Slučajno posejana 'zmajska semenka' dovela turizam u deltu Neretve

Stotinak kilometara od Dubrovnika među poljima lubenica, smokava i mandarina niknuo je kajting, a s njime i turizam. Iako se s turističkom perjanicom na jugu Hrvatske koju posećuju holivudske zvezde i milijarderi ne može upoređivati, turizam je u tradicionalno poljoprivrednoj delti Neretve pustio duboko korenje. I to sve zahvaljujući jednoj nehotice posejanoj semenki.

U popodnevnim satima već izdaleka se s ušća Neretve vide šareni zmajevi. Uslovi su na tom mestu idealni za kajting - vetrovito je, more je plitko, a plaža je peščana. More je puno strelovitih letača po površini mora, a nebo njihovih raznobojnih zmajeva. Dok se skladno mimoilaze, a da se nekim čudom međusobno ne zapetljaju, leđa im čuva Pelješac koji se od vrućine kupa u izmaglici. Prizor deluje pomalo dalijevski, ali vreva plaže i snažan bas koji tutnji iz bara na plaži daleko su od sanjive nadrealnosti Španca. Sve pršti od života, sunce tuče u lice, a vetar milosrdno s njega odnosi vrućinu.

Gledamo njega koji je ispustio onu prvu "zmajsku semenku" kako gušta "kajtingujući" na blagim talasima i silovitom vetru, a ubrzo do njega dopire uzvik s plaže: "Lovre, dođi, traže te!"

Minut kasnije s pogledom prikovanim uz more i kajtere Lovre Šuman, osnivač i voditelj kluba Kiteboarding Komin, priča nam kako je 2008. godine kupajući se na ušću s bratom, rođakom i lokalnom ekipom naučio vožnju na dasci i osnove ovoga sporta, a sada 15 godina iskusniji drži školu kajt surfa i podučava početnike.

"Prvi plan je bio da se tu zezamo, ali primetili smo da ljudi jako vole ovaj sport i da se on razvija velikom brzinom. Uredili smo plažu, dodali osnovnu infrastrukturu, naravno, koliko je bilo u našim mogućnostima. Napravili smo tuš s vodom iz Neretve, doveli struju pomoću agregata i postavili kante za smeće. I ljudi su počeli dolaziti, svake ih je godine sve više", kaže dvadesetsedmogodišnji hotelijersko-turistički tehničar koji je neplanirano u svom kraju pridoneo razvoju turizma.

Kajteri najviše dolaze iz srednje Evrope i iz susednih zemalja, to pokazuje i put do ušća pun kampera i automobila sa slovenskim, češkim, nemačkim, austrijskim i mađarskim tablicama. Sudeći po registarskim oznakama, mnogo je posetilaca i iz desetak minuta udaljene BiH, ali i iz svih delova Hrvatske. U kamperima se u jutarnjim satima neretko radi, tu su digitalni nomadi.

Lovre Šuman doveo je kajtere na ušće Neretve | Kiteboarding Komin

"Bilo bi jako dobro kad bi ovde napravili kamp", rekao nam je Janez Bernik, suosnivač i izvršni direktor Kiteskula.si, koji je takođe taman izašao iz mora u punoj opremi. "Čekamo to više od deset godina."

Problem je što destinacija nije planirana za turizam. Nekada je u borovoj šumi između mora i Neretve postojao kamp, no sada nema struje ni vode, komunalne infrastrukture ni uređenog parkinga. "Nešto smo uspeli nadograditi mi sami, ali sada kada je turistički otkrivena i ima jako veliki potencijal, destinacija zaslužuje bar osnovnu infrastrukturu poput tuševa, vode za piće, struju i kante za smeće", ističe Šuman te dodaje kako često pišu dopise nadležnim institucijama.

Bilo bi najbolje kada bi kamp otvorio neko domaći i zaposlio lokalnu radnu snagu, smatra Šuman. "Ušće je specifično, nema vode i struje, ne može primiti veliki broj ljudi i nije privlačno velikim igračima. Osetljivo je područje. Nama i odgovara da se destinacija ne može previše komercijalizovati. No uređen kamp bi dao jedan dodatan impuls razvoju destinacije", napominje osnivač kluba Kiteboarding Komin.

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Nikolina Oršulić/Bloomberg Adria

Pogledaj galeriju

Kiteboarding Komin

Pogledaj galeriju

Kiteboarding Komin

Pogledaj galeriju

Kiteboarding Komin

Pogledaj galeriju

Kiteboarding Komin

Pogledaj galeriju

Kiteboarding Komin

Pogledaj galeriju

Prema podacima Turističke zajednice Grada Ploče više je nego očito koliko se u poslednjih dvadeset godina razvio turizam u tom delu Hrvatske. Dakle, 2003. godine ostvareno je 789 dolazaka i 1.496 noćenja, dok je lani zabeleženo 7.769 dolazaka i 39.468 noćenja. Uzme li se u obzir kako verovatno svi dolasci i sva noćenja nisu službeno zabeleženi, bez preterivanja može se reći kako je broj dolazaka porastao hiljadu odsto.

U osam godina, od 2014. do 2022. godine broj smeštajnih jedinica se više nego udvostručio skočivši sa 145 na 337. Iz TZ Ploče kažu kako su otvaranje novih smeštajnih objekata - apartmana i kuća za odmor i podizanje kvaliteta i kategorizacije smeštaja dodatno podstakli rast turizma. Tome je, kako kažu, doprinelo i to što su se iznajmljivači okrenuli digitalnim platformama za oglašavanje i rezervaciju smeštaja i agencijama.

"Proširena je ponuda aktivnog odmora, ali i ponuda izleta te je destinacija prepoznata kao mesto za porodični i aktivni odmor", napisala je u e-mailu za Bloomberg Adriju Mirna Milić iz pločanske kancelarije Turističke zajednice. Istakla je kako su promociji destinacije pridoneli Maraton lađa, kajting i kajakarenje, ali i najefikasnija metoda reklame - usmena predaja.

Kajting je relativno mlad sport, komercijalno se razvio pre dvadesetak godina kada su na tržištu ponuđeni zmajevi Wipika braće Legaignoux. U Hrvatskoj se razvilo nekoliko destinacija na kojima se može probati, no najveće su u Vignju na Pelješcu, u Bolu na Braču i plaža Ždrijac u Ninu, gde za razliku od ostalih, zmajevi lete na buru, a ne na maestral.

"Ovo je najbolje mesto za kajting na Jadranu, u smislu prirodnih uslova teško bi moglo biti bolje", tvrdi Bernik koji je prvi put na ušću Neretve bio 2009. godine i otada na toj lokaciji održava desetodnevne kurseve kajtanja za slovenačke polaznike. Dosad ih je na ušću bilo više od hiljadu.

Kiteskul je jedna od najvećih kajterskih škola u Sloveniji, a ušće Neretve samo je jedna od destinacija na kojima rade. "Organizujemo škole kajtinga cele godine, recimo u februaru idemo u Maroko, u martu u Egipat, u maju za Sardiniju, od sredine juna do kraja avgusta smo tu, pa se vraćamo na Sardiniju, nakon toga idemo u Brazil pa u Kejp Taun."

Direktor Kiteskula Janez Bernik već deset godina leti na ušću vodi školu kajtanja za slovenačke polaznike | Bloomberg Adria

Bernik kaže da broj učesnika raste od 10 do 15 odsto godišnje, a prema nekim procenama tržište će rasti i narednih deset godina. Međutim, kao i svi ostali, na njihovo poslovanje utiče inflacija. Da ne bi ostali konkurentni i u toku sa najnovijim trendovima na tržištu i obezbedili bezbednost svojim učesnicima, svake godine nabavljaju novu opremu, a nije bila povoljna ni pre inflacije. "U poslednjih par godina ta cena je dosta porasla. Sada je za jedan komplet opreme potrebno izdvojiti oko 2.500 evra, a svakom kajteru su potrebna najmanje dva. Ovo je za nas ubedljivo najveći trošak, pored plate instruktora“, objašnjava Bernik, čvrsto držeći zmaja u rukama.

Sunce zalazi, u vazduhu je stotinak zmajeva. Drugim rečima, u vazduhu je minimum 250 hiljada evra. Plaža je takođe puna opreme koja se suši na suncu, verovatno poslednjim zracima i tamo upija oko 250 hiljada evra. "To je sport za bogate", dobacio je mladić sa plaže koji je slušao naš razgovor, brojeći zmajeve i evre na plaži.

"Da smo mogli da biramo svoje goste, nismo mogli bolje da izaberemo jer kajtsurferi dolaze sa velikim brojem porodice ili prijatelja i ostaju mnogo više dana od prosečnog gosta. Pošto zavise od vetra, ne mogu da dođu na odredište za par dana i očekujte taj udarac. Tako na odredištu provedu dvadesetak dana. Kajting zahteva dosta slobodnog vremena, a oprema je skupa pa su naši gosti dobro platežno sposobni. Primamo ljude koji imaju svoje firme ili rade unosne poslove na daljinu", objašnjava Šuman.

Ubrzo sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, potvrđuje da se zapravo nalazimo u izuzetnom poslovnom okruženju. "Aktivno tražim posao, ovde sam stekao poznanstva i uspostavio veze sa visokim ljudima iz sveta IT i biotehnologije do kojih nisam uspeo da dođem ni posle mnogo pisama i mejlova. Za ovih nekoliko dana uspeo sam da se proširim moju profesionalnu mrežu više nego za pet meseci onlajn."

Profesor Tobias iz Nemačke kaže da će se svakako vratiti na ušće Neretve | Bloomberg Adria

Zahvaljujući njoj upoznajemo i neke od tih profesionalaca, ali od ekonomskih krivulja trenutno ih više zanimaju talasi. Poštujemo to. Umesto toga zastajemo popričati s polazanikom kursa koji je danas prvi puta iskušao svoje kajterske veštine. "Bilo je jako zabavno i super. Podseća me na surfersko mesto na Atlantiku u južnoj Francuskoj, ali je opuštenije i zabavnije. Vratiću se ovde", govori nam ozareno Tobias iz Štutgarta koji se slučajno našao na ušću.

"Vraćamo se s velikog putovanja kroz BiH, Crnu Goru i Albaniju. Tražili smo kamp i moja supruga je našla zgodno mesto na Baćinskim jezerima. Na Google Mapsu sam video da smo blizu plaže i da ima kajting škola pa sam se želeo okušati", ispričao je za Bloomberg Adriju novopečeni kajter. On i supruga su, kako doznajemo, profesori u višim razredima osnovne škole, a duge letnje praznike provode putujući s decom po Evropi.

Ušće Neretve nakon ovoga bi za slučajne posetioce moglo postati redovna praksa na njihovim putovanjima, jer, kako kaže, Šuman, ko dođe na ušće, oduševi se i vraća se ponovno u još većem broju. Da se planira vratiti govori nam i Lucy iz Slovenije koja je sa svojom prijateljicom Anjom upravo okončala desetodnevnu školu kajtanja. "Prvi put sam ovde. Ovo je bilo sve čemu sam se nadala i više od toga. Kao da smo na kraju sveta, destinacija je magična. Anja neprestano ponavlja da, kad si ovde, kao da vreme staje. Celi dan je živahno, ekipa je međunarodna, ljudi su zabavni, puno se družimo van kajtinga, muzika je tu svake večeri. Divno je, svakako ću se vratiti."

Lucy i Anja iz Slovenije upravo su završile desetodnevni kurs kajtanja | Bloomberg Adria

Svakoga od sagovornika pitali smo i ima li nešto što i nije tako bajno, no opijeni suncem, adrenalinom i nekom posebnom, pozitivnom vibracijom koja se valjda širi vazduhom, ni na ništa se ne žale. Ugrožava li se procvatom turizma priroda, pitamo Neretvanina Šumana, ali on kaže: "Kitesurferi su svaki dan po celi dan na ušću, to im je kao dnevni boravak, održavaju ga i paze na njega, jako su osvešćeni." Takođe, dodaje, od ovoga imaju korist i domaći ljudi. "Privatni iznajmljivači u obližnjim mestima Blacama, Opuzenu, Rogotinu i Kominu skoro svaki dan tokom leta su puni", pozdravlja nas Šuman i odlazi u more.

Muzika postaje sve glasnija, a mi praćeni poslednjim zracima sunca odlazimo s plaže na kojoj sezona traje od juna do kraja septembra. Održivi turizam, popunjena predsezona i postsezona, atraktivni sadržaji i turisti verni destinaciji, na ovom je mestu koncentrisano mnogo strateških ciljeva Hrvatske turističke zajednice. Ova je plaža i dokaz kako jedan pojedinac s idejom i istrajnošću može uneti pozitivne promene u svom kraju čak i kada svi uslovi nisu savršeni.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar