Kako bookstagrameri u Srbiji skraćuju put do čitaoca i zarade

Društvene mreže godinama unazad dokazuju da su moćan marketinški alat, a od pandemije kovida, koja je značajno izmenila naše potrošačke navike, skoro je nezamislivo voditi uspešno poslovanje bez pažljivo izgrađenih profila na platformama kao što su Facebook, Instagram, X (nekadašnji Twitter) i Youtube. 

Prebacivanje dela života iz realne u digitalnu sferu, još jedna očigledna posledica pandemije, uticalo je i naše čitalačke navike, stvarajući novu vrstu influensera - bookstagramere, booktjubere, a u poslednje vreme i booktokere, pojedince koji su naloge na društvenim mrežama posvetili knjigama.

Posmatrajući ovo povećanje interesovanja za knjige, posebno novija izdanja knjiga savremenih pisaca, Bloomberg Adrija istražila je kako društvene mreže, kao i "book" influenseri utiču na poslovanje izdavačkih kuća.

Kraći put do publike

Depositphotos

Po svemu sudeći, uticaj društvenih mreža je veliki i sveprisutan. Takozvani BookTok postao je toliko popularan da veliki izdavači poput Lagune i Vulkana imaju posebne odeljke u knjižarama posvećene knjigama koje su postale popularne zahvaljujući TikToku. 

Ivan Bevc, vlasnik Booke, kaže da je 2010. godine, kada je ova izdavačka kuća počela da radi, bilo evidentno da je klasični marketing preskup za malog izdavača, te da je jedini način da budu viđeni bio rad na onlajn prisustvu. "Odmah smo uložili u Facebook i Instagram i polako generisali pratioce."

Društvene mreže su, kako navodi, skratile put od izdavača do publike. "Nije više bilo neophodno da klasični mediji prenesu informaciju o vašim novim izdanjima, već se publika počela informisati direktno sa vaših stranica. Plaćene kampanje na Facebooku i Instagramu su nam donele jako mnogo, posebno tokom kovid pandemije, kada je publika mogla jedino da poručuje knjige."

Bevc navodi da Booka najveći deo budžeta ulaže u društvene mreže, te da taj udeo sigurno iznosi preko 80 odsto. "Ulažemo takođe i u newslettere jer imamo više od 8.000 pretplatnika koji žele da se informišu preko njih", dodaje.

Iz izdavačke kuće Kontrast navode da su u početku beležili "skokovite uspehe" u marketinškom smislu zahvaljujući "partizanskom", odnosno "gerila" marketingu, koji podrazumeva niskobudžetne načine oglašavanja. "Planirali smo i radili na promocijama gotovo bez ikakvih sredstava, ali puni ideja i hrabrih iskoraka", kaže Milica Laufer, PR Kontrast izdavaštva.

Ona navodi da je Kontrast od početka prisutan na Facebooku i Instagramu, a odnedavno i na TikToku.

"S obzirom na to da nam se od početka značajan deo prodaje odvija onlajn, mreže su nam od samog starta bile i najveći marketinški oslonac. Sada imamo 60.000 pratilaca i oni predstavljaju našu osnovnu čitalačku bazu", navodi Laufer, dodajući da su ovoj izdavačkoj kući gotovo svi marketinški resursi bazirani na društvenim mrežama.

Depositphotos

Sličan razvojni put ima i Imprimatur, izdavač iz Banjaluke, iz koga navode da su na samim počecima bili "više obeleženi blaženim entuzijazmom i nepoznavanjem terena nego prethodnim znanjem iz oblasti poslovanja", te da su samoj promociji pristupali stihijski.

"Imprimatur je prvo nastao na društvenim mrežama, konkretno na Facebooku i Twitteru, neke dve godine pre same registracije, a tek dosta kasnije je dobio konkretan pravni oblik društva sa ograničenom odgovornošću", navode iz ove izdavačke kuće.

Kao i kolege iz Beograda, Imprimatur je pisutan na Facebooku, Instagramu, TikToku, ali i na X-u, a razlog za otvaranje svih tih profila je, kažu, vrlo jednostavan. "Na početku nismo imali maltene nikakav budžet za marketing i morali smo iskoristiti sve ono besplatno što nam se nudilo kako bismo u javnom prostoru bili što prisutniji. Društvene mreže su bile logičan odgovor i koristili smo ih maksimalno."

Koliko izdavačima znače influenseri?

Bilo da su male ili velike, broj izdavačkih kuća koje nemaju profile na društvenim mrežama sve je manji, a njihovo onlajn prisustvo je gotovo neophodno za opstanak poslovanja. Kako se, međutim, u priču o izdavanju i prodaji knjiga uklapaju influenseri?

Prema rečima Ivana Bevca, oni značajno utiču na poslovanje izdavačke kuće Booka. "Mi već godinama lepo sarađujemo sa mnogima od njih i dostavljamo im knjige, a oni pišu o njima ako žele i šta žele". 

Milica Laufer kaže da izdavačka kuća Kontrast nekoliko godina unazad ima razvijenu "affiliate" saradnju postavljenu tako da koristi i Kontrastu i saradnicima i, pre svega, čitaocima, koji preporuke za knjige dobijaju od ličnosti kojima veruju.  "Ovaj vid saradnje je svakako u izvesnoj meri skrenuo pažnju na određene naslove. Edicija popularne psihologije vrlo je lepo promovisana putem profila posvećenih upravo psihologiji."

Impimatur nam, u vezi sa uticajem "book" influensera, daje još jednu perspektivu.

"Bookstagrameri, i svi ostali 'book-', jesu jedna vrsta nove, žive kritike izmeštene iz institucionalizovanih akademskih kružoka, koja je približnija potrebama ne profesionalnog, već prosečnog čitaoca. Onog koji čita i kupuje knjige isključivo iz hobija. A to je veliki deo naših kupaca, i ne samo naših. U tom smislu, oni su neverovatan motor koji knjigu može katapultirati ogromnom broju ljudi za jako kratko vreme", navode oni.

"Pod pretpostavkom da ste objavili kvalitetnu knjigu i da iza toga stojite, da ne prodajete rog za sveću, što bi se reklo, saradnja s bookstagramerima jedna je od boljih stvari u koje možete ulagati svoje vreme i resurse. Ako pak objavljujete knjige za koje znate da su loše, ali ih takvim ne predstavljate, samo ćete izgubiti poverenje tog ogromnog broja ljudi, kao i uostalom poverenje tog bookstagramera", objašnjavaju iz Imprimatura, dodajući da im je važno da izbegnu senzacionalizam i da žele da organski grade odnos s kim god da sarađuju.

Najveći knjiški profili i podkasti 

Kao primer uspešnog bookstragram profila Ivan Bevc navodi Instagram nalog Zorane Karapandžin - @zozefina_k - za koju kaže da "to radi na svetskom nivou". Na društvenim mrežama Karapandžin je stekla popularnost, pre svega, pomoću Makart BookTubea, YouTube kanala na kome je donedavno preporučivala izdanja različitih izdavača koji se mogu naći u Makart knjižari.

Kako saznaje Bloomberg Adria, Zorana Karapandžin na ovom profilu trenutno ima 12.100 pratilaca, a prate je Marko Kovačević sa profilom @bukmarkic i 9.402 pratioca i Ivana Balnožan, koja vodi nalog @balnožanstvenost, sa 9.325 pratilaca. 

Depositphotos

Kako se čini, Instagram je za knjiške influensere u Srbiji glavna društvena mreža, ali su neki od njih, prateći svetski trend, odlučili da budu aktivni i na TikToku. Jedna od poznatijih booktokerki je Milena Mirčić, koja vodi nalog @o_knjigama_i_ljudima sa 26.200  pratilaca.

Ovi brojevi možda i ne deluju impresivno u poređenju sa drugim nišama na društvenim mrežama, kao što su nalozi posvećeni putovanjima, lepoti i modi, ili svetski popularnim profilima, pa ipak nalozi pomenutih influensera uživaju ugled u lokalnim zajednicama i izdavačima koji sarađuju sa njima dovode nove čitaoce.

S druge strane, na YouTubeu raste popularnost podkasta o knjigama koje vode sami izdavači. Tako podkast "100 minuta Buke", koji vodi upravo Ivan Bevc, a koji je otvoren pre samo tri meseca, već počeo da privlači pažnju publike, prvenstveno zbog toga što u njemu gostuju trenutno popularni pisci iz Srbije i regiona, poput Mirjane Drljević, Vladimira Arsenijevića, Rumene Bužarovske, Miljenka Jergovića i Igora Štiksa.

Prema Bevcovim rečima, recepcija podkasta je bila bolja od očekivane. "Prvih 12 videa je već ukupno generisalo više od 100.000 pregleda na YouTubeu i 20.000 slušanja na audio-platformama, a rano je još za procenu o uticaju na poslovanje."

Podkast već neko vreme ima i izdavačka kuća Imprimatur u kom su njeni osnivači Boris Maksimović, Sonja Lero Maksimović i Marija Pejić nedavno razgovarali upravo o tome kako se postaje izdavač, a u tom kontekstu i o društvenim mrežama. 

Opasnosti društvenih mreža

Kada god je reč o promociji na društvenim mrežama, treba pomenuti da oni koji su se tek otisnuli u ove vode mogu upasti u klopke kao što su slepo praćenje algoritma, trendova, gomilanje objava, angažovanje influensera koji se ne uklapa u brend ili insistiranje isključivo na vizuelnom sadržaju, koje publiku navodi da knjizi zaista sudi samo po koricama.

Iz Imprimatura kao jednu od najvećih opasnosti za izdavače na društvenim mrežama ističu "podilaženje diktatu društvenih mreža nauštrb kvaliteta - teksta, objava, sadržaja". 

"Što više društvene mreže insistiraju isključivo na vizualnom predstavljanju proizvoda, to je manje prostora za tekst - a tekst je u telu svake izdavačke kuće, ma šta ona objavljivala", zaključuju iz banjalučke izdavačke kuće.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar