Merz bi jače sankcije protiv Rusije, ali da to Nemce ne košta

Izreka "pazi šta želiš, možda ti se i ostvari" mogla bi najbolje da opiše situaciju u kojoj se našao nemački kancelar prošle nedelje. Friedrich Merz bio je prinuđen da moli zvanični Vašington da delom izmeni nove američke sankcije protiv Moskve, iako je samo dva meseca ranije isticao kako je "nedeljama ohrabrivao američkog predsednika" Donalda Trumpa da zbog rata u Ukrajini pooštri sankcije protiv Rusije kako bi one zadale "značajan udar" ruskoj ekonomiji.

Štaviše, prošlonedeljni Merzovi istupi u Briselu pokazali su da je u nastojanjima da što više olakša nemačkoj privredi, koju se suočava sa narastajućom krizom pa čak i deindustrijalizacijom, nemački lider spreman da pogazi sve na čemu je zvanični Berlin godinama insistirao u pregovorima o formulisanju evropske politike.

Pa tako su se prvi put od nekog nemačkog kancelara čule oštre kritike na račun toga kako je glasao Evropski parlament (odbijajući njegov predlog da se smanje ekološki standardi u lancima dopremanja firmi u EU), pri čemu je pokazao jasan manjak solidarnosti sa interesima ostalih članica EU, kako pri razmatranju da se Ukrajini da kredit korišćenjem novca sa zamrznutih ruskih računa, tako i pri insistiranju da se odustane od klimatskih ciljeva EU.

To je samo nastavak njegovog udara na Brisel i pokušaja da ograniči broj evropskih pravila i regulacija koje guše evropsku privredu. On je proteklih nedelja u više navrata kritikovao rad Evropske komisije i njegove partijske koleginice Ursule von der Leyen, pozivajući ih na deregulaciju i da "demontiraju" birokratiju. U pojedinim slučajevima im je čak poručio da rade izvan svoje nadležnosti, poput onog kada je upitan o tome da je šefica EK rekla da EU priprema "precizne" planove za raspoređivanje trupa u Ukrajinu kao deo posleratnih bezbednosnih snaga, rekao da "Evropska unija nije odgovorna za to".

Izuzeće za Nemačku

Budući da je Merz proteklih meseci jedan od najvećih zagovornika pooštravanja sankcija protiv Rusije, mnogi posmatrači su podigli obrve kada je nemački kancelar izjavio da je optimista po pitanju toga da će SAD izuzeti nemačku filijalu ruske kompanije Rosneft iz najnovijih sankcija.

Bloomberg

"O tome ćemo razgovarati sa Amerikancima", rekao je novinarima Merz na samitu EU u Briselu. "Pretpostavljam da će biti odobreno odgovarajuće izuzeće za Rosneft Deutschland".

On je dodao da zapravo nije jasno da li je za Rosneft Deutschland "uopšte i potrebno" izuzeće, budući da se sankcijama predviđa da Rosneft mora da ima više od 50 odsto neke kompanije, a u nemačkoj ćerki-firmi poseduje tačno 50 odsto.

Trgovci naftom, banke i naftne kompanije već su zapretili da će prekinuti saradnju sa firmom Rosneft Deutschland, nastojeći da se pridržavaju američkih sankcija, koje daju firmama rok do 21. novembra da prekinu saradnju sa "svakom kompanijom" u kojoj ruska preduzeća Rosneft i Lukoil imaju više od 50 odsto vlasništva.

Iako je nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine zvanični Berlin stavio imovinu Rosnefta u Nemačkoj "pod privremeno starateljstvo", kompanija Rosneft Deutschland nije formalno nacionalizovana što znači da će Berlin verovatno morati da pregovara o posebnom izuzeću.

Advokati ove kompanije, pak, smatraju da zbog posebnog rešenja o starateljstvu ova nemačka podružnica Rosnefta ne može biti meta najnovijih američkih sankcija.

