Ko su dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju u 2025.

Trojica akademika s obe strane Atlantika deliće Nobelovu nagradu za ekonomiju u 2025. godini, za svoj rad o ulozi inovacija u stvaranju ekonomskog rasta.

Joel Mokyr (Northwestern University), Philippe Aghion (London School of Economicsa i INSEAD u Parizu), te Peter Howitt (Brown University), nagrađeni su "za teoriju održivog rasta kroz kreativnu destrukciju", saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu u ponedeljak.

"Još sam bez teksta", izjavio je Aghion putem telefona na konferenciji za novinare, nakon što je obavešten o priznanju. Mokyr će dobiti polovinu nagrade vredne 11 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona dolara), dok će Aghion i Howitt podeliti preostali deo.

Mokyr, holandskog porekla i poznat kao ekonomski istoričar, istaknut je po istraživanju načina na koji je održivi ekonomski rast započeo industrijskom revolucijom i njenim posledicama, pokrenut inovacijama. Njegove kolege su 1992. godine razvile model koji objašnjava kako taj proces u suštini predstavlja kreativnu destrukciju.

Kerstin Enflo, profesorka ekonomske teorije na Lund University i članica odbora za dodelu nagrade, istakla je da zajednički rad nagrađenih ekonomista podseća koliko je važno očuvati faktore koji podstiču rast.

"Rad laureata nas podseća da ne smemo uzimati napredak zdravo za gotovo", rekla je Enflo. "Društvo mora paziti na elemente koji stvaraju i održavaju ekonomski rast - to su inovacije zasnovane na nauci, kreativna destrukcija i otvorenost društva za promene."

 

Francuski ekonomista Philippe Aghion, jedini od trojice koji živi u Evropi, ranije je savetovao predsednika Emmanuela Macrona da poveća starosnu granicu za penziju sa 62 na 64 godine - reforma koju sada Socijalistička partija pokušava da poništi u zamenu za podršku budžetu.

Na pitanje novinara o uticaju američkih carina na rast, Aghion je bio kritičan: "Ne pozdravljam talas protekcionizma u SAD. To nije dobro ni za nas, ni za rast, ni za inovacije. Evropske zemlje moraju shvatiti da više ne smemo dozvoliti da SAD i Kina preuzmu tehnološko vođstvo."

On je naglasio i da je evropska ekonomija oslabila u odnosu na američku: "Glavni razlog je to što nismo uspeli da sprovedemo probojne visokotehnološke inovacije", rekao je.

Kanadski ekonomista Peter Howitt često je sarađivao sa Aghionom na tzv. Šumpeterovoj teoriji rasta (Schumpeterian Growth Theory), nazvanoj po austrijskom misliocu koji je prvi uveo pojam kreativne destrukcije.

Nagradu, poznatu pod punim imenom Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel, ustanovio je 1968. godine od Švedske centralne banke. Time je dopunila niz godišnjih Nobelovih priznanja za fiziku, hemiju, medicinu, književnost i mir, koja su ustanovljena testamentom Alfreda Nobela, švedskog pronalazača dinamita koji je preminuo 1896. godine.

Prošle godine, troje američkih akademika podelilo je nagradu za istraživanje uticaja bivših evropskih imperija na ekonomski razvoj. Među poznatijim dobitnicima su i Ben Bernanke, bivši predsednik Federalnih rezervi SAD, koji je 2022. godine podelio nagradu sa Douglasom Diamondom i Philipom Dybvigom za istraživanje banaka i finansijskih kriza.

Godinu dana kasnije, Claudia Goldin dobila je priznanje za istraživanje rodnih razlika u zaradama. Uprkos njenom nedavnom uspehu, Nobelove nagrade ostaju izrazito rodno nejednake - samo tri žene su do sada dobile nagradu za ekonomiju, što ovu kategoriju čini drugom najdominantnijom po muškarcima, odmah posle nagrade za fiziku.