I privreda i građanstvo već duže čekaju da referentne kamatne stope konačno počnu da padaju. Nakon što su se očekivanja po tom pitanju više puta pomerala, preovlađuje nada da će olakšanje doći u drugoj polovini ove godine. I dalje zategnuta monetarna politika širom sveta, ipak, nije omela bitcoin da početkom ove nedelje postigne svoj novi cenovni rekord. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.
Domaći privrednici više ne mogu da plaćaju visoke kamate
Zbog visokih kamatnih stopa u Srbiji prošle godine krediti su rasli od 1,1 do 1,3 odsto, u zavisnosti od toga da li se radi o kreditima stanovništvu ili privredi, što je skoro četiri puta manje nego 2022. godine. "Kompanije više ne mogu da plaćaju ove kamatne stope. Interesantno je da je u Evropi u januaru kamatna stopa u realnom sektoru bila 5,2 odsto, a u Srbiji je bila 7,1 odsto, naravno, ponderisana. Srpska privreda plaća najviše kamate u regionu", rekao je Nikola Stamenković, član izvršnog odbora Erste banke za privredu i tržište, na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu.
Kako je za naš portal naveo direktor sektora kontrolinga i računovodstva u Erste banci Miloš Zečević, u ovoj godini se očekuje postepeno vraćanje inflacije ka zacrtanim okvirima, praćeno normalizacijom tržišnih kamatnih stopa, tako da bi nivo optimizma i sklonosti tržišnih učesnika ka potrošnji i investiranju trebalo da bude na višem nivou nego lane. "Sve to će imati direktne implikacije na ukupnu dinamiku kreditiranja."
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić ocenio je, gostujući na Bloomberg Adria TV, da je sredina ove godine pravi trenutak kada ćemo imati dovoljno podataka da izvedemo zaključke i vidimo da li je trenutak za smanjenje kamatnih stopa - koji je bitan, jer se doživljava kao konačno proglašenje pobede nad inflacijom. "Ja spadam među red optimista koji smatraju da će inflacija ove godine doći na nivo granica cilja ispod dva odsto i mislim da je realno očekivati da imamo dva spuštanja kamatne stope, to jest za 50 baznih poena."
Bitcoin na novom vrhuncu
Bloomberg
Bitcoin je u ponedeljak prvi put premašio 72.000 dolara, nakon šestodnevnog rasta. Vrednost ove kriptovalute je od početka godine porasla za gotovo 70 odsto zahvaljujući velikim prilivima u američke spot bitcoin ETF-ove (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi).
Manji novčići poput ethera, solane i avalanchea takođe su napredovali. Posebno se istakao worldcoin (WLD), koji je doživeo značajan uspon - cena mu se povećala za više od 50 odsto u 24 sata, dostigavši nivo od 11 dolara.
Nakon gotovo 40 dana od izlaska na berzu, ETF iShares Bitcoin Trust, u vlasništvu BlackRocka, nadmašio je količinu bitcoina koju poseduje američki MicroStrategy.
Startapovi veštačke inteligencije u raljama velikih tehnoloških kompanija
Većina novih igrača na tržištu veštačke inteligencije u narednim godinama će verovatno ili propasti ili će ih kupiti veliki igrači. Kako troškovi poslovanja budu rasli, područjem veštačke inteligencije dominiraće Google i Microsoft, iako bi nam bilo najbolje da izbegnemo takav ishod, ocenjuje kolumnistkinja Bloomberga Parmy Olson.
"Cilj Sama Altmana da prikupi oko sedam biliona dolara za izradu čipova za veštačku inteligenciju (AI) nadilazi čak i njegove gotovo sulude ambicije. Prvo, infrastruktura potrebna za izgradnju veštačke inteligencije postala je izuzetno skupa. Drugo, većina te vrednosti još uvek - još uvek! - pripada nekolicini velikih tehnoloških kompanija - a oligopol će samo postajati gori", istakla je ona.
Kako je dodala, startapovi veštačke inteligencije mogu da izgrade svoju tehnologiju na dva različita načina. Oni mogu da razviju sopstvenu verziju OpenAI-jevog GPT-4 ili Googleovog Geminija, na primer, takozvanog osnovnog modela koji zahteva stotine miliona dolara ulaganja. Ili mogu da nadograđuju postojeći model, za šta su potrebne samo desetine miliona ulaganja, i što velika većina startapova u oblasti veštačke inteligencije danas radi.
Mogu li mača i mate čaj da zamene jutarnju kafu u Srbiji?
Depositphotos
Već je odavno poznato da je Srbija zemlja kafe – nalazi se na sedmom mestu na svetu po ispijanju tog napitka, a svaki stanovnik u proseku popije 5,4 kilograma godišnje. Kada je reč o čaju, Srbije i nema na listi. Međutim, i to bi moglo da se uskoro promeni. U proseku se očekuje da će svaka osoba u Srbiji popiti 0,18 kilograma čaja u 2024, pokazuju podaci Statiste.
"Ideja je bila da ponudimo našim ljudima kvalitetnu vrstu čaja i da probamo da ono čuveno 'ne pijem čaj, nisam bolestan' zamenimo rečenicom 'čaj je zdrava navika i u čaju želim da uživam'", kazali su nam u prodavnici čaja Small Tree. Njihovo iskustvo je pokazalo da kupci uglavnom kupuju zeleni čaj, ali pominju i crni, posebno "earl grey" i "english breakfast", nanu, kao i mešavine sa robosom.
Osim tipičnih i domaćih vrsta, sve popularniji su, kažu predstavnici ovdašnjih čajdžinica, napici iz udaljenih delova sveta poput Japana i Južne Amerike - posebno mača, vrsta zelenog čaja koji se ne proizvodi u listu, već u prahu, koji se preliva vodom. Više o ovoj temi pročitajte na LINKU.
Sledi...
Republički zavod za statistiku u utorak će objaviti nove podatke o inflaciji i spoljnoj trgovini.
O rastu potrošačkih cena izvestiće i Indija, Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Argentina i Brazil.
Turska će obznaniti nova kretanja u industrijskoj proizvodnji i nacionalnom računu, dok će Ujedinjeno Kraljevstvo pružiti ažurirani uvid u tendencije na tržištu rada.
.webp){kind=icon}