"Može se pretpostaviti da će Rosneft Deutschland – kao što je uspešno učinio u Velikoj Britaniji uz podršku Saveznog ministarstva za ekonomiju i energetiku – učiniti sve što je moguće da dobije odobrenje (američkog) OFAC-a", rekao je za "Berliner Zeitung" Bertrand Malmendier, iz advokatske kancelarije Malmendier Legal, koji zastupa ovu naftnu kompaniju koja trenutno ima akcije u jednom naftovodu i tri rafinerije - PCK Schwedt, MiRo i Bayernoil - koje namiruju 12 odsto naftnih potreba Nemačke. "Sa starateljstvom koje je na snazi od 2022. godine, Rosneft Deutschland i rafinerija PCK su 'ograđeni'".

Malmendier ističe da ruska kompanije jeste "vlasnik i ima pravo na informacije, ali kao akcionar ne može donositi odluke, a finansijska sredstva nisu odlazila u Rusiju od 2022. godine". Prema njegovoj oceni, iz perspektive SAD, "kao i u Velikoj Britaniji, nema nikakvih razloga da se cilja nemačka podružnica Rosnefta".

"Ukoliko se ovo ipak desi, o čemu trenutno nema naznaka, to bi bilo iz čisto spoljnopolitičkih ili ekonomskih razloga, koji nemaju veze sa Rusijom. EU i Nemačka ne mogu podržati takav strani pristup", istakao je Malmendier.

Ove sankcije predstavljaju akutnu pretnju, pre svega za rafineriju PCK Schwedt, koja je deo Rosneft Deutschland i snabdeva naftom i naftnim derivatima dominantno severnoistočni deo Nemačke.

Predsednik radničkog saveta PCK Schwedt Danny Ruthenburg pozvao je nemačku vladu da "što pre dobije izuzeće od američkih sankcija" za ovu rafineriju, dodajući da zbog sve većih problema sa kojima se PCK suočava, on "više nije fundamentalno protiv" eksproprijacije.

Međutim, advokat Malmendier smatra da "eksproprijacija ili nacionalizacija Rosnefta – kao poslednje sredstvo – još uvek nije pravno izvodljivo" te da održavanje rafinerije PCK kao takve "nije dozvoljeni cilj eksproprijacije".

"Bez obzira na katastrofalne posledice tako ozbiljne mere po Nemačku kao investicionu lokaciju, bilo bi potpuno apsurdno pretpostaviti da tržište ne bi moglo da pokrije ovo područje snabdevanja bez rafinerije PCK i da ne bi brzo zatvorilo praznine", ističe Malmendier, dodajući da svako ko tvrdi drugačije ne poznaje evropsko tržište nafte.

Dvostruki aršini

Nemačka borba da zaštiti ove svoje interese izazvala je kritike ostalih zemalja čije interese će ugroziti, ne samo dodatne američke sankcije Moskvi, već i plan da se zamrznuta ruska imovina uzme i da Ukrajini kao takozvani reparacioni kredit.

Kako saznaje indijski portal Daijiworld Media Network, Indija će pitanje "izdvajanja" pokrenuti "na odgovarajućem diplomatskom nivou" i sa Vašingtonom i sa Londonom, ukazujući na dvostruke standarde kada su u pitanju kompanije koje su delom u vlasništvu sankcionisanih ruskih firmi.

Bloomberg

Govoreći na Berlinskom globalnom dijalogu, indijski ministar trgovine i industrije Piyush Goyal ukazao je na očigledne dvostruke standarde, obraćajući se direktno britanskom ministru trgovine Chrisu Bryantu.

"Ujedinjeno Kraljevstvo je rešilo probleme sa Nemačkom, a Amerikanci će učiniti nešto slično. Zašto onda izdvajati Indiju?", upitao je Goyal, ukazujući da je nekoliko zapadnih zemalja dobilo izuzeća od sankcija i carinske olakšice, dok Indija se i dalje suočava sa kaznenom carinom od 25 odsto na uvoz ruske nafte plus recipročnom carinom od 25 odsto na robu izvezenu u SAD, čime su ukupne carine dostigle skoro 50 odsto.

Kada mu je na to britanski ministar Bryant rekao da je ove po sredi "specifičan odnos sa Rosneftom", Goyal je ukazao da i Indija ima podružnicu Rosnefta.

Zvanični Nju Delhi ističe da nije pravedno da se dozvoljava izuzeće za nemačke kompanije Rosneft Deutschland i RN Refining and Marketing, koje su u vlasništvu ruskog Rosnefta, a da SAD i UK ne dozvoljavaju isti mehanizam za indijsku kompaniju Nayara Energy u kojoj 49,13 odsto akcija drži Rosneft.

