Globalno istrebljenje velikih boginja pre više od 40 godina bilo je jedno od najvećih dostignuća u istoriji javnog zdravlja, eliminišući uzrok smrti, slepila i deformiteta koji je mučio čovečanstvo najmanje 3.000 godina. Međutim, njen uspeh doveo je do završetka globalnog programa vakcinisanja koji je pružao zaštitu od srodnih bolesti. To uključuje majmunske boginje, koje se prenose sa životinja na ljude u Zapadnoj i Centralnoj Africi sa sve većom učestalošću od 1970-ih. Sada je otkrivena opasna, mutirana varijanta virusa u najmanje šest afričkih zemalja, zbog čega su Svetska zdravstvena organizacija i kontinentalne zdravstvene vlasti proglasile vanrednu zdravstvenu situaciju.
Šta su majmunske boginje?
Ovo je manje zarazan oblik velikih boginja sa generalno blažim simptomima, iako može biti smrtonosan. Dok je oko 30 odsto pacijenata sa velikim boginjama umiralo, stopa smrtnosti za majmunske boginje je oko tri do šest odsto. Bolest je otkrivena u Statens Serum Institutu u Kopenhagenu 1958. godine, gde se širila među majmunima koji su se tu nalazili zbog istraživanja. Zato je ranije nazivana majmunske boginje (monkeypox). Iako još nije identifikovano koja životinja predstavlja glavni izvor, odnosno prenosilac boginja, sumnja se da glodari u tome igraju važnu ulogu. Svetska zdravstvena organizacija promenila je naziv bolesti iz "monkeypox" u "mpox" 2022. godine kako bi smanjila, kako su rekli, rasistički i stigmatizirajući jezik koji je bio povezan sa infekcijom.
Šta izazivaju majmunske boginje?
Tokom epidemije 2022. godine majmunske boginje je obično pratio obrazac koji je počinjao sa groznicom, bolovima u mišićima, umorom, glavoboljom, oticanjem limfnih čvorova i drugim simptomima sličnim gripu. U nekoliko prvih dana groznice, pacijenti dobijaju osip koji može prerasti u lezije ispunjene tečnošću, koje se mogu pojaviti na različitim delovima tela, uključujući genitalije i analni deo. Ove lezije mogu biti bolne i mogu izazvati komplikacije, naročito ako se nalaze na osetljivim mestima kao što su usta ili rektum. Ako se lezija formira na oku, može dovesti do slepila. Bolest obično traje od dve do četiri nedelje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), i pacijenti su zarazni od početka simptoma do izlečenja rana. Smrtnost je viša među decom i mladim odraslim osobama, a ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom su posebno izloženi riziku od teže bolesti. Infekcija tokom trudnoće predstavlja ozbiljne rizike za majku, kao i pretnju od kongenitalne infekcije i gubitka trudnoće. Retke komplikacije uključuju upalu srčanog mišića i mozga, kao i napade.
Opširnije
Akcije proizvođača testova na kovid rastu zbog sve više zaraženih
Akcije u domenu testova na kovid 19 i proizvođača lekova sada su u centru pažnje u Aziji, pokazujući snažan rast poslednjih dana nakon porasta zaraženih slučajeva.
13.08.2024
Ptičji grip se širi, otkriven u još tri opštine u Srbiji
Ptičji grip ove nedelje otkriven je u još tri opštine u Vojvodini, što znači da je virus trenutno aktivan u devet opština u zemlji.
01.12.2023
SAD zaustavljaju finansiranje laboratorije u Vuhanu
Razlog su bezbednosna pitanja na koja nema odgovora
20.07.2023
Kovid je i dalje smrtonosniji od gripa
Studija sprovedena među pacijentima otkrila je da je virus korona prošle zime i dalje bio 60 odsto smrtonosniji od gripa.
08.04.2023
Šta je sada drugačije?
