Uskršnji produženi vikend odmor je prošao i od utorka se sve, moglo bi se reći, vratilo u normalu. Investitori su nastavili da trguju na berzama, i to veoma optimistično nakon praznične pauze, švajcarskom parlamentu je na dnevnom redu bila tema oko propasti i spasavanja Credit Suissea, dok je Međunarodni monetarni fond (MMF) dao svoju projekciju kako će se u naredne dve godine kretati globalni privredni rast, ali i inflacija. Ovo su pet vesti koje bi trebalo da znate za početak dana.
Aukcija 12-godišnjeg duga donela niži prinos, a devizne rezerve rasle
Prva aukcija državnih obveznica Srbije donela je prinos za 25 baznih poena manji od prethodne prodaje, održane početkom marta. Izvršna stopa je tako na aukciji iznosila 6,75 odsto, pokazuju podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija objavljeni u utorak.
Takođe, obim prodaje dužničkih hartija od vrednosti iznosio je 5,68 milijardi dinara, u poređenju sa 11,2 milijarde dinara sa martovske aukcije.
I dok je prva aukcija državnih obveznica donela niži prinos, iz Narodne banke Srbije (NBS) saopštili su da je i mart doneo rekordne devizne rezerve.
Nakon što su u januaru prvi put otkako se evidencija vodi na ovaj način (od 2000. godine) prešle 20 milijardi evra, bruto devizne rezerve su u martu prešle još jedan prag, dostigavši 21,38 milijardi evra.
Slobodna trgovina sa Kinom doprinosi smanjenju robnog deficita
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović nalazi se u poseti Kini, gde pregovara o potpisivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.
Bloomberg Adria istražila je šta bi sve Srbiji taj sporazum mogao da donese. Naime, sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, ukoliko bude potpisan, mogao bi da poveća obim robne razmene između Srbije i ove dalekoistočne zemlje.
Iako naša zemlja uživa status "najpovlašćenije nacije" u trgovini sa Kinom, carine velikog broja prehrambenih proizvoda koji se izvoze na to tržište su visoke i za pojedine proizvode kreću se od 10 do 35 odsto.
Ukidanjem carina smanjio bi se deficit u robnoj razmeni koji je prošle godine iznosio 3,6 milijardi evra, a naša hrana poput prerađenog i smrznutog voća ili duvan postaju konkurentni proizvodi na veoma zahtevnom kineskom tržištu.
MMF smanjio prognozu globalnog rasta
MMF je smanjio svoje projekcije globalnog rasta, upozoravajući na visoku neizvesnost i rizike jer stres u bankarskom sektoru doprinosi ekonomskim pritiscima koji su nastali zbog strože monetarne politike i ruske invazije na Ukrajinu.
Bruto domaći proizvod će verovatno porasti za 2,8 odsto ove godine i tri odsto sledeće godine - svaki za 0,1 procentni poen manje nego što je bilo predviđeno u januaru, saopštio je fond u utorak u kvartalnom ažuriranju Svetske ekonomske perspektive. To se poredi sa ekspanzijom od 3,4 odsto u 2022.
"Rizici u velikoj meri naginju na negativnu stranu, velikim delom zbog finansijskih previranja u poslednjih mesec i po", rekao je Pierre-Olivier Gourinchas, glavni ekonomista fonda. "To je zasad pod kontrolom, ali smo zabrinuti da bi to moglo dovesti do oštrijeg i većeg pada ako bi se finansijski uslovi znatno pogoršali."
Cena nafte nastavlja da raste
Cena nafte na svetskom tržištu nastavlja svoju tendenciju rasta. Podsetimo, cena nafte je tokom bankarskih previranja na evropskom i američkom tržištu pala na najniži nivo od decembra 2021. godine.
Pre nešto više od nedelju dana, iznenadna odluka OPEC+ da od maja smanji proizvodnju nafte za čak milion barela dnevno veoma je uticala da cena nafte poraste.
Cena američke WTI nafte kreće se trenutno iznad 81 dolar po barelu, dok se pre odluke OPEC+ kretala po ceni od oko 75 dolara po barelu. Cena nafte brent trenutno iznosi oko 85 dolara po barelu, dok je pre odluke o smanjenju proizvodnje iznosila skoro 80 dolara po barelu.
Sledi…
Republički zavod za statistiku u sredu objavljuje informacije o kretanju srpske inflacije u martu, a očekuje se da će upravo ona doneti vrhunac.
Naime, stopa inflacije u februaru je porasla na 16,1 odsto, dok je međugodišnja inflacija u januaru iznosila 15,8 odsto. Kako predviđaju analitičari i zvaničnici Narodne banke Srbije, vrhunac bi mogao da bude dostignut u toku prvog kvartala. To znači da bi i mart mogao da donese ubrzanje rasta cena.
Rast cena se pokazao otpornijim nego što se ranije mislilo, naveli su iz analitičkog tima Bloomberg Adrije, iz kog su predvideli da će prosečna inflacija u 2023. iznositi 11,4 odsto po HICP metodologiji. To je za samo 0,3 procentna poena niže od prosečne inflacije u godini iza nas.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...