Indija trenutno nabavlja skoro dva miliona barela sirove nafte dnevno iz Rusije, što je 34 odsto njenog ukupnog uvoza nafte, pri čemu je Bela kuća saopštila da je indijski premijer Narendra Modi obećao Trumpu da će do kraja godine "oštro smanjiti" uvoz nafte iz Rusije.

"To je proces. Ne možete samo da stanete odjednom", rekao je Trump, hvaleći u više navrata saradnju sa Modijem, uprkos tome što je indijsko ministarstvo spoljnih poslova kasnije saopštilo da ne znaju ni za kakav telefonski razgovor Trumpa i Modija.

Bloomberg

 

"Indija razgovara sa Amerikom. Ali ne pravimo sporazume u žurbi i sa rokovima. Nećemo pregovarati sa pištoljem uperenim u glavu", rekao je u Berlinu Goyal dodajući da Indija uvek odlučuje dugoročno i "ne odlučuje u žurbi pod pritiskom trenutka. "Dakle, ako su protiv nas carine, prihvatićemo ih. Tražićemo da to rešimo, tražićemo nova tržišta."

Nesolidarnost sa Belgijom

Dvostruke aršine su uočili i analitičari i izveštači sa prošlonedeljnog samita EU kada je na čvrsto insistiranje Nemačke, Francuske i Italije raspravljano o tome da se 175 milijardi evra Ruske centralne banke, koji se uglavnom čuvaju u finansijskoj instituciji Euroclear u Briselu, iskoriste za davanje takozvanog reparacionog kredita Ukrajini namenjenog njenom budžetu i odbrani. Politički zamajac razrađivanju ovih planova javno je dao Merz, iako je Nemačka ranije odlučno odbijala takve ideje, upozoravajući da bi to moglo da ugrozi kredibilitet evra kao rezervne valute, kao i da se rizikuje da to izazove Moskvu na opasnu eskalaciju.

Međutim, donošenju ove odluke po Merzovom naumu isprečio se belgijski premijer Bart De Wever, koji je isticao da je "imovina zamrznuta, poštujemo međunarodno pravo", plašeći se da bi zapravo Belgija kao zemlja u kojoj je smešten Euroclear bila suočena sa međunarodnim procesima i finansijskim potraživanjima. Suočen sa velikim pritiscima, belgijski premijer je pred samit izneo tri uslova da on da podršku, kako sve ne bi bilo lako rešenje sada, a veliki problem za Belgiju u budućnosti.

Bloomberg

"Hoćemo punu mutualizaciju rizika, jer postoji veliki rizik budući da bismo se suočili sa ogromnim potraživanjima. Dakle, ako to želimo da uradimo, moramo to da uradimo zajedno. Hoćemo garancije da, ukoliko novac mora da se vrati (Moskvi) da će sve države članice EU učestvovati u tome, jer posledice ne mogu pasti na Belgiju. I treći zahtev da svaka zemlja koja ima zamrznuta (ruska) sredstva zajedno sa nama iskoristi taj novac", rekao je novinarima De Wever, ukazujući da postoji ogromna ruska imovina i u drugim članicama EU "koje ćute o tome". "Ako odlučimo da krenemo u ovom pravcu, onda moramo to da uradimo zajedno. To je evropska solidarnost. Ako se ova tri zahteva, koje smatram razumnim, prihvate, onda možemo da krenemo dalje. Ako ne, učiniću sve što je u mojoj moći da na evropskom i domaćem nivou, politički i pravno sprečim ovu odluku."

Uprkos tome što su i brojni komentatori ove belgijske uslove ocenili kao veoma razumne jer se time izbegava da Belgija preuzme neproporcionalno veliki rizik, na samitu u Briselu oni nisu prihvaćeni.

"Pravi razlog zašto Francuska i Nemačka odbacuju podelu rizika je taj što ne žele da se žrtvuju finansijski. One su takvi licemeri", ocenio je na društvenoj mreži X Wolfgang Munchau, direktor agencije za analizu evropskih poslova EuroIntelligence.