text size
Evropska unija se saglasila da ojača i proširi svoje vodeće tržište ugljenika, podržavajući centralni deo strategije Zelenog dogovora (Green Deal) koji ima za cilj da do sredine veka svoju ekonomiju učini klimatskom neutralnom.
Prema privremenom sporazumu koji su objavili predstavnici zemalja članica EU i Evropskog parlamenta, trgovina emisijama biće proširena na grejanje i drumski saobraćaj, a obuhvatiće i pomorski saobraćaj. Sindikat 27 zemalja će ubrzati tempo kojim kompanije, od proizvođača električne energije do čeličana, moraju da smanje zagađenje.
Sveobuhvatne reforme deo su regionalnog plana za smanjenje emisija za najmanje 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. do 2030. i dostizanje neto nule emisije gasova do 2050. godine.
"To je najveći zakon o klimi u Evropi, a neki kažu i na svetu", rekao je Peter Liese, glavni pregovarač Evropskog parlamenta, novinarima u nedelju, a posle 29 sati pregovora. "Dobijamo mnogo za klimu, veliku uštedu CO2, po najnižoj mogućoj ceni."
Neke odredbe su uklonjene iz prvobitnog predloga, a dok se EU bori sa energetskom krizom bez presedana nakon ruske invazije na Ukrajinu, blok je odlučan da izvrši zelenu reviziju svoje strategije rasta i postavi presedan za druge nacije i regione u borbi protiv klimatskih promena.
"Dogovor je uspeh za EU i pružiće izvesnost kompanijama i investitorima čak i ako budu morali da se naprave neki kompromisi jer je ekonomsko okruženje veoma izazovno", rekao je Ingo Ramming, šef tržišta ugljenika u Banco Bilbao Vizcaya Argentaria u Madridu.
Očekivanja strožih pravila već su ove godine dovele cene ugljenika do rekordnih 99,22 evra (105 dolara) po metričkoj toni. Referentni fjučersi na ugljenik, kojima se trguje u Amsterdamu, u petak su završili na 83,82 evra, što je više od 10 puta od nivoa viđenog pre pet godina. Sporazum tek treba da zvanično potvrde države članice i parlament da bi bio obavezujući.
Sporazum takođe dopunjuje značajnu meru dogovorenu ranije ove nedelje za podizanje cene zagađenja pri uvozu određene robe u Evropu i zaštitu sopstvenih proizvođača od jeftinije konkurencije u zemljama sa manje strogim ekološkim propisima. Kao deo reforme tržišta emisija, kreatori politike su postavili pravila za fazu uvođenja Mehanizma za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM) od 2026. i postepeno ukidanje do 2034. dozvola za zagađenje koje sektori obuhvaćeni taksama dobijaju besplatno.
"Vidim CBAM kao veliko dostignuće“, rekao je Ramming. "To bi moglo biti katalizator za globalno određivanje cena ugljenika. Diplomatske veštine ostaju ključne za implementaciju."
Sistem trgovanja emisijama godišnje nameće sve manje ograničenja za oko 12.000 instalacija u vlasništvu proizvođača i komunalnih preduzeća i ograničava zagađenje od avio-kompanija. Kompanije koje emituju manje ugljenika mogu da prodaju svoje neiskorišćene dozvole, dobijajući podsticaj da brže postanu zelene.
Remont, najveći otkako je tržište stvoreno 2005. godine, povećaće se od 2024. do 2026. po stopi koja smanjuje ograničenje zagađenja na 4,3 odsto svake godine sa sadašnjih 2,2 odsto. Takozvani faktor linearne redukcije će se zatim ubrzati na 4,4 odsto od 2027. godine, prema Lieseu.
Blok će takođe dopuniti viši LRF tako što će smanjiti gornju granicu emisija, smanjivši broj dozvola za 90 miliona 2024. i 27 miliona 2026. Zajedno, to će dovesti do smanjenja ograničenja zagađenja od 62 odsto do kraja ove decenije u poređenju sa nivoom iz 2005. godine.
Pregovarači su se takođe složili da odobre dizajn automatske kontrole licenciranja, kako je prvobitno predložila Evropska komisija u julu 2021, kaže Liese. Ovo uključuje odredbu o postavljanju praga za broj dozvola koje se drže u rezervi za stabilnost tržišta na 400 miliona od 2023. godine, s tim da će sve dozvole iznad toga biti poništene.
Prema sporazumu, program trgovine emisijama goriva za grejanje i transport počeće 2027. godine sa mogućnošću hitnog zaustavljanja ako cene gasa i nafte budu visoke, u kom slučaju bi početak drugog tržišta ugljenika bio odložen za godinu dana.
Kako bi ublažila zabrinutost oko troškova reformi na globalnom tržištu koje se već bori sa inflacijom energije, EU će stvoriti novi fond koji bi nacionalne vlade mogle koristiti za kompenzaciju ugroženim građanima. Climate Social Fund počeće sa radom od 2026. godine i iznosiće oko 87 milijardi evra, a najveći deo novca dolaziće od prihoda ostvarenog novim programom trgovine ugljenikom.
.webp){kind=icon}