Deca i adolescenti su najviše pogođeni trenutnom epidemijom majmunskih boginja koja se širi u Africi, pri čemu više od 60 odsto poznatih smrtonosnih slučajeva pogađa decu mlađu od pet godina. Trenutni soj širi se brže kroz seksualni kontakt, slično blažem soju poznatom kao "klad IIb" koji je uzrokovao globalnu epidemiju 2022. godine. Izveštaj iz juna pokazao je da je 29 odsto potvrđenih slučajeva novog soja bilo među radnicama u industriji seksa. Međutim, majmunske boginje se ne smatraju polno prenosivom bolešću jer se šire i drugim oblicima bliskog kontakta. Trenutni soj je povezan sa virulentnijim sojem poznatim kao "klad I". Stopa smrtnosti među prijavljenim slučajevima u Demokratskoj Republici Kongu je skoro pet odsto.
Sprečavanje širenja ove bolesti u regionu je otežano I zbog toga što ebola, kolera i malarija već pogađaju zajednicu pa je zdravstveni sistem preopterećen i slab. Novi sukobi u Kongu povećali su broj raseljenih osoba koje žive u pretrpanim kampovima. Seksualno nasilje otežava borbu sa bolešću koja je već opterećena stidom i stigmatizacijom. U Kongu je do 4. avgusta 2024. zabeleženo oko 15.000 slučajeva, što je više od broja infekcija tokom cele prošle godine. Nedavno je prijavljeno najmanje 50 potvrđenih slučajeva u drugim regionalnim zemljama, iako ih je verovatno više.
Šta je još neuobičajeno?
Postoji više načina prenošenja bolesti sa čoveka na čoveka, pri čemu genetske promene u virusu koji cirkuliše dodatno otežavaju dijagnozu. Iako je Afrika jedini kontinent gde su majmunske boginje endemske, ovaj soj se širio i izvan prethodno poznatih područja. Još jedan razlog za brigu je to što neki pacijenti pored ovih boginja imaju i HIV, s obzirom na to da Afrika ima najveći broj ljudi koji žive sa virusom koji slabi imunološki sistem.
Kako se šire?
Majmunske boginje se obično ne šire lako. Glavni način prenosa je blizak kontakt sa osobom zaraženom virusom ili životinjom koja je takođe zaražena - kao što je dodirivanje lezija na koži ili kontaminiranog predmeta. Patogen ulazi u telo kroz oštećenu kožu, respiratorni trakt ili sluzokože u očima, nosu, ustima, rektumu i analnom području. Testovi na različitim uzorcima, uključujući pljuvačku, rektalne briseve i semenu tečnost, pokazali su da na njima ima tragova virusa. Nema potvrđenih slučajeva prenošenja virusa putem vazduha, a uobičajena kućna dezinfekciona sredstva mogu ubiti virus.
Kako se leče?
Bolest je obično blaga i većina ljudi se oporavi za nekoliko nedelja. Lečenje je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi da se vakcina protiv velikih boginja, antivirusni lekovi i imunoglobulin mogu koristiti za lečenje majmunskih boginja, kao i za kontrolu ove bolesti.
Šta je sa prevencijom?
Stručnjaci za javno zdravlje kažu da će ograničavanje širenja bolesti zahtevati globalni nadzor, koordinaciju i odlučnu podršku zajednice i da će za to biti potrebna finansijska sredstva. Možda je najvažnije to da je Africi potrebna adekvatna zalihe vakcina. Bavarian Nordic A/S, proizvođač vakcine "imvanex" (poznate i kao jynneos), obećao je da će donirati vakcine afričkim zemljama. Uobičajena doza su dve vakcine u razmaku od četiri nedelje.
Šta se radi na međunarodnom nivou?
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Afrike proglasio je vanrednu situaciju sa kontinentalnim značajem, prvi put otkako je 2023. stekao pravo da donosi takve odluke. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Tedros Adhanom Ghebreyesus, proglasio je 14. avgusta epidemiju u centralnoj Africi. Proglašena je vanredna zdravstvena situacija od međunarodnog značaja, što je otvorilo put za globalnu saradnju sa ciljem zaustavljanja širenja virusa. Poslednji put je SZO proglasila sličnu vanrednu situaciju tokom epidemije mpoxa 2022. godine.
.webp){kind=icon}
