Opstanak najbogatijih - svi hrle u Davos zbog potresa koje je izazvao Trump

Kako god nazvali to što radi  - kapitalizam sile, nametanje pristupa "učinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA) kao neupitne ideološke doktrine, ili tehnofeudalizam, američki predsednik Donald Trump je uzdrmao globalnu ekonomiju onakvu kakvu je poznaju u Davosu, švajcarskom odmaralištu koje je sinonim za bogatstvo i moć.

Dok se Davos priprema za još jedan ekskluzivni samit, bivši britanski premijer Rishi Sunak zna iz iskustva šta mnogi izvršni direktori u jaknama luksuznog brenda Moncler, magnati hedž-fondova i milijarderi iz sveta veštačke inteligencije (AI) već naziru.

"Stari poredak je nestao", rekao je Sunak, koji je bio na čelu zemlje koja se dugo smatrala najbližim saveznikom SAD. Nema više sistema zasnovanog na pravilima, u kome smo odrasli, na koji su se privrede navikle. Što pre svi to shvate, to bolje. Nema vajde od toga da sedimo skrštenih ruku i jadikujemo."

"Ono što smo uzimali zdravo za gotovo, nestalo je i nismo sasvim sigurni šta će ga zameniti", rekao je.

Na ovoj novoj globalnoj sceni, SAD mogu da tretiraju saveznike kao neprijatelje; da prisvoje naftu Venecuele; da zahtevaju od Danske da preda Grenland, pri čemu svaka zemlja koja im se suprotstavi može da se suoči sa dodatnim carinama. Uz to, SAD mogu da uzdrmaju kompanije, tržišta i celokupne ekonomije običnom objavom na mreži Truth Social. Trump, kako bi naglasio svoje namere, izjavio je upravo ovog meseca da ga u moći ograničava samo njegov lični osećaj za moral.

Uprkos svemu tome, Trump je pridobio još moćnih pristalica.

Njegov nekada turbulentan odnos sa Silicijumskom dolinom pretvorio se u dublji, saveznički odnos: Trumpova agenda "Amerika na prvom mestu" u oblasti AI-ja osvojila je praktično sve tehnološke gigante, dok je Bela kuća prešla preko svega do čega drži tradicionalna, komercijalna diplomatija, remeteći postojeći globalni poredak.

Ova realnost ogleda se i na međunarodnoj sceni u Davosu, gde su fraze poput "stakeholder" kapitalizma (model u kome se korporacije ne služe isključivo interesima vlasnika kapitala, već nastoje da uravnoteže potrebe svih koji su pogođeni njihovim radom od zaposlenih i dobavljača, do lokalnih zajednica i same države, prim. prev.) i socijalne inkluzije stekle globalni značaj. U prvoj godini Trumpovog drugog mandata - a još tri su pred nama, zvanična tema Svetskog ekonomskog foruma - "Duh saradnje", deluje paradoksalno.

"Davos će biti slika i prilika paradoksa trenutne situacije", rekao je Sunak. "Živimo u jednom od najopasnijih doba koje pamtimo, ali i u doba najvećih transformacija."

David Malpass, bivši predsednik Svetske banke, jedan od simbola finansijskog poretka pod vođstvom SAD, koji je nastao 1944. godine radi obnove Evrope razorene ratom, rekao je da Trump mora da pokaže svoju snagu kako bi promenio "takozvani svetski poredak". Malpass smatra da to nije nužno loša stvar.

On kaže da cilj jeste vredan. "Da se izađe iz živog blata elitizma i globalizma", ističe on. Tokom Trumpovog drugog mandata, najbogatiji ljudi na svetu uvećali su svoje ukupno bogatstvo u rekordnoj meri.

Prethodni put kada je helikopter predsednika SAD sleteo u švajcarske Alpe, američki predsednik se pripremao za sukob sa švedskom aktivistkinjom Gretom Tunberg.

U svom obraćanju u Davosu 2020, Trump je kritikovao ono za šta se zalaže ova klimatska aktivistkinja, još tinejdžerka, koja je sedela u šestom redu. On je, najavljujući novo zlatno doba za Ameriku, grmeo da je strahovanje za planetu besmisleno.

Ove godine, kako bi doveli američkog predsednika - najveću zvezdu Davosa, i primamili ga da se vrati na ovo okupljanje donosilaca odluka i kreatora politika na visokom nivou, organizatori su Beloj kući obećali da će umanjiti značaj klimatskih pitanja i drugih tema koje Trump smatra delom "woke" pokreta (engl. woke - osvešćen, aktivistički pristup koji insistira na političkoj korektnosti i inkluzivnosti, prim. prev.).

Poput foruma, koji je prilagodio svoju agendu kako bi zadovoljio predsednika, čini se da su mnogi učesnici Davosa spremni da učine sve što je potrebno da zaštite i proguraju svoje interese u njegovom novom svetu izrazite neizvesnosti.

Mark Benioff, koji važi za oličenje "čoveka iz Davosa", prošao je put koji je danas postao pravilo u direktorskim foteljama, naročito otkako je Silicijumska dolina skrenula udesno. Nekada glasni zagovornik ciljeva i kandidata demokrata, Benioff, izvršni direktor i suosnivač softverske kompanije Salesforce Inc, okrenuo se Trumpu. Ovaj milijarder je čak podržao Trumpov poziv da se u San Francisko pošalju pripadnici Nacionalne garde, grada nad kojim dominira silueta Kule Salesforce (sedište istoimene kompanije za softver; simbol Silicijumske doline i sa 326 metara najviša zgrada u San Francisku, izgrađena 2018, prim. prev.).

U oktobru, Benioff se, nakon oštrih kritika, izvinio zbog podrške slanju Nacionalne garde i zamolio Trumpa da preispita svoj stavove. Kasnije tog meseca, večerao je sa predsednikom u Tokiju.

U Davosu, Benioff želi da Trump jasno stavi do znanja da će ubuduće SAD stavljati američke kompanije na prvo mesto. "Želim da i dalje vidim da američke kompanije i dalje imaju prioritet", rekao je Benioff.

Poruka je primljena. Kada je objavljeno da Trump ide u Davos, veliki igrači iz sveta politike i biznisa požurili su da rezervišu karte. Više od 60 šefova država planira da se pojavi, dok organizatori foruma predviđaju najveći odziv u svojoj istoriji.

"Pošto je Trump rano najavio svoj dolazak, sada svi šefovi država hrle ovamo da se sastanu s njim", rekao je Benioff, čiji softver se koristi za potrebe mnogih operacija foruma.

Portparol foruma je rekao da nijedna vlada ne utiče na agendu sastanaka i da su zadovoljni što ponovo dočekuju predsednika Trumpa.

U igri je mnogo novca. Prošle godine, Davos je brujao o DeepSeeku, kineskom startapu koji se suprotstavlja američkom OpenAI-ju. Kineski sektor AI nastavio je da razvija jeftine modele AI otvorenog koda, ugrožavajući finansijske izglede konkurenata u Silicijumskoj dolini.

Od tada, Trumpova administracija je nastojala da suzbije kineske ambicije u domenu AI-ja tako što je druge zemlje, posebno bogate države sa zalihama nafte na Bliskom istoku, podsticala da kupuju američke čipove i softver. Trump je uveo industrijsku politiku koja je ranije bila nezamisliva, uključujući i sticanje državnog udela u Intel Corp. Primorao je kinesku kompaniju ByteDance Ltd. da proda svoj TikTok, što je Peng Xiao, izvršni direktor G42, AI giganta iz Abu Dabija, nazvao hrabrim i pametnim potezom. Njegova firma je dobila licence za najnovije čipove kompanije Nvidia Corp. pošto se obavezala da će nabaviti američku tehnologiju. (MGX, fond iza koga stoji G42, investitor je u novom TikTok entitetu.)

Trump je dugo s prezirom gledao na evropsku elitu, ali njegov animozitet je sada zvanična politika Bele kuće.

Tehnologija, kao jedno od ključnih polja nadmetanja u u globalnoj igri 21. veka, posebno zabrinjava evropske lidere. Oni strahuju da će evropski blok izgubiti značaj i da bi mogao postati američki vazal u oblasti AI-ja. Nije da takva perspektiva brine Trumpovu administraciju i njene prijatelje iz Silicijumske doline.

"Suštinski se ne slažemo sa evropskim pristupom softverskoj industriji", rekao je Jacob Helberg, podsekretar u Stejt departmentu zadužen za ekonomska pitanja, i osoba iz Silicijumske doline koja se pridružila administraciji. "Evropa se upravo upustila u ucenjivanje američkih kompanija. Ova administracija je jasno stavila do znanja da to nije moguće. Amerikanci vole Evropu, ali i Evropa mora da uzvrati Americi ljubav."

Na radost američkih tehnoloških firmi, Vašington lobira da se ublaže antimonopolski zakoni i zakoni o društvenim mrežama u Evropi. Zvaničnici Evropske unije tvrde da to potkopava demokratski proces bloka.

Ponovno uspostavljanje veza između Vašingtona i Silicijumske doline biće jasno predočeno. Nova osovina moći preti da mesta poput Davosa pretvori u zatvoreni krug u kome odzvanja samo jedan specifičan američki pogled na svet, upozorila je Martha Lane Fox, britanska preduzetnica koja je bila članica upravnog odbora Twittera u vreme kada ga je preuzeo Elon Musk. Nekada su direktori tehnoloških firmi tvrdili da im je bitno da prave inovativne proizvode, a da vlade treba da brinu o svemu ostalom. Više nije tako.

"Dugo je Silicijumska dolina htela da se pretvara da je neutralna", rekla je Lane Fox. "S tom fiktivnom neutralnošću je gotovo."

Ipak, zagovornici, tvorci i oni koji imaju najviše koristi od globalizacije, u Davosu su prihvatili stav "ja prvo" i antiglobalizam sa strašću pravovernog preobraćenika. Za obične smrtnike koji nikada ne dolaze na švajcarski "čarobni breg", ovako brz preokret može delovati kao potvrda njihovih najgorih sumnji.

Klaus Schwab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma, smatra da su mnogi obični ljudi počeli da gledaju na okupljanja poput Davosa kao na još jedan primer kako bogati i moćni brinu samo o sebi. (Schwab je podneo ostavku u aprilu prošle godine usled neslaganja sa upravnim odborom.)

"Građani govore o 'njima' - elitama, establišmentu, 'onima u Davosu' - kao da su druga vrsta", piše Schwab u svojoj novoj knjizi objavljenoj prošle nedelje. "U takvoj atmosferi, svaka greška ili nesporazum onih na vlasti tumači se ne kao ljudska greška, već kao dokaz zle namere."

Douglas Rushkoff, hroničar dešavanja u svetu tehnologija i pisac koji je kritikovao uticaj Silicijumske doline i "maštarije" njenih tehnokrata, kaže da tipičan čovek Davosa radi ono što je oduvek radio: prilagođava se svakoj moći koju može da iskoristi kako bi progurao svoje interese.

Juče je važila globalizacija. Danas, to je Amerika na prvom mestu. Evoluiraj ili umri, rekao je Darwin.

Ili, kako Rushkoff kaže: "Opstanak najbogatijih."

- U pisanju pomogli Brody Ford, Jan-Henrik Foerster i Peter Eichenbaum.