Pet stvari koje danas treba znati: Bugarska zarad Šengen zone razmatra ukidanje poreza na ruski gas

Nakon što je prošle nedelje objavljeno da je najveća evropska privreda na putu ka recesiji, anketa sprovedena među analitičarima Bloomberga pokazala je da ni evrozona neće izbeći prvu recesiju od pandemije. Očekuje se da će ekonomije evrozone pasti drugi kvartal zaredom u poslednjem kvartalu ove godine. Najveća evropska slabost je upravo Nemačka, koja se bori sa problemima u proizvodnji.

U istom danu objavljena je vest i da Bosch planira da otpusti 1.500 radnika u Nemačkoj tokom sledeće godine, zbog manjka porudžbina i razvoja tehnologije u automobilskoj industriji koja zahteva manje radne snage.

Dok se ove nedelje čekaju odluke Federalnih rezervi i Evropske centralne banke o kamatnoj stopi, ekonomisti koje je anketirao Bloomberg dali su predviđanje kada bi Švajcarska narodna banka mogla da snizi kamatnu stopu. Prema njihovoj prognozi, to bi moglo da se dogodi u septembru sledeće godine, a ima i onih koji kažu da bi se to moglo dogoditi i ranije.

Ovo je pet najvažnijih vesti koje danas treba da znate.

Bugarska razmatra ukidanje kontroverznog poreza na ruski gas

Vladajuća koalicija Bugarske razmatra da ukine kontroverzni porez na tranzit ruskog gasa preko njene teritorije, jer ova balkanska država nastoji da poboljša veze sa kolegama iz Evropske unije kako bi dobila njihov glas za ulazak u Šengen zonu.

Bugarski porez na ruski gas koji je uveden u oktobru ove godine da bi se smanjio profit ruskog Gazproma, izazvao je zabrinutost da bi cene gasa ponovo mogle da skoče ili da bi moglo da dođe do poremećaja u snabdevanju širom jugoistočne Evrope. Ovaj potez Bugarske posebno je razljutio Mađarsku, koja je zatražila od Evropske unije da istraži da li je ta odluka u skladu sa evropskim pravima. Mađarska je jedna od zemalja koja će odlučivati o ulasku Bugarske u Šengen zonu.

Iako je ideja Bugarske bila da ovaj porez plaća Gazprom, javila se bojazan da bi zapravo taj porez na kraju platile zemlje korisnice ruskog gasa koji prolazi kroz teritoriju Bugarske, a među kojima su Srbija, Severna Makedonija, Mađarska. U tom slučaju, ovaj porez koštao bi Srbiju nekoliko stotina miliona evra godišnje.

Omogućene transakcije banaka u juanima i platni promet sa Crnom Gorom

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković i guverner Narodne banke Kine Pan Gongsheng potpisali su Memorandum o razumevanju o uspostavljanju klirinškog aranžmana i određivanju klirinške banke u Srbiji za kineske juane.

Memorandumom o razumevanju regulisana je intenzivna saradnja između dve centralne banke u vezi sa obavljanjem transakcija u kineskim juanima od strane banaka u Srbiji, saopšteno je iz NBS.

Bloomberg

Iz srpske centralne banke objašnjavanju da će se uspostavljanjem klirinškog aranžmana u Srbiji promovisati obavljanje prekograničnih transakcija u kineskim juanima od strane preduzeća i finansijskih institucija u Kini i Srbiji, i dodatno će se olakšati trgovina i investicije.

Pored toga, NBS je u ponedeljak saopštila i da su Srbija i Crna Gora nakon 17 godina ponovo uspostavile direktan platni promet. Crna Gora je sa Srbijom, ali i sa ostalim zemljama regiona, platni promet dosad obavljala uz posredstvo stranih korespondentskih banaka.

Da li je lakše na berzu privući 'A vista' štediše ili one koji su oročili

Beogradska berza bi, prema rečima njenog novog direktora, mogla da privuče oko 12 milijardi evra kapitala. Ovde govorimo o idealnom scenariju gde bi se sav novac koji građani drže u bankama prelio na tržište kapitala.

Ovo teško da je moguće ostvariti, ali ostaje činjenica da nije ni svaki depozit u banci isti, pa se tako neki građani odlučuju da novac oroče na samo mesec, a ima i onih koji ga oročavaju na duže od pet godina.

Najviše je, nažalost, onih koji novac ni ne oročavaju, nego ga drže po viđenju, potpuno nezaštićenog od delovanja inflacije. Pitali smo se koga bi od tih štediša bilo lakše stimulisati da izađu na berzu i na njoj pokušaju da zaštite vrednost svog novca.

Kakvi su ekonomski programi političkih stranaka u Srbiji

Bloomberg Adria je, povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji će se širom Srbije održati 17. decembra, intervjuisala ekonomske stručnjake najvećih stranaka u Srbiji. Pitali smo ih kako bi vodili ekonomiju kada bi dobili četvorogodišnji mandat - koje su osnovne tačke njihovog programa, kako bi smanjili inflaciju i šta planiraju po pitanju investicija, poljoprivrede, IT industrije, infrastrukturnih ulaganja i poreske politike.

Depositphotos

1. Siniša Mali o ekonomskom programu liste koju predvodi SNS možete pročitati OVDE;

2. Dejan Radenković o ekonomskom programu Socijalističke partije Srbije možete pročitati OVDE;

3. Dušan Nikezić o ekonomskom programu liste "Srbija protiv nasilja" možete pročitati OVDE;

4. Predrag Marsenić o ekonomskom programu koalicije NADA možete pročitati OVDE; 

5. Vuk Jeremić o ekonomskom programu Narodne stranke možete pročitati OVDE;

6. Sanja Vujanović o ekonomskom programu koalicije Dveri-Zavetnici možete pročitati OVDE.

Sledi...

Sastanak Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o stanju u Pojasu Gaze. U Briselu biće održan sastanak Saveta za opšte poslove EU, a najavljene su i demonstracije protiv mera štednje u EU, na poziv Evropske konfederacije sindikata. Predsednik Kine Xi Jiping počinje dvodnevnu posetu Vijetnamu.

U SAD se objavljuju podaci o baznoj inflaciji za novembar.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar