.webp){kind=icon}
Nastavljaju se pregovori Beograda i Prištine u Briselu na kojima učestvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Kosova Albin Kurti, visoki predstavnik EU Josep Borrell i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčák.
Pregovori, koji se vode od 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, napravili su mali napredak u odnosima. Rat između dve strane završen je NATO bombardovanjem 1999. godine, kada su srpske trupe bile primorane da se povuku sa teritorije. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, u popisu koji je sproveden 2011. godine, od ukupnog broja stanovnika 92,93 odsto su činili Albanci, a 1,47 odsto Srbi. Ove godine se očekuju novi rezultati popisa.
Sastanci su počeli juče u Briselu sastankom predsednika Vučića sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrielom Escobarom, kao i sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom.
Bloomberg
Stoltenberg je tom prilikom pozvao Beograd i Prištinu da pokažu uzdržanost i izbegnu nasilje. Dodao je da je KFOR spreman da interveniše ukoliko bi stabilnost bila ugrožena, kao i da je već pojačano prisustvo te međunarodne mirovne snage na severu Kosova.
Tenzije na Kosovu počele su krajem jula kada je Vlada Kosova pokušala da sprovede odluku za uklanjanje srpskih tablica. Posle jednomesečnog odlaganja iznuđenog nakon intervencije međunarodnih diplomata kosovske vlasti su najavile da će 1. septembra započeti sa primenom odluke o preregistraciji na "RKS". Srpska strana tvrdi da odluke o uklanjanju starih tablica, te uvođenju recipročne mere izdavanja ulazno-izlaznog dokumenta za one koji sa srpskim dokumentima ulaze na Kosovo neće prihvatiti.
"Ovo je prvi put da NATO pristustvuje pregovorima i to je dobar signal da će ovi pregovori spustiti tenzije. Verujem da će tema razgovora i biti da se spuste tenzije, da se izbegne mogućnost izbijanja sukoba, jer i jedna i druga strana podužu politički pritisak, a atmosfera je uzavrela. Generalni sekretar NATO je juče poručio obema stranama – mi smo tu, a vi vidite šta ćete. Mislim da oba lidera i Kurti i Vučić strahuju od tog 1. septembra, jer je taj datum obavezujući i za jednog i za drugog," kaže novinar Milivoje Mihajlović za Bloomberg Adriju.
Uz fotografije sa sastanaka, Borrell je na Twitteru napisao da su nedavne tenzije na severu Kosova još jednom pokazale da je vreme da se krene napred ka punoj normalizaciji i da očekuje da oba lidera budu otvoreni i fleksibilni da nađu zajednički jezik.
Vučić je uz fotografiju susreta sa Borelom na Instagramu napisao: "Početak razgovora o suštinskim problemima na Kosovu i Metohiji. Nadam se kakvom-takvom rešenju iako u to uopšte ne verujem".
"Ta incidenta situacija koja se desila kada je trebala da počne primena o slobodi kretanja je na neki način ubrzala ove pregovore. Očekujem da se prolongira sprovođenje te odluke ili da se na neki način postigne dogovor oko te slobode kretanja. Sam Kurti je rekao da on nije protiv toga da se odobri kretanje svih dozvola, tablica, dokumenata i sa jedne i sa druge strane. Sa druge strane imamo Vučića koji kaže da bi to bilo priznavanje Kosova, što možda i nije baš tako. Ne očekujem definitivan dogovor, to bi bilo ambiciozno", kaže Mihajlović.
Odvojene priče
Vučić je juče i ponovio da će Srbija insistirati na punom sprovođenju sporazuma iz Brisela.
"Naglasio sam da Srbija insistira na punom sprovođenju potpisanih i prihvaćenih sporazuma iz Brisela, jer smo mi sve svoje obaveze u potpunosti ispunili", naveo je Vučić.
Mihajlović kaže da očekuje da će se "oba lidera vratiti sa svojim pričama, ali da će na terenu biti ozbiljan pad tenzija".
"Vučić misli da ukoliko dozvoli ulaz kosovskih tablica u Centralnu Srbiju, tablice na kojima piše RKS, verovatno da bi deo opozicije u Srbiji njemu to spočitavao. Obojica lidera se trude da čuvaju svoje političke pozicije i Kosovo i Srbija su bili bitni stavovi u njihovim predizbornim kampanjama. Kurti ako pristane na ZSO (Zajednica srpskih opština) onda se on odriče tog svog glavnog predizbornog obećanja, a to je bilo – Zajednica neće proći", objašnjava Mihajlović.
Bloomberg Mercury
S obzirom na to da je region Balkana još nestabilan posle ratova vođenih devedesetih godina, a da je rat u Ukrajini za sve u ovom regionu otvorio neke "stare priče", te da nestabilnost u regionu igra i ulogu u drugim, većim geostrateškim igrama - šta očekivati od razvoja situacije?
"U kontekstu tih velikih geopolitičkih igara, pre svega sada u Ukrajini, postoji opravdan strah na Kosovu, pošto je trusno područje, ima nerešenih računa i amoziteta, ljudi se plaše da jednom bombom ili akcijom može da izazove krizu koja će trajati narednih 10 do 15 godina. Nekome može da padne na pamet da treba da oslabi Rusiju ili NATO, pa da krene na Kosovo. Uopšte ovo važi za region da je nestabilan, to je dealno područje za pokretanje tenzija. Zbog toga se naddam da će spasti tenzije I dobro je da je NATO reagovao," smatra Mihajlović.
