Pet grafikona koji su se istakli ove sedmice

Od ukupnog broja zaposlenih starosti od 20. do 64. godine u Srbiji je 8,4 odsto njih provelo više od 49 sati na poslu, dok je u Mađarskoj taj procenat iznosio 2,2 odsto, u Rumuniji 1,8 odsto, u Bugarskoj 0,4 odsto, u Hrvatskoj 3,8 odsto, u Bosni i Hercegovini 7,2 odsto, dok je u Sloveniji taj procenat iznosio 5,5 odsto. Podaci za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju nisu dostupni na Eurostatu.

Međutim, u pojedinim zemljama EU radilo se i više nego u Srbiji, a detaljnije o ovoj temi pročitajte na LINKU.

Fakultet ili ne? Dodatno obrazovanje se ne isplati isto svima

Dok savremene poslovne prilike stvaraju potrebu za sve većom specijalizacijom u različitim oblastima rada, sticanje višeg stepena obrazovanja ne isplati se svim kadrovima jednako - daleko od toga. Zvanična statistika pokazuje da sa najvišim završenim stepenom obrazovanja u Srbiji najniže plate u proseku imaju zaposleni baš u obrazovanju. S druge strane - među onima koji imaju samo osnovno obrazovanje ili ni toliko - rekorderi su zaposleni u rudarskom sektoru.

Najobrazovaniji kadar u prosveti ovaj neslavni rezultat beleži treću godinu zaredom. U 2022. prosečna plata im je bila oko 78.200 dinara u neto iznosu, a godinu pre 72.400. Treba reći i da je u septembru prosvetni radnik u Srbiji u proseku zaradio nešto manje od 81.000 dinara - manje od republičkog proseka, koji je tada bio preko 85.000 dinara.

Prinos od investicija u obrazovanje u načelu je visok u zemljama u razvoju, a dr Dragan Aleksić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da se obično najviše pažnje poklanja prinosu od fakultetskog obrazovanja, to jest poređenju četvrtog (srednje obrazovanje) i šestog nivoa (visoko obrazovanje) kvalifikacije. Dodaje da tako u Srbiji prinos od fakultetskog obrazovanja, šire gledano (posmatrajući sve delatnosti u zemlji zajedno), iznosi 47 odsto, dok je na svetskom nivou on oko 26 odsto. Prema njegovim očekivanjima, kako se zemlja bude razvijala, tako će i stopa prinosa na visoko obrazovanje padati.

Vikendice opet u modi - kvadrat na Kosmaju i Kopaoniku kao u Beogradu

Popularnost vikendica, koje su doživele ekspanziju za vreme pandemije virusa korona, ne jenjava jer svest o potrebi za zdravijim načinom života navodi mnoge koji imaju ušteđevinu da obezbede sebi utočište u prirodi. Iako se u poslednje vreme u Srbiji manje kupuju, to ne znači da se manje grade.

Od ukupnog broja izdatih građevinskih dozvola u januaru i februaru, 54 odsto se odnosi na vikendice i kuće, dok je pre pandemije virusa korona 2019. godine njihovo učešće u ukupnom broju izdatih građevinskih dozvola bilo 42 odsto.

"Iako je broj prodatih vikendica u Srbiji tokom 2023. godine još uvek veći u odnosu na pretpandemijsku 2019, ukupni trend ukazuje na postepeno smirivanje ovog tržišnog segmenta po pitanju broja transakcija u odnosu na 2020. i 2021. Cene su, međutim, znatno više porasle", kaže Ivana Štrbac, šefica odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda. Prema njenim rečima, broj prodatih vikendica sa cenama iznad 50.000 evra više se nego udvostručio u poslednjih pet godina.

Prihodi Rimac Grupe pali za 20 odsto, godinu završili u minusu od 12,7 miliona evra

Pad prihoda veći od 20 odsto na 9,6 miliona evra i gubitak od 12,7 miliona evra - to je bilans Rimac Groupa za 2023. godinu.

Kompanija pod čijom se kapom okupljaju firme Bugatti Rimac, Rimac Technology i Project 3 Mobility lane je srezala broj zaposlenih za 70 odsto, na 26 ljudi, ali im je prosečna plata bila zavidnih 3.900 evra.

Zajedničko svim poslovnim poduhvatima Mate Rimca je da mahom beleže gubitke. Tako je Bugatti Rimac prošle godine imao 150 miliona evra prihoda, što je pad od skoro 20 odsto u odnosu na 2022. godinu, a u poređenju sa istim periodom dobit od 20,6 miliona evra je potonula u minus od 16,1 milion evra. Broj zaposlenih je rastao više od 60 odsto, na više od 480, a prosečna plata radnika iznosila je 1.800 evra.

Instalisana snaga svih prozjumera u Srbiji dostigla 50 megavata

Ukupna snaga svih kupaca-proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora (prozjumeri) koji imaju sve neophodne dozvole i status u zvaničnom registru Elektrodistribucije Srbije (EDS) prešla je 50 megavata. Kako je saopštilo Udruženje OIE, prozujmeri su tako postali vrlo značajan činilac u energetskoj tranziciji Srbije.

"Ova značajna prekretnica ukazuje na sve veće prihvatanje obnovljivih izvora energije u zemlji", navode iz ovog udruženja.

Najveći deo od više od 3.000 prozjumera čine domaćinstva, kojih je 2.215. Najmanje prozjumera je u kategoriji stambenih zajednica - samo tri zgrade odlučile su se za ovaj vid proizvodnje električne energije. Na drugom mestu po broju, ali ubedljivom prvom mestu po instalisanoj snazi, nalaze se prozjumeri koji su svrstani u kategoriju Ostali kupci-proizvođači. Njih je 793 sa instalisanom snagom od 32,8 megavata.