Posle poraza Viktora Orbána, Donald Trump postaje teret za evropsku krajnju desnicu

Nakon velikog poraza Viktora Orbána na izborima u Mađarskoj u nedelju, krajnje desničarske partije u Evropi preispituju političku cenu prevelike bliskosti sa administracijom američkog predsednika Donalda Trumpa.

Orbán i njegov model neliberalnog autoritarizma, koji je podsticao kulturne podele i nastojao da ograniči migracije, dugo su bili uzor nacionalističkim grupama širom sveta, posebno u SAD. Potpredsednik JD Vance vodio je kampanju sa Orbánom u danima pred izbore, dok se Trump uključio u jedan predizborni skup kako bi pružio podršku.

 

Nakon ponovnog izbora Trumpa 2024. godine, krajnje desničarske grupe u Evropi pokušavale su da iskoriste taj zamah, ali su u pojedinim sredinama nailazile na poteškoće. Izborni poraz Orbána usledio je nakon što se prošle godine urušila glavna holandska nacionalistička partija, što je navelo oštrog protivnika imigracije Geerta Wildersa da napusti vladajuću koaliciju, i uoči ključnih predsedničkih izbora u Francuskoj naredne godine, na kojima krajnja desnica već vodi u anketama.

U tako kritičnom trenutku za nacionalistički pokret u Evropi, partije se muče da zauzmu jasan stav o tome kako da se postave prema Trumpovoj administraciji.

"Svako mora da brani svoje nacionalne interese, a naši interesi se ne poklapaju uvek sa interesima SAD", rekao je u intervjuu Louis Aliot, potpredsednik francuske krajnje desničarske partije Nacionalno okupljanje. "Važno je i da istaknemo razlike", dodao je, aludirajući na agendu za koju smatra da ne nailazi na odjek među evropskim biračima.

Belgijski ministar odbrane Theo Francken, član nacionalističke stranke Nova flamanska alijansa i kritičar imigracije, otišao je i korak dalje, nazvavši Vanceovu posetu u cilju podrške Orbánu "zaista glupim potezom u kampanji" na društvenim mrežama.

"MAGA pokret bi zaista trebalo da prestane sa međunarodnim kampanjama, jer svi i sve što podrže - gubi izbore", rekao je Francken.

Još jedan visoki zvaničnik Nacionalnog okupljanja, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, poraz Orbána pripisao je opštem zamoru birača, ali je naglasio da se mađarsko oslanjanje na Trumpa obilo o glavu i moglo da odbije deo birača. Aktuelna administracija Bele kuće širi tenzije i ekonomsku neizvesnost, što je čini veoma nepopularnom širom sveta, dodao je sagovornik, osvrćući se na aktuelni rat SAD protiv Irana.

Trumpova administracija nastojala je da ponovo uspostavi američku dominaciju u svetu i razvijala odnose sa ideološki bliskim pokretima u Evropi. U nedavnoj strategiji nacionalne bezbednosti, SAD su navele da će podsticati "otpor sadašnjem kursu Evrope unutar evropskih država", što se tumači kao prećutna ponuda podrške evropskim krajnje desničarskim partijama.

U tom dokumentu, zasnovanom na Trumpovim ideološkim postavkama, evropski lideri optuženi su za cenzuru, dok je za Evropsku uniju navedeno da se suočava sa "civilizacijskim brisanjem" usled masovnih migracija i ekonomskog pada.

"Trump je postao teret za krajnje desničarske partije", rekla je Marta Lorimer, predavač politike na Univerzitetu u Kardifu i gostujući istraživač na Londonskoj školi ekonomije. "Svesni su da Trump nije naročito popularan među evropskim biračima, pa nemaju mnogo da izgube ako se distanciraju od njegove politike."

Nemačka krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD), koja se u poslednje vreme u anketama izjednačila sa konzervativcima kancelara Friedricha Merza, preispituje ranije bliske odnose sa Trumpom i njegovim pokretom MAGA, prema navodima osobe upoznate sa internim raspravama u stranci.

Taj zaokret odražava rastuću zabrinutost unutar partije da bi povezivanje sa Trumpom moglo da ima političku cenu. Mađarska se sve više posmatra kao upozoravajući primer, gde se podrška Trumpa doživljava kao opterećenje, naveo je isti izvor, ukazujući na slabe rezultate u anketama.

Bloomberg

Prvi znaci razlaza pojavili su se nakon što je Trump pokušao da preuzme kontrolu nad Grenlandom, poluautonomnom teritorijom Danske, i da pokrene vojnu akciju u Venecueli. Tada je kopredsednica AfD-a Alice Weidel izjavila da je Trump prekršio obećanje da će izbegavati strane intervencije i da se ne razlikuje od ruskog predsednika Vladimira Putina.

 

 

Nekoliko dana pre izbora u Mađarskoj, Weidel je rat Trumpa protiv Irana opisala kao katastrofu koja se vodi bez plana.

Te izjave ukazuju na sve nelagodniji odnos evropske krajnje desnice prema Trumpu. Iako partije u Evropi dele određene stavove sa američkim predsednikom, poput oštre politike prema migracijama i snažne primene zakona, sve su opreznije u vezi sa prevelikim približavanjem lideru koji vodi konfrontacionu politiku, naređuje likvidacije stranih lidera i uvodi kaznene carine Evropi.

Istraživanja javnog mnjenja dosledno pokazuju da većina evropskih birača ima negativan stav o Trumpu.

Za italijansku premijerku Giorgiu Meloni, odnos sa Trumpom predstavlja balansiranje. U poslednjim mesecima, Meloni i njena stranka Braća Italije ublažili su podršku Orbánu i javnu podršku Trumpu.

"Glavni zadatak krajnje desničarskih partija u Evropi jeste da ubede birače ne samo da će štititi njihove ekonomske i društvene interese već i da su sposobne da vladaju", rekla je Lorimer. "Zato sada vidimo da se prilično jasno distanciraju od Donalda Trumpa, i žele da pokažu da ne bi uzdrmale sistem onoliko koliko je to on učinio."