Obračun na Jamajci odlučuje sudbinu okeanskog dna

U junu su Ujedinjene nacije (UN) odobrile značajan sporazum o očuvanju biodiverziteta okeana, koji je, kako se čini, nagovestio transformaciju u načinu na koji zemlje i korporacije posluju na otvorenom moru. Ali Međunarodna uprava za morsko dno (engl. International Seabed Authority - ISA), povezana sa UN, koja se ove nedelje sastaje u Kingstonu na Jamajci, sastaviće pravila za rudarenje morskog dna koje ugrožava upravo ekosisteme kojima je potrebno očuvanje.

Godišnji sastanak ISA dolazi u ključnom trenutku za rudarstvo na morskom dnu, koje ima potencijal da postane industrija vredna bilione dolara, budući da prelazak na električna vozila podstiče potražnju za metalima poput kobalta i nikla, koji se mogu pronaći u dubokim okeanima. Rok da ISA donese propise za duboko morsko rudarstvo istekao je 9. jula, a 167 zemalja članica te grupe (plus Evropska unija - EU) sada su u obavezi da prihvate zahteve za licence od kompanija koje žele da počnu da rudare, čak i u odsustvu mera zaštite životne sredine.

Kako će ISA odgovoriti kandidatima biće ključno pitanje u predstojećim sedmicama. Agencija bi takođe mogla da razmotri predlog Čilea, Francuske, Palaua i Vanuatua da se zabrani izdavanje bilo kakvih dozvola za rudarstvo dok se ne donesu propisi.

ISA, koja ima stalno osoblje od 52 osobe i godišnji budžet od oko 10 miliona dolara, sastaje se usred sve intenzivnijeg geopolitičkog obračuna u vezi s iskopavanjem morskog dna. Sve veći broj zemalja članica ISA u Evropi, Latinskoj Americi i Pacifiku poziva na moratorijum ili pauziranje rudarenja zbog nedostatka naučnih saznanja o ekosistemima okeanskog dna i uticaju rudarenja na njih.

Kada je sastanak ISA otpočeo u ponedeljak, članica organizacije Kanada, gigant rudarske industrije, pridružila se pozivu na moratorijum. S druge strane, članice koje se zalažu za bušenje, uključujući Kinu, Rusiju, Norvešku, Japan i Južnu Koreju, vrše pritisak na ISA da kompletira propise i počne da izdaje dozvole.

Sa svetskom pažnjom usmerenom na međunarodnu organizaciju koja je dugo poslovala u mraku, evo šta treba da znate o ISA, rudarenju morskog dna i ko može da profitira od industrijalizacije poslednje netaknute divljine na svetu.

Šta je ISA?

Konvencija UN o pravu mora (engl. UN Convention on the Law of the Sea - UNCLOS) iz 1982. godine uspostavila je ISA da reguliše eksploataciju morskog dna u međunarodnim vodama i da obezbedi efikasnu zaštitu morskog okruženja. U to vreme se smatralo da je morsko dno, za koje se procenjuje da sadrži najveće svetske rezerve minerala, uglavnom beživotni ponor.

Depositphotos

 

ISA je kreirana da se izbegne ponavljanje kolonijalne eksploatacije kopnenih minerala kao što su zlato i bakar, što je obogatilo Zapad i ostavilo u nasleđe ekološku devastaciju i siromaštvo u zemljama u razvoju. Sa tim ciljem, UNCLOS je morsko dno proglasio "zajedničkim nasleđem" čovečanstva. Procenti od zarade i druge beneficije dubokog iskopavanja moraju biti podeljene među državama članicama ISA, pri čemu se prednost daje zemljama u razvoju.

UNCLOS je osnovao skupštinu koja se sastoji od svih zemalja članica ISA kao telo za donošenje odluka. Savet od 36 nacija formuliše politiku i delegira veći deo tog posla pravnoj i tehničkoj komisiji (engl. Legal and Technical Commission - LTC). LTC se sastoji od 41 stručnjaka imenovanog od strane država članica da skiciraju propise, razmatraju zahteve za rudarenje i donose preporuke za njihovo odobrenje. LTC raspravlja iza zatvorenih vrata i potrebne su dve trećine glasova saveta da se takva preporuka odbije.

Kada je ISA počela da radi 1994. godine, rudarenje minerala na 13.000 stopa (4.000 metara) ispod površine okeana bilo je komercijalno i tehnološki neizvodljivo. Sastanci ISA su bili slabo posećeni i retko su bili na naslovnicama. U ranim godinama organizacije, ona se koncentrisala na pisanje propisa koji bi regulisali istraživanje potencijalnih rudarskih lokacija.

Od 2001. godine, ISA je izdala 31 dozvolu privatnim kompanijama, državnim preduzećima i vladinim agencijama za istraživanje kobalta, nikla i drugih minerala na više od 500.000 kvadratnih milja (1,3 miliona kvadratnih kilometara) Atlantskog, Indijskog i Tihog okeana. Sve rudarske kompanije moraju biti sponzorisane od strane neke od država članica ISA, koja mora održavati "efektivnu kontrolu" nad izvođačem radova i odgovorna je da osigura njegovu usklađenost sa ekološkim propisima. Države sponzori mogu zauzvrat da prikupljaju procente od zarade i naknade od svojih ugovarača.

Od 2017. godine, ISA polako razvija složeni "rudarski kodeks" koji treba da sadrži ekološke standarde, formulu za podelu rudarskih tantijema, kao i procedure inspekcije i usklađenosti za nadzor industrijske aktivnosti koja bi se obavljala hiljadama milja od obale i 2,5 milja ispod površine okeana.

Gde bi se odvijalo dubokomorsko rudarenje?

Depositphotos

 

ISA je izdala dozvole za traženje minerala na takozvanim podmorskim planinama i na poljima hidrotermalnih izvora, koji izbacuju vrelu tečnost punu sulfida koja je bezbroj godina postavljala naslage minerala. Ipak, većina rudarskih kompanija je fokusirana na manganske nodule, stene veličine krompira bogate kobaltom, niklom i drugim metalima.

Na milijarde nodula prekrivaju morsko dno u regionu Tihog okeana zvanom zona Klarion-Kliperton, koji se nalazi između Havaja i Meksika. Tokom desetina miliona godina, minerali su se taložili iz morske vode i akumulirali oko zuba ajkula i drugih objekata. Naučnici procenjuju da su nodule staništa polovine većih životinja u zoni Klarion-Kliperton.

Zašto se žuri sa iskopavanjem morskog dna?

Članica ISA Nauru - ostrvska država u južnom Pacifiku sa 8.000 stanovnika - pozvala se 2021. na "pravilo dve godine", odredbu UNCLOS-a koja je zahtevala od ISA da dovrši rudarski kodeks do 9. jula 2023. ili da prihvati prijave prema bilo kojim propisima koji su na snazi u tom trenutku.

Nauru je državni sponzor kompanije The Metals Company (TMC), preduzeća registrovanog u Kanadi, ranije poznatog kao DeepGreen. Nauru je pokrenuo dvogodišnje pravilo ubrzo nakon što je TMC, koji takođe ima ugovore o istraživanju koje su sponzorisale još dve male ostrvske zemlje južnog Pacifika, poručio potencijalnim investitorima da očekuje da će početi sa rudarenjem do 2024. Kompanija je nedavno saopštila da očekuje da će podneti prijavu za početak rudarenja do kraja ove godine. Istraga Bloomberg Greena iz 2021. postavila je pitanja o poslovnoj praksi TMC-ja i otkrila uticaj kompanije na njene državne sponzore.

 

U podnescima o poslovanju američkoj Komisiji za hartije od vrednosti, koji su podneti pre nego što je TMC izašao na berzu 2021. godine, kompanija je procenila troškove jedne operacije rudarenja u dubokom moru i postrojenja za preradu na kopnu na 10,6 milijardi dolara, sa godišnjim operativnim troškovima od 1,8 milijardi dolara nakon 2030. godine. Veći deo prošle godine, akcije TMC-ja prodavale su se za manje od jednog dolara. U ponedeljak su dan završile na 2,77 dolara, što je kompaniji dalo tržišnu kapitalizaciju od 770 miliona dolara.

Ko je zainteresovan za rudarenje na morskom dnu?

Iako određeni broj kompanija ima ugovore o istraživanju, malo njih se aktivno priprema za početak rudarenja u slučaju da ISA odobri propise. GSR, podružnica belgijskog giganta Deme, ima ISA ugovor o istraživanju i - baš kao i TMC - testirala je prototip rudarske mašine koja sakuplja manganske nodule na morskom dnu.

Interesovanje američkog odbrambenog giganta Lockheed Martina za dubokomorsko rudarstvo datira iz sedamdesetih, a njegova britanska podružnic drži ISA licence u zoni Klarion-Kliperton od 2013. Ali u martu, Lockheed je naprasno napustio tu industriju u nastajanju prodavši svoju podružnicu za rudarstvo na morskom dnu jednom norveškom startapu.

Kina drži pet ugovora o istraživanju, najviše od svih članica ISA. Japan je testirao prototipe za rudarenje morskog dna u svojim teritorijalnim vodama.

Zašto je rudarenje morskog dna kontroverzno?

U studiji iz 2022. godine, tim vodećih naučnika za duboko more sproveo je iscrpan pregled dostupnih istraživanja i otkrio da "nema nikakvog ili skoro nikakvog naučnog saznanja" o većem delu morskog dna gde se planira rudarenje. Istraživači, uključujući četiri člana LTC-ja ISA, utvrdili su da efektivna regulacija dubokomorskog rudarstva trenutno nije moguća. U posebnom radu objavljenom ovog maja utvrđeno je da područja Klarion-Klipertona određena za rudarenje predstavljaju dom za više od 5.000 vrsta, od kojih su skoro sve nepoznate nauci.

Depositphotos

 

Prema dokumentima ISA, neki rudarski izvođači su u više navrata propustili da sprovedu osnovna istraživanja životne sredine na područjima koja su određena za rudarenje, kao što je zahtevano u okviru njihovih ugovora o istraživanju. Takvi podaci su ključni za sprovođenje delotvornih ekoloških propisa. Istraživanje National Geographica iz 2019. pokazalo je da su, tokom perioda od 16 godina, neki izvođači sakupili samo po jedan biološki uzorak na svakih 4.000 kvadratnih milja sa ukupnog područja od 29.000 kvadratnih milja.

Istrage Bloomberg Greena, Los Angeles Timesa i New York Timesa otkrile su bliskost sekretarijata ISA, administrativnog ogranka organizacije, i rudarskih kompanija koje uprava reguliše, uključujući TMC.

Koji je argument u korist dubokomorskog rudarenja?

Zagovornici rudarstva tvrde da bi eksploatacija morskog dna bila daleko manje štetna po životnu sredinu i društvo od kopnenog rudarenja koje uništava prašume, zagađuje vodene tokove i zapošljava decu kao radnike. TMC oslikava duboko morsko rudarstvo kao ključno za borbu protiv klimatskih promena kroz pribavljanje metala za pravljenje baterija za električne automobile, vetroturbine i druge zelene tehnologije.

Kakav je stav SAD o dubokom morskom rudarstvu?

SAD nisu članica ISA, jer nisu ratifikovale UNCLOS, ali su akreditovani posmatrač koji prisustvuje sastancima uprave. Na sastanku Saveta ISA u martu 2023, američki predstavnik je rekao da dozvole za rudarstvo ne bi trebalo da se izdaju dok se ne donesu propisi.

Šta se dešava sada?

Savet ISA se sastaje od 10. do 21. jula i provešće većinu vremena pokušavajući da postignu dogovor o propisima o rudarstvu. Skupština se sastaje od 24. do 28. jula. Posebno problematično pitanje je iznos tantijema koje će rudarske kompanije morati da plate ISA i kako će one biti raspoređene među državama članicama za resurse koji pripadaju svim zemljama. Veliko je pitanje kada će i da li će neka delegacija formalno pokrenuti moratorijum ili pauzu na rudarenje morskog dna.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar