Većina Evropljana smatra da je EU sigurno mesto za život

Evropljani žele da Evropska unija (EU) bude snažnija i nezavisnija, posebno s obzirom na trenutne svetske izazove, ali i da optimističnije gledaju na budućnost, pokazalo je najnovije istraživanje Eurobarometra koje je objavljeno u četvrtak.

Više od tri četvrtine Evropljana (77 odsto) podržava zajedničku odbrambenu i sigurnosnu politiku država članica EU, a 71 odsto je saglasno da EU treba da ojača svoje kapacitete za proizvodnju vojne opreme.

Uz to se 69 odsto građana EU izjasnilo za zajedničku spoljnu politiku država članica.

Više od dve trećine građana saglasno je da je EU mesto stabilnosti u turbulentnom svetu (67 odsto), te da blok ima dovoljno ovlašćenja i instrumenata za odbranu ekonomskih interesa Evrope u svetskoj privredi (69 odsto).

Evropljani smatraju da su srednjoročno prioritetna područja delovanja EU sigurnost i odbrana (34 odsto), te odmah zatim klima i okolina (30 odsto). Zdravlje (26 odsto) zauzima treće mesto, a privreda i migracije četvrto (obe stavke po 25 odsto). Istovremeno, gotovo polovina (46 odsto) svih građana smatra da će osiguravanje mira i stabilnosti kratkoročno imati najveći pozitivan učinak na njihov život, nakon čega slede snabdevanje hranom, zdravlje i industrija u EU (28 odsto), otvaranje novih radnih mesta i upravljanje migracijama (26 odsto).

Kontinuirana velika podrška odgovoru EU na rat u Ukrajini

Usled rata Rusije i Ukrajine 87 odsto građana podržava pružanje humanitarne pomoći ljudima pogođenima ratom, a njih 83 odsto podržava prihvat osoba koje beže od rata u EU. Čak 72 odsto građana EU podržava ekonomske sankcije protiv ruske vlade, preduzeća i pojedinaca, a 70 odsto je saglasno s pružanjem finansijske potpore Ukrajini. Uz to se 60 odsto ispitanika zalaže da EU Ukrajini dodeli status zemlje kandidata i da finansira kupovinu i isporuku vojne opreme Ukrajini.

Od najnovijih kriza, na percepciju građana EU o budućnosti najviše je uticala ruska invazija na Ukrajinu (42 odsto), zatim pandemija i druge zdravstvene krize (34 odsto), pa privredna i finansijska kriza (23 odsto).

Rat u Ukrajini smatra se jednim od dva najvažnija pitanja s kojima se EU suočava, s ukupno 35 odsto, što je sedam procentnih poena više nego u novembru prošle godine. Slede useljavanje (24 odsto), međunarodna situacija (22 odsto) i inflacija (19 odsto). Inflacija je i dalje najčešći problem s kojim se zemlje suočavaju s 38 odsto, što je za šest procentnih poena manje nego u prethodnom istraživanju.

Raste optimizam u pogledu privrede

Percepcija stanja evropske privrede se poboljšala od jeseni 2023, pri čemu 47 odsto ispitanika smatra da je "dobra", što je najviša ocena od 2019. godine. Velik broj građana (45 odsto) smatra da će stanje evropske privrede ostati stabilno u sledećih 12 meseci. Pozitivna tendencija vidljiva je i iz kontinuirano visoke podrške evru, u EU u celini (70 odsto) i u evrozoni (78 odsto).

 

Pozitivna očekivanja za EU

Pre evropskih izbora gotovo tri četvrtine ispitanika (74 odsto) izjavilo je da se osećaju kao građani EU, što je najviši nivo u više od dve decenije. Povrh toga, 62 odsto građana - nešto više nego u prethodnom istraživanju iz jeseni 2023. godine - optimistično je u pogledu budućnosti EU. Povećalo se i njihovo poverenje u EU i sada iznosi 49 odsto, dok poverenje u nacionalne vlade iznosi 33 odsto.

Gotovo 60 odsto građana EU zadovoljno je načinom na koji demokratija funkcioniše u EU (57 odsto) i u njihovoj zemlji (58 odsto).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar