Trumpovih 100 dana neizvesnosti u kojima je svet zadržavao dah

"Zlatno doba Amerike počinje upravo sada", rečenica je kojom je Donald Trump započeo svoj drugi predsednički mandat, pri čemu niko nije ni slutio da će prvih sto dana tog zlatnog doba biti toliko turbulentno i nepredvidivo, ne samo za Sjedinjene Američke Države, već i za ceo svet. Za razliku od prvog mandata kada mesecima nije uspevao da popuni upražnjena mesta u svojoj administraciji, Trump je u drugi mandat ušao više nego spreman. Očigledno je da je u potpunosti primenio medijsku strategiju koju mu je preporučivao njegov bivši savetnik Stephen Bannon da javnost svakodnevno preplavljuje novim odlukama, dekretima i iznenađujućim izjavama, kako bi stvorio takvu zamagljenost od brojnih vesti da mediji ne bi mogli da ga kritički isprate.

Prema Bannonovom mišljenju, "opozicioni mediji" su "glupi i lenji" pa mogu da se fokusiraju "samo na jednu stvar u isto vreme".

"Sve što treba da uradimo jeste da ih preplavimo. Svakog dana ih udaramo sa tri stvari. Oni će zagristi za jednu, a mi ćemo završiti sve naše stvari. Beng, beng, beng. Ovi momci nikada neće moći da se oporave" govorio je Bannon ističući da "moramo početi sa brzinom projektila u trenutku izlaska iz cevi".

I zaista to bacanje medijske magle kao projektila najmanje tri puta dnevno Trump je u svom drugom mandatu uzdigao na nivo metode vladavine, pri čemu su američki i svetski mediji, ali i državnici, analitičari, berze i poslovni ljudi sa svakim novim danom strepeli od novih nepredviđenih udara. Čak i kritikovanje ovakve Trumpove strategije odvuklo je medije od toga da zaista detaljno pročitaju i anaiziraju posledice primene svih 139 predsedničkih dekreta koje je dosad potpisao.

"Ipak, možda je oblik ove demonstracije moći na kraju mnogo odlučujući od njenog sadržaja. Trump pokušava da zameni stvarnost percepcijom", kaže komentator New York Timesa Ezra Klein. "Ponaša se kao kralj jer je preslab da bi vladao kao predsednik".

                      

Prvih 100 dana predsedničkog mandata Donalda Trumpa može se opisati kao rolerkoster izvršnih naredbi, carina, ultimatuma i predomišljanja. Za sada, Sjedinjene Države primenjuju carine od 10 procenata na sav uvoz, a dodatne namete plaća skoro 60 zemalja koje imaju visoke trgovinske suficite sa Amerikom. Najgore je prošla Kina, čiji je izvoz ocarinjen čak 145 odsto. O tome šta prvih 100 dana znači za američku ekonomiju i novog predsednika za TV Bloomberg Adria govorio je ekonomista Artem Kochnev. "Efekti Trumpove politike prema Kini savršen su primer pucanja sebi u nogu jer je ključni efekat do kog će doći rast cena, što će oboriti poverenje preduzeća i potrošača. Uticaj toga se već vidi, indikatori poverenja su u padu od februara, pogotovo kada se radi o poverenju potrošača, koji troše sve manje, što će uticati na ekonomiju", rekao je Kochnev. Ako koristimo skalu od jedan do 10 da ocenimo Trumpovu ekonomsku politiku, prema rečima Kochneva, Trump je zaslužio maksimalno dvojku, jer koristi sve resurse koje ima na raspolaganju da efektivno udalji ceo svet od SAD-a, uključujući i najbliže saveznike, kako ekonomske, tako i političke. Prekid transatlanskih veza je nešto što je za Evropu bilo nezamislivo do pre samo tri, četiri meseca. Svi su računali da će ti odnosi ostati dobri zbog duge istorije i međusobne koristi, a sada se govori o minimiziranju štete, što je ogromna promena, koja će uticati i na globalni finansijski sistem. Sve više zemalja će odustajati od dolara kao ključne valute, diverzifikovaće svoja sredstva i okrenuti se drugim opcijama, uključujući kriptovalute. Videli smo da su cene kriptovaluta skočile, što znači da ih određeni ljudi vide kao sigurno utočište, što je do pre svega nekoliko meseci bilo nezamislivo", rekao je Kochnev.

