalnom vremenu u Karakasu, nakon čega su se našle pod vatrom, dodao je. Maduro i njegova supruga su se potom "predali", rekao je Caine.

Američke snage uključene u operaciju verovatno imaju veliko iskustvo u delovanju u neprijateljskim okruženjima, prema rečima Drewa Thompsona, višeg saradnika na Rajaratnam školi za međunarodne studije u Singapuru.

"Ne mislim da Narodnooslobodilačka armija ima takvo iskustvo", rekao je, misleći na Narodnooslobodilačku armiju (People’s Liberation Army). "Peking ima i druge opcije za neutralisanje lidera Tajvana", dodao je, tvrdeći da bi Kina imala veće šanse za uspeh sa atentatima.