Bosna i Hercegovina se suočava s ozbiljnim izazovima u zdravstvenom sektoru, a legislativa je rigidna i zastarela, što ograničava pacijentima pristup inovativnim terapijama, dok se zemlja bori da održi korak s dinamičnim promenama u svetskom zdravstvu, nakon pandemije virusa korona.
Sve ovo su bili zaključci panelista na konferenciji "Budućnost zdravstvene i farmaceutske industrije", održanoj u sredu u Sarajevu u organizaciji Bloomberg Adrije.
Saša Urošević, generalni menadžer za BiH kompanije Hemofarm, istakao je da je pandemija podstakla globalna ulaganja u istraživanje i razvoj, ali je naglasio nedostatak domaćih kapaciteta za praćenje svetskih trendova.
Opširnije
Izmene zakona u farmaceutskoj industriji koštaće EU dve milijarde evra godišnje
EU rizikuje da izgubi više od dve milijarde evra investicija godišnje za istraživanje i razvoj lekova.
06.11.2023
Tržištu lekova u BiH potrebna podrška države, ali i izmena legislative
U Sarajevu je održana konferencija "Budućnost zdravstvene i farmaceutske industrije".
15.11.2023
Saznajemo: Galenika kupuje farmaceutskog distributera Lifemedic
Ranije ove godine, iz Galenike su najavili ulaganje od 35 miliona evra u Srbiji i širenje proizvodnje.
19.10.2023
Roche daje sedam milijardi dolara za razvoj leka protiv crevnih upala
Roche je pod pritiskom investitora nakon što presušuju prihodi u milijardama dolara od proizvoda korišćenih tokom pandemije.
23.10.2023
"Tokom pandemije kovida 19 svedočili smo trci za pronalazak vakcine kako bismo spasli ljudske živote i, naravno, kako bi kompanije profitirale od toga. Inovirani su i informacioni sistemi kako bi se na osnovu rezultata kliničkih studija i istraživanja brže dolazilo do zaključka", kazao je Urošević.
Lokalna legislativa koči razvoj zdravstvenog sistema koji treba da bude zreliji i fleksibilniji, smatra Timur Cerić, šef dnevne onkološke bolnice Klinike za onkologiju KCUS.
Bloomberg Adria
Aziz Šukalo, direktor Regije BiH kompanije Bosnalijek, govorio je o dvostrukim efektima pandemije, dok je Benjamin Šahović, predsednik uprave kompanije Farmavita, ukazao na poziciju Adria regiona u globalnom lancu snabdevanja lekovima.
"Nismo na vrhu lanca snabdevanja, nego na začelju. Naša pozicija je takva da nismo atraktivni za pregovaranje kako po obimu tržišta, tako i demografskim prilikama", kazao je Šahović.
Ana Petrović, direktorka Udruženja inovativnih proizvođača lekova u BiH, dodala je da je pandemija osvestila značaj inovacija i izrazila nadu u poboljšanja u državnoj praksi.
"Pandemija je pokazala šta je inovativni lek, značaj dostupnosti i šta to znači za pacijenta. Mi smo se nadali da će ovo biti lekcija državi i da će doći do određenih unapređenja", kazala je Petrović.
Saradnja stranih i domaćih proizvođača može osigurati kontinuirano snabdevanje lekovima. Međutim, problem je sam poslovni ambijent u BiH, smatra Emina Budimlić, komercijalna direktorka za BiH kompanije Takeda.
"Strani investitori ne dolaze u BiH, a istovremeno svedočimo odlasku jakih igrača, što znači da je dostupnost njihovih lekova dodatno otežana. Saradnja je neophodna, ali da bi bila uspostavljena, moramo urediti i ujednačiti zakonske i podzakonske akte", dodala je Budimlić.
Bloomberg Adria
Nataša Grubiša, direktorka Agencije za lekove i medicinska sredstva BiH, rekla je da je velika kočnica radu Agencije politika, s obzirom na to da je ta institucija u BiH naslonjena na Ministarstvo finansija BiH i Ministarstvo civilnih poslova BiH.
"Zakon o lekovima je destruktivan, rigidan, strog i zastareo. Agencija u svom radu prati direktive Evropske unije, ali moramo imati podršku onih koji odlučuju. Radićemo u skladu s našim mogućnostima, ali želimo da bude prepoznata naša uloga", kazala je Grubiša.
Pomoćnik ministra Davor Peštović istakao je važnost bolje saradnje na međunarodnom, regionalnom i lokalnom nivou u domenu javnog zdravstva.
Snježana Bodnaruk, sekretarka Ministarstva zdravstva Federacije Bosne i Hercegovine, upozorila je na moguću nestašicu lekova, naglašavajući potrebu za jačanjem domaćih kapaciteta u proizvodnji lekova.
"Ono što bih napomenula kada je reč o lekovima, to je da Evropska unija kroz svoje direktive i druge propise posmatra dvojaku prirodu leka - lek kao proizvod i lek u službi javnog zdravlja. I uvek moramo postići balans između te dvojake prirode leka", kazala je.
Ipak, kad pogledamo finansijski ugao, naš analitičar korporativnih finansija Matteo Mošnja kazao je da regionalnoj farmaceutskoj industriji "ne treba lek".
"Uprkos izazovnoj 2022. godini, obeleženoj visokom inflacijom i agresijom Rusije koja predstavlja ključno izvozno tržište, farmaceutske kompanije su poslovale sjajno, ostvarivši rast prodaje uz zadržavanje visoke profitabilnosti i rast investicija. Adria region poseduje dugogodišnju farmaceutsku tradiciju, a sve upućuje na to da će u budućnosti postati još važniji 'hub' farmaceutske industrije", zaključio je Mošnja.
.webp){kind=icon}
