Naučnici kažu da bi masivni traktori mogli oštetiti do petine svetske zemlje koja se koristi za useve, a zbijeno zemljište moglo bi da dovede do poplava i loših uslova za useve, kažu švedski istraživači.
U svom naučnom radu postavljaju zanimljivo pitanje – kako džinovski dinosaurusi, koji su veći od mašina, nisu toliko oštetili zemlju, prenosi britanski BBC.
Istraživači su izračunali da je težina kombajna, kada je potpuno napunjen, porasla sa oko 4.000 kilograma 1958. na oko 36.000 kilograma 2020. godine, dok su brontosaurusi bili dvostruko teži.
U tlu zgnječenom velikom težinom, vazduh se izbacuje i tlo postaje zbijeno. To otežava biljkama da razviju korenje i apsorbuju hranljive materije, a tlo postaje izloženo poplavama.
Istraživači veruju da povećanje težine poljoprivrednih mašina predstavlja pretnju poljoprivrednoj produktivnosti. Njihova analiza, objavljena u "Proceedings of the National Academy of Sciences", sugeriše da bi kombajni mogli oštetiti petinu svetske zemlje koja se koristi za uzgoj useva.
Thomas Keller, profesor upravljanja zemljištem na Švedskom univerzitetu poljoprivrednih nauka u Upsali, kaže da mašine treba da budu dizajnirane tako da ne prelaze određenu težinu.
"Zbijanje se može dogoditi u roku od nekoliko sekundi od vožnje po tlu, a mogu proći decenije dok se to tlo oporavi", rekao je on.
Ovo postavlja zagonetku - kako su izumrla stvorenja napredovala u ekosistemima koja su verovatno promenili dok su gazili zemlju. Profesor Keller sugeriše da su se džinovski biljojedi držali staza, koristeći duge vratove da bi posegnuli za obližnjom vegetacijom.
"Mislimo da možda nisu samo nasumično šetali pejzažom", objasnio je on.
.webp){kind=icon}
