Švajcarska predsednica hitno putuje u Vašington u pokušaju da spreči uvođenje carina

Karin Keller-Sutter, predsednica Švajcarske, otputovala je u utorak hitno u Vašington u pokušaju da postigne dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama i spreči uvođenje carine od 39 odsto koju je prošle nedelje najavio Donald Trump.

U saopštenju švajcarske vlade navodi se da je cilj posete "olakšavanje susreta s američkim zvaničnicima u kratkom roku i nastavak razgovora". Kabinet Keller-Sutter nije želeo da precizira da li će se ona sastati sa američkim predsednikom, niti koje bi trgovinske ustupke mogla ponuditi pre nego što carine stupe na snagu u četvrtak.

Bloomberg

Odluka Donalda Trumpa da uvede nove carine izazvala je šok u Švajcarskoj, posebno jer su prethodni razgovori s Vašingtonom delovali obećavajuće. Ako bi stopa od 39 odsto bila primenjena na sve proizvode, uključujući i lekove, to bi, prema proceni Bloomberg Economicsa, na srednji rok moglo ugroziti i do jedan odsto švajcarske ekonomske proizvodnje.

Paradoks pred kojim se nalaze Keller-Sutter i njen ministar ekonomije Guy Parmelin jeste da bi eventualni ustupci mogli imati visoku političku cenu, a da ne utiču značajno na trgovinski deficit sa SAD, koji je Trump često kritikovao.

"Švajcarska mora biti kreativna", poručuje Stefan Legge, istraživač trgovinske politike na Univerzitetu Sent Galen.

Hitna diplomatska ofanziva usledila je nakon vanrednog sastanka vlade u ponedeljak, na kom je odlučeno da se SAD ponudi novi paket predloga. Među temama pregovora mogli bi se naći zlato, poljoprivreda, avioni, lekovi i energenti. U nastavku su navedene ključne oblasti mogućih ustupaka.

Poljoprivredne carine

Švajcarska je još 2023. ukinula carine na industrijske proizvode, pa one sada pokrivaju samo pet odsto uvoza, gotovo isključivo u oblasti poljoprivrede. Održavanje carina u toj oblasti oslanja se na politički snažno ukorenjeno uverenje u neophodnost prehrambene samodovoljnosti. Svako popuštanje izazvalo bi otpor poljoprivrednika, koji su već najavili da će se "žestoko boriti" protiv promena.

Bloomberg

Ipak, čak i ako bi vlada snosila političku štetu, eventualni ustupci u poljoprivredi za SAD ne bi imali veliki ekonomski značaj, s obzirom na to da poljoprivreda čini mali deo švajcarskog BDP-a.

Prema navodima saradnika Donalda Trumpa, švajcarski trgovinski suficit sa SAD jedan je od glavnih razloga za uvođenje visokih carina. U proseku, dve trećine suficita od 38 milijardi dolara prošle godine odnosile su se na izvoz zlatnih poluga, što je posledica visoke cene samog metala, a ne dodate vrednosti rada u švajcarskim rafinerijama.

"Zlato je posebna kategorija", ističe Simon J. Evenett iz poslovne škole IMD u Lozani. "Ono se ne proizvodi u Švajcarskoj. Prikladniji izraz je da se tamo obrađuje."

Jedno rešenje mogla bi biti visoka carina, recimo 50 odsto, koja bi bila primenjena isključivo na zlato. Time bi se pogodile rafinerije, ali bez širih negativnih posledica po ekonomiju. Druga opcija bila bi da se trgovina zlatom prebaci na centralnu banku ili neku drugu državnu instituciju, čime bi se transakcije uklonile iz zvanične statistike obe strane. Nije, međutim, jasno da li bi to zadovoljilo Trumpa.

Švajcarska trenutno kupuje 36 borbenih aviona F-35 od američke kompanije Lockheed Martin za potrebe svog ratnog vazduhoplovstva, ali je došlo do neslaganja oko cene.

Dok švajcarske vlasti tvrde da je ugovorena fiksna cena od šest milijardi franaka (oko 7,4 milijarde dolara), uz podršku građana na referendumu, SAD sada traže dodatne 1,3 milijarde dolara, pozivajući se na rast troškova proizvodnje i inflaciju.

Prihvatanje veće cene, ili čak simbolično naručivanje još jednog ili dva aviona, moglo bi pomoći u pridobijanju Trumpove naklonosti, s obzirom na njegovu praksu da u trgovinske dogovore uključuje i prodaju oružja. Međutim, švajcarski glasači mogli bi se tome usprotiviti.

Lekovi, investicije i energenti

Jedna od Trumpovih zamerki odnosi se i na farmaceutske proizvode, u kojima je Švajcarska svetski lider. Kompanije Novartis i Roche već su najavile planove za višemilionska ulaganja u SAD, a švajcarska vlada mogla bi pokušati da ih podstakne i na snižavanje cena lekova na tom tržištu.

Iako se to potencijalno poklapa sa interesima samih kompanija, koje žele da izbegnu političke pritiske, zvaničnici ih formalno ne mogu na to naterati. Jednostavniji pristup bio bi da se sakupi paket obećanja o američkim investicijama švajcarskih firmi, uz dodatno obećanje o kupovini američkih energenata, posebno tečnog prirodnog gasa.

Iako Švajcarska nema izlaz na more i oslanja se na hidro i nuklearnu energiju, koristi određene količine gasa, prvenstveno tokom zime.

"Možemo kupovati naftu, oružje i LNG, davati ustupke u poljoprivredi i pokušati da izvršimo pritisak na farmaceutske firme da snize cene", ocenjuje Thomas Borer, bivši švajcarski diplomata.

Kriza u trgovinskim odnosima sa SAD naterala je švajcarske zvaničnike da shvate da je ključno zadobiti lično poverenje Donalda Trumpa, a ne samo pregovarati sa njegovim timom.

Zato bi, kako navodi Stefan Legge, simboličan gest možda imao veću težinu nego kompleksan trgovinski paket. Kao primer navodi poklon koji je nemački kancelar Friedrich Merz predao Trumpu u junu: original izvod iz matične knjige rođenih njegovog dede.

"Možda bi najbolje bilo da mu poklonimo zlatni švajcarski sat", zaključuje Legge.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar