Zašto je Trump opsednut idejom da preuzme Grenland

Američki predsednik Donald Trump čvrsto je rešio, uprkos protivljenju Grenlanđana i Danaca, da preuzme kontrolu nad Grenlandom, najvećim ostrvom na svetu i samoupravnom teritorijom u sastavu Danske.

Trump je prvi put izneo ideju o kupovini Grenlanda 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata. Otkako se vratio u Belu kuću, pojačao je svoju retoriku. On je 21. decembra dolio ulje na vatru, najavivši planove da postavi guvernera Luizijane Jeffa Landryja za specijalnog izaslanika za ostrvo.

"Treba nam zbog nacionalne bezbednosti", rekao je Trump novinarima na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi. "Moramo da ga imamo. A on je želeo da predvodi tu inicijativu."

Trumpovi potezi zbunili su i frustrirali zvaničnike u Kopenhagenu i grenlandskoj prestonici Nuku, koji su jasno stavili do znanja da teritorija nije na prodaju i da njeni stanovnici ne žele da njihova zemlja postane 51. američka savezna država. Danska vlada je više puta pozivala američkog ambasadora na razgovor zbog ovog pitanja, a u decembru je jedna danska obaveštajna agencija prvi put opisala SAD kao potencijalni bezbednosni rizik.

Zašto Trump želi Grenland

Kao što Trump sigurno zna, i drugi američki lideri ušli su u istoriju zbog sličnih velikih zamisli - Andrewa Johnsona pamte kao predsednika koji je nadgledao kupovinu Aljaske od Rusije 1867. godine.

Kada je Trump 2019. predložio mogućnost da se Grenland kupi, predstavio je to kao "veliki posao sa nekretninama" koji bi mogao da pomogne državnoj kasi Danske. Ovoga puta je njegov argument da je uspostavljanje kontrole SAD nad ostrvom od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost.

Predsednik je rekao da ne veruje da je Danska izdvojila dovoljno sredstava da zaštiti ostrvo. Kopenhagen usmerava sve veće sume novca ka ovoj autonomnoj teritoriji od 57.000 stanovnika, uključujući milijarde dolara za odbranu i infrastrukturu.

"Oni imaju veoma malu populaciju, i ne znam - kažu Danska, ali Danska nije potrošila nikakav novac. Nemaju nikakvu vojnu zaštitu", rekao je Trump 22. decembra. "Kažu da je Danska tamo stigla brodom pre 300 godina ili tako nešto. Pa, i mi smo sigurno bili tamo s brodovima. Tako da ćemo sve to morati da rešimo."

Kakav interes imaju SAD u Grenlandu

Ostrvo je već dugo tačka oko koje se sukobljavaju interesi svetskih sila.

Veći od Meksika i Saudijske Arabije, Grenland se nalazi na strateškoj lokaciji koja povezuje severni Atlantik i Arktik - oblast čije ogromne rezerve ključnih minerala i fosilnih goriva priželjkuju SAD i njihovi strateški rivali, Kina i Rusija. Zbog ubrzanog topljenja grenlandske ledene ploče usled klimatskih promena, ti resursi bi mogli postati dostupniji. Istovremeno se otvaraju kraće brodske rute za trgovinu između Severne Amerike, Evrope i Azije.

Trump je odbacio tvrdnje da je zainteresovan za Grenland samo zbog energenata ili minerala, istakavši da SAD već imaju dovoljno resursa.

Na Grenlandu se već nalazi najsevernija američka vazdušna baza i radarska stanica koja se koristi za otkrivanje raketnih pretnji i nadgledanje svemira. Preuzimanje kontrole nad Grenlandom moglo bi američkoj vladi da pruži nove mogućnosti za širenje vazdušnog i pomorskog prisustva na Arktiku i dodatno praćenje kineskih i ruskih aktivnosti u tom regionu.

Kako bi Trump mogao da preuzme kontrolu nad Grenlandom

To nije jasno. Kada je 2019. ponovo pokrenuo ideju kupovine Grenlanda, Rasmus Leander Nielsen, vanredni profesor na Univerzitetu Grenlanda rekao je za lokalne medije da Danska ne može da proda Grenland jer zakon o samoupravi iz 2009. jasno navodi da su Grenlanđani svoji na svome.

Trump bi imao najviše izgleda za svoj plan ako bi ova teritorija stekla nezavisnost, a zatim postigla neki vid dogovora kojim bi postala deo SAD. Ispostavlja se da se o odvajanju od Danske na Grenlandu govori već dugo, iako je malo verovatno da će se ostvariti potpuna nezavisnost u narednih nekoliko godina.

Međutim, Trumpovo interesovanje za Grenland izazvalo je nelagodu, pa čak i strah među njegovim stanovnicima koji su se pitali šta bi se desilo ako bi se prebrzo odvojili od Danske. Ta zabrinutost posebno je došla do izražaja na izborima 11. marta, kada su tri od četiri glasača na Grenlandu izabrala partije koje podržavaju samo postepen put ka nezavisnosti.

Koliko je uopšte realna ideja da SAD kupe Grenland

Do pre jednog veka, nije bilo naročito neobično da vlada neke države kupi novu teritoriju: pre kupovine Aljaske, SAD su 1803. godine od Francuske kupile Luizijanu za 15 miliona dolara.

Postoji čak i presedan koji uključuje Dansku. Vlada u Kopenhagenu je 1917. prodala teritoriju koja se danas zove Američka Devičanska Ostrva. U novije vreme, pominjala se mogućnost "prodaje" nekih drugih teritorija, ali su one uglavnom manje i nalaze se u toplijim krajevima. Joseph Blocher sa Pravnog fakulteta Univerziteta Duke napisao je 2014. da je tržište suverenih teritorija izgleda presušilo.

Koliko bi Grenland mogao da vredi

Pošto ostrvo od 830.000 kvadratnih milja (2,1 milion kvadratnih kilometara) trenutno nije na tržištu, njegova vrednost nije zvanično procenjena. Ipak, da bi se stekla okvirna slika o tome koliko bi moglo da košta, vredi pomenuti da je njegov bruto domaći proizvod iznosio nešto više od 3,2 milijarde dolara 2021. godine, prema podacima Svetske banke. Grenland od Danske dobija godišnje subvenciju od oko 600 miliona dolara. Radi poređenja, kupovina Aljaske 1867. godine za 7,2 miliona dolara danas bi iznosila nešto više od 150 miliona dolara, oko čega bi se većina saglasila da bi bila izuzetno povoljna cena.

Kako bi se Grenlanđani osećali povodom toga da postanu deo SAD

Trump je rekao da podržava pravo Grenlanđana da sami odlučuju o svojoj budućnosti, ali čini se uveren da će uspeti da ih pridobije na svoju stranu. Ipak, ankete pokazuju da ga čeka dug put - stanovnici ostrva su u ogromnoj većini protiv ideje da postanu deo SAD.

Nakon izbora u martu, lideri svih grenlandskih političkih partija ujedinili su se u osudi ideje američkog predsednika, ocenivši da je njegovo ponašanje neprihvatljivo. Premijer Jens-Frederik Nielsen jasno je poručio da Grenland nije kuća koja se možete kupiti i da Grenlanđani moraju biti čvršći u odnosima sa Trumpom. Ipak, većina poslanika na Grenlandu otvorena je za intenziviranje poslovne saradnje sa SAD.

Kako bi Trump platio eventualnu kupovinu Grenlanda

Prema američkom Ustavu, Kongres bi morao da odobri novac za bilo kakvu kupovinu Grenlanda. Međutim, Trump je ranije pokazao spremnost da zaobiđe ovlašćenja Kongresa nad budžetom. Tokom svog prvog mandata, kada je Kongres odbio da odobri sredstva za postavljanje dodatne ograde na granici SAD i Meksika, Trump je preusmerio sredstva iz budžeta Pentagona da bi to finansirao. Vrhovni sud ga je u tome podržao.