  

Ono što je najveća razlika u odnosu na njegov prvi mandat, prema oceni Rolanda Nellesa, šefa američkog dopisništva nemačkog nedeljnika Der Spiegel, jeste to što Trump sada oko sebe više nema ljude koji ga "mogu nekako obuzdati ili čak mu dati kritičke odgovore".

Pri opravljanju nalog inšpekcijskega nadzora lahko inšpektor za največ 15 dni odvzame dokumentacijo, ki jo potrebuje za obravnavanje dejanskega stanja v obravnavani zadevi, če meni, da obstaja utemeljen sum kršitev zakonov ali drugih predpisov, a pod pogojem, da s tem ne ovira dejavnosti podjetja.                 

  

"I upravo je to problem. On ostvaruje sve svoje fantazije, svoje ideje i svoje želje. I zato sada doživljavamo još veći haos, još veću zabunu", smatra Nelles, koji ukazuje da je to posebno očigledno u Trampovom cik-cak kursu u carinskoj politici.

"Zastraši-kreni-stani"taktika

I zaista ono što je najsnažnie obeležilo prvih 100 dana Trumpovog drugog mandata jeste svojevrsna "zastraši-kreni-stani" taktika u sprovođenju nove američke politike carina, koja je uzdrmala globalni trgovinski sistem ali i berze širom sveta. Sve je krenulo sa njegovom najavom carina od "25 procenata za Meksiko i Kanadu", pa "pauzuranjem na 90 dana", preko toga da "još nismo postigli dogovor o carinama", do objave "recipročnih carina za zemlje širom sveta". Nastavilo se izjavom "svetski lideri mi ljube zadnjicu" jer žele sa SAD-om da postignu trgovinski sporazum, da bi se samo nekoliko sati pre uvođenja carina došlo do rečenice: "Naredio sam pauzu od 90 dana za sve one koji nisu uveli odmazdne carine".

Depositphotos

Zapravo se gotovo nesmanjenom brzinom nastavio samo trgovinski rat sa Kinom, dovodeći carin na proizvode iz Kine na nivo od 145 odsto. U pokušaju da restrukturira globalnu trgovinu, Trump je aglim potezima izazvao carinski haos koji se menja bukvalno iz dana u dan, što donosi neizvesnost kompanijama i onemogućava dugoročno planiranje. Čak i sa pauzom od 90 dana na neke carine, nove uvozne dažbine koje su SAD uvele otkako je Trump započeo svoj drugi mandat - predstavljaju najznačajniju protekcionističku promenu u zemlji u više od jednog veka i guraju najveću svetsku ekonomiju u nepoznanicu.

 

 

I dok se mnogi komentatori širom sveta bave time da li je Trump lud ili glup pa pravi kolosalne greške, pojedini ukazuju i na racionalne razloge Trumpovog uragana carinama. Konkretno, pojedini autori ukazuju da geopolitičke i geoekonomske analize više ne mogu da sagledavaju kroz iste naočare, kao pre pandemije virusa korona, pre rata u Ukrajini i pre skpalanja strateškog partnerstva Moskve i Pekinga. Stoga se Trumpovi potezi tumače, kako kroz prizmu zaoštravanja drugog hladnog rata između Amerike i s druge strane, Kine uz savezništvu sa Rusijom, tako i kroz nastojanje da se gubici u dosadašnjoj globalizaciji preokrenu ponovnom industrijalizacijom sopstvene države.

Činjenica da je Trump, suprotno predlozima svojih savetnika, visoke carinske stope uvodio naglo izazvaši globalne poremećaje na bezama i u svetskoj trgovini, po prvi put je došlo i do prvih raskola u redovima njegove Repubikanske stranke, kada su pojedini kongresmeni i senatori podržali incijative demokrata da se konačna oduka o carinskoj politici prepusti Kongresu SAD.

 

                     

Pri opravljanju nalog inšpekcijskega nadzora lahko inšpektor za največ 15 dni odvzame dokumentacijo, ki jo potrebuje za obravnavanje dejanskega stanja v obravnavani zadevi, če meni, da obstaja utemeljen sum kršitev zakonov ali drugih predpisov, a pod pogojem, da s tem ne ovira dejavnosti podjetja.                 

  

Cik-cak spoljna politika

Sličnu cik-cak strategiju Trump je koristio i u spoljnoj politici, od insistiranja da Grenland, Panamski kanal i Kanada postane deo SAD-a, preko preimenovanja Meksičkog zaliva u Američki zaliv, do kritikovanje Evrope i zaobilaženja evropskih lidera prilikom pokretanja posredovanja u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije, ali i tajnovitih pregovora o novom nuklearnom sporazumu sa Iranom.

                      

Navršeno je prvih sto dana drugog predsedničkog mandata Donalda Trumpa, u kom je on bio daleko agresivniji i volatilniji u sprovođenju svojih, kako geopolitičkih, tako i ekonomskih i kulturoloških ciljeva. Predsednik je u svom drugom mandatu samouvereniji, uvežbaniji i ohrabren snažnom mrežom podrške u Kongresu i institucijama, čemu svedoči i viši nivo podrške koji ima u odnosu na prvi mandat. Ipak, podrška glasača je daleko ispod istorijskih cifri koje su u svojih prvih 100 dana zabeležili Barack Obama i George Bush mlađi. O razlozima za to i svemu što nas očekuje u naredne tri godine za TV Bloomberg Adria govorio je politički konsultant Domagoj Juričić.   Prvih 100 dana Trumpove admisitracije doneli su jasnu promenu obrasca američke politike. Amerika se vraća unilateralizmu, instrumenalizuje ekonomske pritiske i stvara stratešku neizvesnost kao sredstvo oblikovanja novih odnosa u svetu. Vidimo upotrebu strateškog haosa kao strategije pregovaranja, Trumpove odluke su često ishitrene i nisu uvek koordinisane ni sa njegovom administracijom, što proizvodi nesigurnost i kod partnera i suparnika, ocenio je Juričić.   "Trgovinski rat s Kinom nije samo ekonomski potez, on je potpuno jasna politička poruka, politička strategija. Zašto? Na domaćem terenu, Trumpu je trgovinski rat s Kinom poslužio u mobilizaciji radničke baze, gde je stvarao utisak odlučnosti i povratka kontrole nad industrijskom politikom. Svakako je reč o političkom zaokretu koji označava kraj ere globalizacije kakvu smo poznavali i ulazak u eru ekonomskog tehno-nacionalizma", rekao je on, dodajući da potezi Amerike guraju Kinu prema daljoj samodovoljnosti i možda pokušavaju da zacementiraju neku dalju bipolarnu logiku svetskog poretka, i to ne samo u trgovini, već i tehnologiji, tokovima kapitala, regulativi.   Juričić je rekao da bi, kao neko u Hrvatskoj i EU, prvih 100 dana Trumpovog mandata ocenio istovremeno i jedinicom i desetkom. Jedinicom jer su njegovi potezi, kako kaže, ispod svakog nivoa, a desetkom zato što je napokon pogurao Evropu, odnosno Evropsku uniju, da počne da razmišlja o strateškoj nezavisnosti, što se, prema njegovom mišljenju, ne bi dogodilo bez ovakvog Trumpa.

  

 

Cik-cak strategija se najviše videla prema Ukrajini njenom predsedniku Volodimiru Zelenskom, koji je čas bio prijatelj, a čas njegov neprijatelj. Pa je Zelenski za Trumpa bio "diktator bez izbora" koji bi "trebalo da požuri pre nego što još ima zemlju", preko toga "Jesam li to rekao? Ne mogu da verujem da sam to rekao“, do javne svađe i izbacivanja Zelenskog iz Bele kuće uz potonje poruke „rizikujete Treći svetski rat".

Keith Kellogg i Volodymyr Zelenskiy (Bloomberg) Trumpovi izaslanici posreduju u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije

"Sve su to stvari koje su u osnovi potpuno impulsivno vođene, kojima on pokušava da uzbudi i zadovolji svoju bazu, svoje pristalice. Ali u suštini, on samo osigurava da SAD postaju sve nepopularnije u svetu i da u suštini nemaju prijatelje, već samo neprijatelje", smatra Roland Nelles.

S druge strane, pojedini komentatori ukazuju da su pojedine Trumpove politike bile neminovne i potrebne, ali neki od njih, poput glavnog i odgovornog urednika danskog lista Berlingske Toma Jensena, žale zbog propuštenih prilika.

"Aspekti trampizma su pogodili pravo u centar: zahtevao se obračun sa zagušujućom politikom identiteta, morala se obuzdati ilegalna imigracija, morala se nosti sa kineskom zloupotrebom međunarodnog trgovinskog sistema", ukazuje Jensen i dodaje da je Trump je u procesu potkopavanja konzervativne struje te da je Trumpova problematična ličnost "najočiglednija u njegovoj trgovinskoj politici". "Ekonomska nesigurnost i inflacija bi uskoro mogle biti Waterloo za trumpizam. I može proći mnogo vremena pre nego što konzervativac ponovo dođe na vlast u SAD".

Samouverenost raste, ali pada popularnost

Ovakvi potezi nisu doveli do pada samouverenosti Trumpa, ali ankete ukazuju da su doveli do toga da u poslednjih 80 godina nijedan predsednik SAD-a nije bio ovako nepopularan nakon 100 dana na vlasti, uprkos tome što je priično ubedljivo pobedio na prošogodišnjim izborima.

U anketama, tek nešto više od 40 odsto Amerikanaca je oduševljeno njegovim svakodnevnim nizom propisa i saopštenja. Ankete New York Timesa i Istraživačkog instituta Siena koledža nedavno su otkrile da 66 odsto ispitanika smatra Trumpovu administraciju do sada "haotičnom", a 59 odsto "zastrašujućom".

Prema istraživanju Waschington Posta, ABC Newsa i Ipsosa, odobravanje je na samo 39 odsto – što se nije desilo nijedanom šefu države u poslednjih osam decenija, pa ni samom Trumpu u prvom mandatu. Čak je TV kanal Fox news, koji je Trumpu naklonjen, zabeležio je ukupan rejting odobravanja od samo 44 procenta, što je znatno manje od rejtinga Josepha Bidena, Baracka Obame i George W. Busha nakon njihovih prvih 100 dana u Beloj kući.

Anketa New York Timesa i Siena koledža je pokazala da više od polovine birača sa pravom glasa smatra da Trump "prekoračuje ovlašćenja koja su mu na raspolaganju". To uključuje 16 odsto republikanaca i 62 odsto nezavisnih.

Kako ističe komentator češkog lista Hospodarske noviny Martin Ehl, bez sumnje, Donald Trump će postaviti niz rekorda za svoj drugi mandat.

"Jedan od njih je već postignut: postao je najnepopularniji predsednik u prvih sto dana na vlasti do sada, uprkos činjenici da je popularnost kod birača njegov glavni prioritet", navodi Ehl, ističući da glavna publika za koju Trump priređuje svoj nepredvidiv politički show je američki narod. "Ali američki narod je frustriran".

Nasuprot tome, kolumnistinja portala USA Today Nicole Russe smatra da je Trump učinio više dobra za SAD u svojih prvih 100 dana u Beloj kući nego što je Joseph Biden postigao za četiri godine, navodeći kao primere novouspostavljeno odeljenje za efikasnost DODGE, koje predvodi Elon Musk.

Bloomberg

 

"Ipak, veliki deo vodećih medija, prepunih novinara sa levičarskom pristrasnošću, prikazuje Trumpovo predsedništvo kao haotičnu katastrofu. Trump je bio ocrnjen, preziran i etiketiran kao autoritarac", ističe ona, hvaleći DODGE koje je "preduzelo herkulovski zadatak pokušaja da uvede fiskalnu odgovornost u saveznu vladu koja ne trepće pred deficitima od hiljade miijardi dolara". "Kritičari DODGE-a kritikuju svako smanjenje preobimne birokratije, ali niko nije ponudio verodostojno alternativno rešenje".

Međutim, ono što je primetno u istraivanjima stavova Amerikanaca jeste to da značajan deo biračkog tela sumnja da Trump pravilno rešava ključna pitanja svoje predizborne kampanje: ekonomiju i imigraciju.

Deportovanje bolesnih beba

Jedno od najvećih obećanja vođe pokreta "Učinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA) bilo je da će brzo smanjiti inflaciju, da će Ameriku učiniti neverovatno bogatom, kao i da će deportovati veliki broj imigranata bez dozvole boravka. Doduše, do kraja Bidenovog mandata broj neovlašćenih prelazaka granice već je naglo opao, ali Trumpova administracija je uvela strah u kosti, ne samo ilegalnim doseljenicima, već i onima sa vizama.

Kilmar Armando Abrego Garcia, koji je rođen u El Salvadoru a živeo je sa američkom suprugom i decom u Merilendu, postao je simbol proizvoljnosti američkih imigracionih vlasti pod Trumpom. Američke imigracione vlasti su u martu avionom prevezle oca porodice u El Salvador i odvele ga tamo u ozloglašeni zatvor za teroriste, iako protiv njega u SAD nije podignuta optužnica. Jedan zvaničnik je priznao da je to bila greška, a Savezni ustavni sud ocenio deportaciju kao nezakonitu, ali Trumpova administracija ignoriše sudske odluke koji zahtevaju repatrijaciju ove osobe.

Osim toga, nedavno je otkriveno da su migracione vasti deportovale dvoje maloletnih američkih državljana i njihovu majku u Honduras, pri čemu četvorogodišnji dečak je teško bolestan od raka.

Ni pritisak medija nije po ovom slučaju promenio stav Trumpove administracije. Deportaciju maloletnih Amerikanaca državni sekrtar Marco Rubio je pravdao time da oni nisu deportaovali decu sa američkim pasošima, već "njihove roditelje koji su sami oslučili a sa sobom povedu decu".

Osim toga, proše nedelje je Federalni istražni biro (FBI) K uhapsio Hanu Dugan, okružnu sudiju u Milvokiju, pod optužbom da je namerno ometala operaciju hapšenja ilegalnog imigranta, dok je bio na saslušanju u njenoj sudnici. Ovaj slučaj je privukao veliku pažnju medija, budući da su zvaničnici Trumpove administracije u nekoliko navrata i u drugim slućajevima upravo hapšenjima i smenama pretili sudijama na različitim sudskim instancama.

Opasnost po američku demokratiju?

Svi ovi sporni potezi doveli su, ne samo do brojnih preotesta svake subote širom SAD-a, već i do oštrih kritika analitičara. Američki kolumnista Alan Friedman u tekstu za italijanski list La Stampa navodi da je Trump za samo 100 dana postigao "ono čega su se pesimisti plašili, ali nisu smeli ni da zamisle: sistematski napad na demokratiju, vladavinu prava i osnovna građanska prava koja definišu našu naciju više od dva veka".

"Odmah nakon stupanja na dužnost, Trump je počeo da demontira temelje demokratske države", smatra Friedman i podseća da je Trumpov prvi čin na vlasti bio pomilovanje 1.600 izgrednika odgovornih za pobunu 6. januara 2021. a koji su njegov pristalice. "Od tada, Trump je ignorisao presude Vrhovnog suda, zastrašio vodeće advokatske firme i naložio državnom tužiocu da goni njegove političke protivnike. Nezavisnost pravosuđa je sada pod direktnim napadom".

Trumpovi kritičari sve više šire upozorenja da će Trump "pretvoriti SAD u autokratiju" te da je direktna "opasnost po američku demokratiju", navodeći kao argumentaciju to što Trumpova administracija delimično ignoriše sudske presude, vodi rat protiv najmoćnijih američkih univerziteta poput Harvarda ookušavajući da ograniči akademske slobode, potom hapsi osobe sa zvaničnim vizama kako bi bili deportovani u ozloglašeni zatvor u El Salvadoru. Osim toga, Trump napada slobodu štampe u svakoj prilici što je, ocenjuju oni, tipično za autokrate.

"Još uvek nije u pitanju ustavna kriza, ali se kreće u tom pravcu. Trump testira granice predsedničke moći. Dakle, postoje veoma, veoma zabrinjavajući razvoj događaja", smatra dopisnik Speigela iz Vašingtona Roland Nelle i dodaje da je pitanje  šta će on zaista uraditi ako postane jasno da se birači okreću od njega i ako se zaglavi sa svojim projektima. "Šta će se onda desiti. A šta će se desiti na sledećim predsedničkim izborima? On sam je već naznačio da bi mogao da zamisli treći mandat. Pa šta se dešava ako se izabere novi predsednik, a on jednostavno odbije da se povuče".

Međutim, uredništvo liberalnog holandskog lista NRC Handelsblad smatra da Trumpu ne treba verovati na reč te da on "maše crnom olovkom koju koristi za donošenje dekreta kao čarobnim štapićem“

"Ovo se savršeno uklapa u sliku čoveka koji je koristio tabloidnu štampu i rijaliti televiziju da bi prevario naciju da misli da je on ekonomski genije. Trump stvara iluziju moći, poput influensera koji ’manifestuje’ uspeh i bogatstvo na Instagramu. Ali dekreti nisu čudotvorni lek. Sa političkog stanovišta, oni su zapravo znak slabosti", ističe NRC Handelsblad i dodaje da sve "dok SAD još imaju slobodne izbore, nacija neće biti diktatura kakvu Trump želi". "Snage demokratije ne bi trebalo ni da budu zastrašene ni demoralisane njegovim igranjem moćnika".

Zagrevanje za naslednika

U analizama se pojavljuje i pitanje ko će Trumpa naslediti na funkciji predsednika SAD za 1361 dan. Komentatorka Annett Meiritz nemačkog poslovnog dnevnog lista Handesblatt ukazuje da se i među američkim demokratama, ali i među republikancima sprema još radikalnija generacija.

Bloomberg

 

"Nijedan američki predsednik pre njega – možda nijedan šef države na svetu – nije tako fundamentalno promenio svoju zemlju za tako kratko vreme", ističe Meiritz i dodaje da Trump svakom svojom demonstracijom moći zapravo "prikriva činjenicu da svakim danom kako koristi crnu olovku za potpisivanje (dekreta), on je za dan bliži penzionisanju – čak i dok spekuliše o putevima do trećeg mandata".

On ističe da bi zato sada trebalo razmisliti o tome ko i šta će ostati nakon Trumpa.

"Njegovo nasleđe će nastaviti, najverovatnije, njegov četrdesetogodišnji potpredsednik, J. D. Vance. Bilo šta može da se desi od sada do predsedničkih izbora 2028. godine, uključujući i na strani demokrata, koji ističu tridesetpetogodišnju Alexandriu Ocasio-Cortez kao spasiteljku", ističe ona.