Kevin Warsh, bankar koji će Trumpu ostvariti 'čudesnu' ekonomsku pobedu

List "Wall Street Journal" (WSJ) otkrio je da je američki predsednik Donald Trump, prema svedočenju ljudi iz njegova užeg kruga, već izgubio strpljenje s iranskim ratom. On ne teče prema planovima, a takođe je već premašio predsednikov rok od šest nedelja. Vreme je da se ovo nesrećno poglavlje zatvori jer predsednika čekaju nove bitke na domaćem terenu, protiv skupoće i za Kapitol.

Pri tome računa i na uslužnost kandidata za novog predsednika Federalnih rezervi Kevina Warsha. Međutim, šta od njega mogu očekivati Amerikanci, privreda i investitori na Wall Streetu?

Vreme za druge teme

Trump se za rat po izboru, kako posmatrači nazivaju pokušaj rušenja režima ajatolaha u Teheranu, odlučio na osnovu neočekivanog uspeha operacije u Venecueli. Međutim, dok je otmica Nicolása Madura bila stvar besprekorno izvedene operacije američkih specijalnih jedinica koja je trajala nekoliko sati, iranski rat uprkos nespornoj taktičkoj prevlasti SAD nije doneo isti rezultat. I upravo to - tvrdoglavi i trajni otpor režima - Trumpa beskrajno frustrira.

"Predsednik ponekad izgubi fokus, troši vreme na pojedinosti svojih planova za plesnu dvoranu Bele kuće ili na prikupljanje sredstava za međuizbore", piše WSJ na osnovu svedočanstava iz užeg Trumpova kruga. "Savetnicima govori da želi da se posveti drugim temama."

A šta ako je i kod drugih tema neuralgična tačka uvek iranski rat. On je pokrenuo istorijska poskupljenja energenata koja, zajedno s bujajućom inflacijom, koja je u martu neočekivano porasla na 3,3 odsto, ugrožavaju predsednikovu agendu "America First" (Amerika na prvom mestu, prim. prev.), i to upravo u osetljivo vreme uoči međuizbora za Kongres.

Međutim, ne poskupljuje samo nafta, koja s četiri dolara po galonu urušava podršku javnog mnjenja republikanskom predsedniku. Umesto da iskoristi patriotsku sabornost u vreme rata, on je čak manje popularan od Joea Bidena na najnižoj tački njegova mandata. Tu je još i urea, ključni sastojak za proizvodnju veštačkih đubriva, na čiju je cenu u proleće posebno osetljiva još jedna ključna demografska grupa Trumpovih MAGA pristalica - poljoprivrednici.

Kada se skupoća s benzinskih pumpi prenese na police trgovina, demokrate će iz ruku republikanaca istrgnuti snažan politički argument koji je glavni repertoar svake republikanske administracije, a to su uspešna ekonomija i "bikovsko" tržište akcija. Trump je, naime, Amerikancima obećao kraj beskonačnih ratova na Bliskom istoku, borbu protiv skupoće i zlatno ekonomsko doba, a dobili su otvoreni sukob na Bliskom istoku koji podstiče skupoću, dok Trumpov carinski rat Americi nije obezbedio ekonomski procvat.

Trump je i zbog afere "Epstein" i nedavne čistke u administraciji, koja je u brzom sledu odnela čak dve njegove najvernije ministarke Pam Bondi i Kristi Noem (uskoro bi navodno trebalo da povuče i direktor FBI Kash Patel), u defanzivi pa mu je hitno potrebna brza, "čudesna" pobeda koja će snažno odjeknuti.

To mu već danas može obezbediti uvodna potvrda kandidata za naslednika predsednika Feda Kevina Warsha u senatskom odboru za bankarstvo. Njime Trump ne bi samo započeo postupak uklanjanja neposlušnog Jeromea Powella, koji "uvek kasni", a protiv koga je čak pokrenuo pravosuđe zbog preskupe obnove zgrade Feda, odnosno krivokletstva.

Američki predsednik bi time obezbedio i veću poslušnost banke pri sprovođenju ekonomskih planova i ograničavanju negativnih posledica iranske krize. "Powell je Trumpov žrtveni jarac za stalnu skupoću i sve što se u ekonomiji ne popravlja dovoljno brzo", kaže Terry Haines, analitičar agencije Pangaea Policy iz Vašingtona.

Pokušaj krivičnog progona Powella pokušava da se prikaže kao izgovor za pritisak Bele kuće na nezavisnosti Feda pri određivanju kamatnih stopa. Time je na bilo kog svog naslednika već unapred bacio senu sumnje: da će biti Trumpov lojalista i ulizica, a ne racionalan i nezavisan krojač monetarne politike najveće ekonomije na svetu.

Taktika se očigledno isplatila, jer Thom Tillis, republikanski senator iz Severne Karoline i član odbora za bankarstvo, tvrdi da će sprečiti raspravu o budućem predsedniku banke dok se postupak protiv Powella ne završi ili ne obustavi. To otvara mogućnost da Powell ostane na svom položaju i nakon isteka mandata 15. maja. Trump je, međutim, obe mogućnosti odbacio i istakao da će Powella, na ovaj ili onaj način, otpustiti.

Trumpov spasitelj, lutka ili nova glavobolja?

Međutim, lične zamerke i nesuglasice oko inflacije i kamatnih stopa nisu čak ni glavni kamen spoticanja u zloglasnom toksičnom odnosu Trumpa s buntovnim predsednikom Feda, koga je, inače, na to mesto u prvom mandatu 2017. godine imenovao on sam.

Haines smatra da do sukoba dolazi zbog razilaženja u razumevanju uloge emisijske banke - dok Powell insistira na ustaljenom pristupu određivanja monetarne politike (kamatnih stopa) na osnovu ekonomskih pokazatelja, koji vremenski neizbežno pokazuju zakasnelu sliku, Trump želi nekoga ko će u svom radu biti znatno proaktivniji. Pre svega, nekoga ko će imati sluha za predsednikove sugestije u pravcu snižavanja kamatnih stopa.

"Oni koji smatraju da je postupak imenovanja predsednika Feda izbor između jastrebova i golubova (pristalice tvrde i meke politike), previđaju ono što Trump očekuje od Feda, a što je jednako kao i drugde u vladi: prilagodljivost politika u službi je što bržeg postizanja opipljivih rezultata", smatra Haines.

Njegovoj opasci težinu daje izveštavanje "Financial Timesa" da Warsh namerava da reformiše Fedov pristup prikupljanju podataka, i to tako da on uključuje više informacija o stanju u ekonomiji u stvarnom vremenu.

Da li je, dakle, Warsh taj koji će razrešiti Trumpov Gordijev čvor ograničavanja negativnih ekonomskih posledica iranskog rata, a da pritom labavijim pristupom ne izazove pregrevanje ekonomije, produbi sumnje investitora u nezavisnost čuvara američkog finansijskog sistema i raspirivanjem inflacije poskupi svakodnevni život Amerikanaca?

Njegovo imenovanje i javno izraženi stavovi usred iranske zablude, visokih cena energenata i pojačane inflacije dobijaju znatno širi i sudbonosniji značaj, a pre svega osećaj hitnosti - od brze trijaže i lečenja američke ekonomije, naime, zavisi i ishod političkog testa na Kapitolu na jesen. Od toga zavisi republikanska kontrola zakonodavne vlasti i dalja uzurpacija Trumpove izvršne vlasti.

Na kraju, ministar finansija Scott Bessent je prošle nedelje, samo nekoliko dana pre današnjeg saslušanja i nakon objave martovske inflacije, izrazio uverenje da će se bazna inflacija uprkos iranskom ratu nastaviti da pada, ali da je oprez Feda pri određivanju kamatnih stopa zbog neizvesnosti koju izaziva iranski rat opravdan.

"Fed postupa ispravno dok čeka i posmatra kako će se konflikt rasplesti", rekao je on i pritom se, na logično naknadno pitanje novinara da li to znači da se administracija slaže sa suzdržanim pristupom Feda kod rezanja kamata, brzo ispravio rekavši da on "može posmatrati situaciju pre nego što - neizbežno - snizi kamatne stope".

 

Cilj, odnosno zadatak novog predsednika Feda tako je jasan - labavija monetarna politika. "Želimo da se Kevin Warsh što pre uključi", potvrdio je očekivanja administracije ministar finansija, čime nije ostavio puno prostora za alternativna tumačenja.

Ključno pitanje je, dakle, kako će Warsh na čelu Feda uspeti da žonglira s očekivanjima nestrpljivog Trumpa i nervoznih tržišta. Ovaj 56-godišnjak najavljuje velike promene, što je bez sumnje muzika za Trumpove uši, ali prema oceni sagovornika, još uvek nije jasno da li će se predsedniku svideti i sam žanr te muzike.

"Warsh nije jasno profilisan kao klasični 'jastreb ili golub', a njegova su se gledišta tokom vremena dosta menjala", rekao je o klasičnoj dihotomiji konzervativnog ili liberalnijeg odnosa prema politici kamatnih stopa Matej Mazi, zamenik direktora Sektora investicionih fondova u NLB Fondovima.

Predavač ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani Mitja Kovač smatra da je reč o stručnjaku koji je "godinama čekao svoj trenutak i planira velike promene u brojnim područjima, od komunikacione politike do smanjenja imovine Feda."

"Verujem da se nezavisnost monetarne politike mora zaslužiti izbegavanjem poremećaja", navodno je Warsh zapisao u nacrtu govora koji je ranije dobio Bloomberg. U njemu obećava da će se Fed nastaviti da se usredsrešuje na svoj mandat i operativnu misiju. "Nezavisnost Feda najviše je ugrožena kada zaluta u fiskalnu i socijalnu politiku, gde nema ni autoritet ni stručno znanje", navodi u delu koji zvuči kao slabo prikrivena kritika Powellovog mandata.

Mazi, doduše, priznaje da je Warshova osnovna teza ta da američka ekonomija "doživljava pozitivan šok ponude", koji bi srednjoročno trebalo da deluje deflacijski i time opravda niže kamatne stope. "Međutim, i vremenski okvir i intenzitet tih efekata ostaju neizvesni, posebno u okruženju u kome je inflacija još uvek iznad ciljanog nivoa", kaže on.

Warsh je prilagodio ideje bivšeg predsednika Feda Alana Greenspana i tvrdi da će porast produktivnosti koji donosi veštačka inteligencija utrti put politici snižavanja kamatnih stopa, sa čime se mnogi u Fedu ne slažu.

Kovač u pogledu njegove (ne)osetljivosti na Trumpove sugestije dodaje da je Warsh u SAD cenjen i vrhunski ekonomista koji će "reagovati prvenstveno s obzirom na promene u ekonomiji, a ne na pritisak Bele kuće i da neće ostati ideološki krut ako se činjenice promene". Najverovatnije će po svojoj savesti nastojati da pronađe pravi odgovor na probleme američke ekonomije, smatra on.

 

 

Kandidatu za šefa Feda zasigurno ne manjka ambicija. To je upečatljivo pokazao kada je Trump 2024. godine hteo da ga imenuje za ministra finansija, ali on je jasno rekao da ga znatno više zanima mesto šefa centralne banke. Radi se o investicionom bankaru koji je republikanski veteran i za mnoge Trumpov lojalista, a koji tvrdi da je studiranje pod mentorstvom Miltona Friedmana, zloglasnog pristalice monetarizma, odnosno uloge centralne banke u kontroli ponude novca, bio blagoslov.

On je 2006. postao najmlađi guverner u istoriji Feda, ali je instituciju ubrzo napustio, a njenu politiku i rad otad je često javno kritikovao. Više se puta obrušio na, za njega, preterano javno eksponiranje vođstva banke, jer po njegovom mišljenju, to jača lažna očekivanja investitora da je Fed nezaobilazan akter u rešavanju ekonomskih problema ili čak umirivanju investitora u vreme tržišne neizvesnosti - u uslovima u kakvima je trenutno američka ekonomija.

Mnogo toga govori činjenica da je Trump prvobitno za Powellovovog naslednika želeo Kevina Hassetta, ali je lobiranje divova s Wall Streeta, poput prvog čoveka banke JP Morgan Chase Jamieja Dimona, prevagnulo u korist Warsha. Nije odmoglo ni poznanstvo s Bessentom još iz vremena kada su radili u porodičnoj kancelariji velikana Stanleyja Druckenmillera.

Za demokrate nema sumnje ko je Warsh i koji je njegov zadatak. Demokratska senatorka Elizabeth Warren, koja će kao članica odbora takođe biti prisutna na današnjem svedočenju, smatra da Warsh neće biti ništa drugo nego predsednikova marioneta.

"Ključni problem Warshovovog pristupa je to što kombinuje mere koje deluju u suprotnim smerovima i zato ne čine dosledan okvir monetarne politike", upozorava Mazi na moguće izvore trvenja. S jedne strane zagovara snižavanje kamatnih stopa, a s druge smanjenje bilansa Feda i upozorava: "To bi samo po sebi značilo zaoštravanje finansijskih uslova i pritisak na rast dugoročnih zahtevanih prinosa." Njegova osnovna premisa je, blago rečeno, nekonvencionalna: Fed bi nižim kratkoročnim kamatnim stopama trebalo da "zagreje" tržište, dok bi istovremeno smanjenjem bilansa izazvao povećanje dugoročnih kamatnih stopa, što bi ekonomiju "hladilo".

Warsh se, naime, otvoreno zalaže za prodaju 6,7 biliona dolara državnih obveznica koje je Fed prikupio za podsticanje ekonomije tokom finansijske krize i pandemije kovida 19. Pojedini posmatrači upozoravaju da bi banka time povećala dugoročne troškove zaduživanja za američku vladu, kao i za vlasnike hipotekarnih obveznica.

Upravo takvo gledište, prema oceni Kovača, otkriva kakvu će politiku voditi: "Warsh smatra da je upravo odluka o kupovini biliona dolara državnog duga važan razlog za tako snažnu inflaciju. Iz toga se može zaključiti kakva će biti njegova nova politika."

Predavač čak smatra da su Warshova gledišta u sukobu s Trumpovim očekivanjima, što će dovesti do novog konflikta na relaciji između Bele kuće i Feda. "Znatno je restriktivniji od demokratskih vođa Feda, stoga mislim da će nakon njegovog imenovanja i kratkog zatišja između njega i Trumpa 'pući' – naime, nalaze se na putu direktnog sudara", predviđa on. "Njihova 'bračna harmonija' biće vrlo, vrlo kratka", zaključuje.