Kako funkcioniše francuski sistem glasanja u dva kruga i šta to znači za Macrona

Prvi krug izbora u Francuskoj potvrdio je ono o čemu se nagađa poslednjih mesec dana - desnica osvaja Francusku. Baš kao što su ankete najavljivale, krajnje desna stranka verovatno će pobediti na vanrednim parlamentarnim izborima, ali zbog neobičnog sistema glasanja svoj rezultat moraće da potvrde u drugom krugu ove nedelje. 

Naime, stranka Nacionalno okupljanje (RN), koju predvodi Marine Le Pen, juče je u prvom krugu osvojila oko trećinu glasova i time ostvarila rast u odnosu na izbore pre dve godine. Na drugom mestu po broju glasova našla se leva koalicija kojoj je glas dalo oko 28 odsto birača, dok je koalicija aktuelnog predsednika Emmanuela Macrona osvojila tek oko 20 odsto glasova.

Ove stranke ulaze u drugi krug izbora. Inače, u drugi krug izbora u Francuskoj ulaze oni s najvećim brojem glasova iz prvog kruga, a glasovi se ne prenose iz kruga u krug, što znači da stranke ponovo imaju ravnomerne mogućnosti za pobedu. Na parlamentarnim izborima u drugi krug prolaze dve najbolje stranke (ili kandidati) kao i oni koji su osvojili najmanje 12,5 odsto glasova. 

Može se dogoditi da se drugi krug ne održi ako jedna stranka ili kandidat osvoji više od 50 odsto glasova odmah u prvoj rundi glasanja, ali ta situacija nije česta. Najčešće se događa na lokalnim izborima, na parlamentarnim izborima zna da se dogodi tek u nekoliko izbornih jedinica, a nikad se nije dogodilo na predsedničkim izborima.

Bloomberg

Iako su dve runde glasanja u drugim zemljama uobičajene na predsedničkim izborima, u Francuskoj je tako i na lokalnim, regionalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima. Jedini izbori za koje ne važi ovo pravilo jesu oni za Evropski parlament jer su pravila glasanja usklađena s ostatkom Evrope.

Zašto Francuzi glasaju dva puta?

Inače, ovi izbori potvrdili su značajan pad i još jedan neuspeh francuskog predsednika koji je iznenada raspisao izbore nakon poraza na evropskim izborima. Od tada se nagađa kako će krajnje desna stranka osvojiti francuski parlament. Ipak, desnica u nedelju tek mora da potvrdi rezultat, a on će dati konačnu sliku novog sastava francuskog parlamenta. 

Taj drugi krug je ono što francuske izbore čini drugačijim, ali i krug koji može promeniti rezultat. Naime, glavni argument za ovaj sistem je da on omogućuje ljudima najpravedniji izbor. Oni tako u prvom krugu mogu odabrati stranku koju podržavaju, ali čak i ako ona ne dobije određeni postotak za prolaz dalje, ti glasači ponovo imaju uticaj na rezultat. 

Pojednostavljeno rečeno, tako nema bacanja glasova na male ili manje popularne stranke jer naposletku u drugom krugu svi imaju još jednu priliku za odabir. Na primer, kada bi takav sistem postojao drugde, svi koji su glasali za stranke koje nisu zadovoljile izborni prag, ponovo bi mogli da glasaju u drugom krugu i da biraju između nekoliko najvećih stranaka.

Tako se često kaže da ljudi u prvom krugu glasaju srcem, a u drugom prave izbor "manjeg zla". Takođe, u jednokružnim sistemima stranka može da pobedi na izborima bez osvajanja apsolutne većine glasova. Zato sisteme u dva kruga neki smatraju demokratičnijim jer pobednik na kraju mora dobiti podršku više od polovine birača.

Inače, tek nekoliko zemalja u sveta ima takav dvokružni sistem glasanja, a to su najčešće zemlje koje su nekad bile francuske kolonije. Francuska je na referendumu 1962. izglasala usvajanje dvokružnog sistema za predsedničke izbore, a model je prvi put primenjen 1965, kada je ponovno izabran Charles de Gaulle. Pre toga, francuskog predsednika su  birali parlament i drugi zvaničnici. 

Inače, bez obzira na to ko pobedi na izborima, Macron će i dalje biti na predsedničkoj dužnosti još tri godine i pod svojom kontrolom će imati odbranu i spoljnu politiku. Međutim, ako levi savez ili RN odnesu pobedu, on će izgubiti kontrolu nad unutrašnjim pitanjima poput ekonomske politike, sigurnosti, imigracije i finansija, što naposletku može uticati i na politiku pomoći Ukrajini. Macron će morati da imenuje premijera koji pripada novoj većini, a on odgovara parlamentu i vladi. Takva situacija naziva se kohabitacija, a u tom slučaju vlada može da sprovodi politike koje odudaraju od predsednikovog plana. 

Tri scenarija u igri

Novinarka Caroline Connan uključila se za Bloomberg Adria Connect iz Pariza, rekavši da se u narednim danima može očekivati mnogo cenjkanja između političkih stranaka.

"Stranke treba da odluče do sutra u 18 časova ko će ući u drugi krug parlamentarne izborne trke, a u igri su trenutno tri scenarija", kaže ona.

 

 

"Prvi je da Nacionalno okupljanje osvoji apsolutnu većinu i to je još uvek mogućnost. U tom slučaju, Jordan Bardella bi postao premijer i delio bi vlast sa predsednikom Emmanuelom Macronom. Drugi scenario je zastoj - parlament u kom se niko ne slaže oko ključnih pitanja i u kom ništa ne može da se pokrene u naredne tri godine. Treći scenario je tehnokratska vlada sa unijom levičara i krajnjom levicom ostavljenom po strani, u kojoj bi Macron imao tesnu većinu. Međutim, šansa da će nedeljni izbori biti izgubljena bitka za Macrona ostaju visoke", navodi Connan.

 

- U pisanju pomogla Asja Francisti. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar