Zašto je Samit G20 u Brazilu jedan od najvažnijih do sada

Dvadeset najvećih svetskih ekonomija (G20) okupilo se u ponedeljak i utorak u Brazilu, tačnije u Rio de Žaneiru, gde se održava dvodnevni samit. Inače, 18. novembra počeo je ujedno i najveći diplomatski događaj u istoriji ove južnoameričke države. Inicijalno, glavna tema Samita je borba protiv siromaštva, gladi i klimatskih promena u svetu, mada je diskusija već prvog dana otišla i u drugom smeru.

Sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku zasenili su pomenute teme, a podsećamo da je u utorak, drugog dana Samita, Ukrajina prvi put od početka rata napala Rusiju raketama zapadne proizvodnje. Ruski lider Vladimir Putin nije došao na skup u Rio de Žaneiru, ali je "iz daljine" izvršio uticaj. Naime, Putin je u utorak potpisao ukaz o izmenjenoj nuklearnoj doktrini, kojim se proširuju uslovi za upotrebu atomskog oružja.

Podsetimo, Grupu 20 (G20) čine članice Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Južna Koreja, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD, dok je Španija deo grupe kao stalni gost. Grupa je osnovana 1999, nakon brojnih ekonomskih kriza, a lane je skup održan u Indiji.

Dado Galdieri/Bloomberg

 

Ko je sve došao u Brazil

Odlazeći američki predsednik Joe Biden prisustvuje Samitu poslednji put pre nego što svom nasledniku Donaldu Trumpu preda dužnosti 20. januara. Indijski premijer Narendra Modi i kineski lider Xi Jinping stigli su u Rio prvog dana, a turski predsednik Recep Tayyip Erdogan stigao je dan ranije. Tu je i Keir Starmer, britanski premijer.

 

 

 

Putin je još 18. oktobra rekao da neće prisustvovati skupu G20 jer bi njegovo prisustvo, kako su mediji preneli, "uticalo na to da dominantne teme Samita budu vezane za nalog Međunarodnog krivičnog suda (ICC) za njegovo hapšenje zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini".

Dok investitori čekaju reakcije na tržištima nakon diskusija koje vode lideri, okrećući se zlatu - kao sigurnom utočištu i iščekujući prve efekte politike Donalda Trumpa (koja najpre podrazumeva uvođenje carina i preti pokretanju globalnog trgovinskog rata), Brazil kao domaćin ostaje privržen temi iskorenjivanja gladi.

 

Dado Galdieri/Bloomberg

 

Predsednik te zemlje, Luiz Inácio Lula da Silva, nastoji da unapredi planove za oporezivanje najbogatijih ljudi na svetu koji često koriste "rupe u zakonu" kako bi izbegli plaćanje poreza. S druge strane, Kina je najviše usmerena na inicijativu "Pojas i put", što je posebno važno pomenuti sada kada je skup u Riju: naime, odnosi Pekinga i Brazila su zategnuti otkako je Brazil odlučio da se ne pridruži inicijativi.

 

I dok sevaju varnice između dve zemlje, negde se i gase, tj. Kina uspeva da nađe kakav-takav zajednički jezik s Velikom Britanijom. Starmer je sada usredsređen na jačanje trgovinskih veza sa azijskom silom, kako bi podstakao ekonomiju, jer bi zbog potencijalnih američkih carina koje najavljuje Trump mogle da uslede dodatne komplikacije za UK.

Osim toga, Kina, koja je uspostavila bliske ekonomske odnose sa Rusijom, poziva na diplomatske pregovore o okončanju rata u Ukrajini, što je u skladu sa Trumpovim pozivom na razgovore o okončanju rata. Podsetimo i da je odlazeći američki predsednik Joe Biden prethodno dozvolio Ukrajini upotrebu raketa ATACMS, kojima je u utorak gađan vojni objekat u zapadnom regionu Brjanska.