Putin optužen za kršenje uskršnjeg primirja koje je sam naredio

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio je snage Kremlja da su prekršile 30-časovno uskršnje primirje koje je proglasio ruski predsednik Vladimir Putin, i ponovio svoj predlog da se primirje produži na još mesec dana.

Rusija pokušava da stvori "opšti utisak primirja, dok u nekim oblastima i dalje pokušava da napreduje i nanese gubitke Ukrajini", naveo je Zelenski na društvenim mrežama.

Pozivajući se na izveštaj komandanta Oružanih snaga Aleksandra Sirskog, naveo je 59 slučajeva granatiranja i pet napadnih akcija ruskih jedinica na različitim delovima fronta u nedelju ujutru.

U ruskom regionu Kursk, gde su ukrajinske trupe uglavnom bile potisnute u proteklih mesec dana, moskovske snage su izvele artiljerijske napade i koristile dronove, rekao je Zelenski. Ove tvrdnje nije bilo moguće nezavisno potvrditi, a Rusija se nije oglašavala.

Ipak, nijedna strana nije izvestila o raketnim napadima ili velikim rojevima dronova kakvi su se redovno dešavali tokom rata, koji sada traje već više od četiri godine.

"Naši vojnici svuda odgovaraju onako kako neprijatelj zaslužuje, u skladu sa konkretnim borbenim okolnostima", naveo je Zelenski. "Ukrajina će nastaviti da reaguje na ruske akcije."

Putin je naredio obustavu neprijateljstava, koja je trajala nešto više od jednog dana, tokom sastanka u subotu sa načelnikom generalštaba Valerijem Gerasimovim. Primirje bi trebalo da se završi u ponoć po moskovskom vremenu.

 

Zelenski je ovo proglašenje odbacio kao "još jedan pokušaj Putina da se igra ljudskim životima". Čak i dok je ruski lider govorio, širom Ukrajine su se oglašavale sirene za vazdušnu opasnost jer su napadni dronovi primećeni na nebu, rekao je na mreži X.

"Ako dođe do potpunog primirja, Ukrajina predlaže da se ono produži i posle Uskrsa, 20. aprila", napisao je. "To će pokazati prave namere Rusije - jer 30 sati je dovoljno da se naprave vesti, ali ne i za prave mere izgradnje poverenja. Trideset dana može dati šansu miru."

Putinova odluka je došla dan nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) upozorile da bi mogle uskoro da odustanu od napora koje vodi američki predsednik Donald Trump kako bi se okončao rat u Ukrajini, ukoliko ne dođe do značajnog napretka ka primirju.

Bloomberg

Trump, koji je u kampanji obećao da će brzo okončati rat, izražava sve veću frustraciju zbog tempa pregovora s Putinom. Ipak, pokazuje odlučnost da postigne dogovor u roku od 100 dana od inauguracije 20. januara, što pada 30. aprila.

SAD su otvorene za priznavanje Krima - koji Rusija okupira od 2014. godine - kao dela Rusije u okviru mirovnog sporazuma s Ukrajinom, izvestio je Bloomberg u petak, pozivajući se na izvore upoznate s tim pitanjem. Američki okvir predstavljen saveznicima u četvrtak uključuje i ublažavanje sankcija Moskvi u slučaju trajnog prekida vatre.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha je u subotu izjavio da je njegova zemlja već bezuslovno prihvatila američki predlog za "puno privremeno primirje u trajanju od 30 dana". Nasuprot tome, Rusija je "postavila razne uslove i pojačala teror protiv Ukrajine, civila i civilne infrastrukture širom zemlje", izjavio je Sibiha na mreži X.

Rusija je uslovila svoje pristajanje na prekid neprijateljstava, između ostalog, ukidanjem sankcija i obustavom isporuke oružja Ukrajini.

U proteklih nekoliko nedelja dogodila su se dva visokosmrtonosna ruska raketna napada na civilne ciljeve u Ukrajini, uključujući Krivi Rog, rodni grad Zelenskog, i severoistočni grad Sumi.

Istovremeno, ruske trupe, koje kontrolišu oko 20 odsto teritorije Ukrajine, i dalje polako napreduju na frontu. Moskva je u subotu saopštila da je proterala ukrajinske snage iz sela u ruskom regionu Kursk, a Gerasimov je rekao da je Rusija povratila 99,5 odsto teritorije koju su ukrajinske trupe nekada držale u Kursku.

U međuvremenu, Rusija i Ukrajina su u subotu razmenile po 246 ratnih zarobljenika. Rusija je dodatno oslobodila 31 ranjenog ukrajinskog vojnika u zamenu za 15 ruskih vojnika kojima je bila potrebna hitna medicinska pomoć, prema navodima ruskog ministarstva odbrane. Ova razmena, ostvarena uz posredovanje Ujedinjenih Arapskih Emirata, najnoviji je u nizu sporazuma koji su rezultovali oslobađanjem više hiljada vojnika.