Egipat se nameće kao ključni igrač za sudbinu izbeglica iz Gaze

Rat između Izraela i Hamasa skrenuo je pažnju na ulogu Egipta kao regionalnog moćnika, potencijalno obezbedivši mu podršku Zapada dok pokušava da se izbori sa teškom ekonomskom krizom.

S dugotrajnim vezama sa Izraelom i granicom sa Gazom, stav Egipta se oblikuje kao ključan za sudbinu svih izbeglica i održiv protok pomoći za dva miliona stanovnika opkoljenog područja nakon što je Izrael prekinuo ključna snabdevanja kao odgovor na Hamasov napad 7. oktobra.

To otvara mogućnosti za najmnogoljudniju arapsku naciju, dok se bori sa svojim najgorim ekonomskim izgledima u decenijama, a predsednik Abdel-Fattah El-Sisi se priprema za izbore za manje od dva meseca. Međutim, smatra se da niz domaćih i regionalnih razloga isključuje bilo kakav dogovor o izbeglicama.

Predstavnici izraelske vlade razgovarali su sa kolegama u nekoliko zemalja o privremenom smeštaju u Egipat za Palestince koji beže od nasilja u Gazi, prema rečima zvaničnika koji su upoznati s tim pitanjem. Izrael je sugerisao da bi mogli biti premešteni u šatorske kampove na Sinajskom poluostrvu - koje finansiraju Ujedinjene nacije (UN) i Sjedinjene Američke Države (SAD) - i zatim vraćeni nakon završetka vojnih operacija, rekli su izvori. Nije jasno da li je Izrael tu ideju direktno izneo Egiptu.

"Jasno je da se nada na strani Izraela i SAD sastojala u tome da će Egipat prihvatiti ekonomske podsticaje, u vreme kada trpi ekonomsku krizu, kako bi se stanovnicima Gaze dopustio ulazak u Egipat", rekla je Mirette Mabrouk, direktorka programa za Egipat pri Institutu za Bliski istok sa sedištem u Vašingtonu.

Ipak, "postoji malo ili nimalo pristalica suprotstavljanju višedecenijske politike koja zabranjuje raseljavanje Palestinaca", izjavila je ona, dodavši da bi podsticaji "mogli da postanu politički teret, posebno u izbornoj godini".

Bilo kako bilo, brojni ekonomisti, bankari i investitori s kojima je Bloomberg razgovarao ovog meseca u Maroku tokom godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke smatraju da će Egipat verovatno dobiti određenu ekonomsku podršku, bez obzira na njegov odnos prema izbeglicama. Kriza je podsetila svetske igrače na status te severnoafričke države kao regionalne okosnice, učvršćujući ideju da je prevelika da bi propala.

Izrael se zakleo da će uništiti Hamas; Iran podržava militantnu grupu koja vlada Gazom i Hezbolah u Libanu | Bloomberg

Egipat, koji je postigao dogovor s MMF-om u decembru, već je u pregovorima o povećanju tog programa spasavanja na više od pet milijardi dolara s tri milijarde dolara, rekli su Bloombergu ovog meseca izvori upoznati s pregovorima.

Moguće je da će ključni igrači MMF-a u SAD i Evropi izvršiti pritisak na zajmodavca sa sedištem u Vašingtonu da ublaži svoje zahteve i nastavi s programom uprkos sporom tempu reformi u Kairu, smatra Riccardo Fabiani. direktor projekta za Severnu Afriku pri Međunarodnoj kriznoj grupi (engl. Crisis Group).

To je takođe zato što trenutni sukob služi za naglašavanje rastuće nestabilnosti na svim stranama Egipta, u Libiji, Sudanu i sada u Gazi. Suočava SAD i Evropu s potrebom da osiguraju da "Kairo ostane stabilan i pouzdan partner u tom području" koji "zaslužuje spoljnu podršku", rekao je Fabiani.

Bilo je dokaza o tom međunarodnom fokusu u subotu kada je El-Sisi bio domaćin onoga što se naziva "Samit za mir" u Kairu, uz prisustvo bliskoistočnih i evropskih čelnika.

Diplomatski juriš

Nedavni nalet diplomatije fokusiran na Kairo označio je nešto poput povratka tradicionalnoj ulozi Egipta koja je bila istaknuta u svakoj raspravi o politici moći u regionu u drugoj polovini 20. veka. 

Okupila je arapske snage i predvodila napad na Izrael 1973. koji je pokrenuo Jomkipurski rat, pre nego što su dve zemlje potpisale mirovni sporazum i uspostavile pune diplomatske odnose 1980, postajući strateški saveznici. 

U danima otkako je Hamas, kog SAD i Evropa smatraju terorističkom grupom, pokrenuo napad na Izrael, El-Sisiju se udvarao niz svetskih vođa. Američki predsednik Joe Biden ponovo je potvrdio "trajno, strateško partnerstvo" dveju zemalja. Kancelar Olaf Scholz koji je boravio u poseti pohvalio je nemačko-egipatsko jedinstvo u radu na sprečavanju "požara" na Bliskom istoku. Kineski predsednik Xi Jinping sastao se u Pekingu s egipatskim premijerom Mostafom Madboulyjem.

"Rat naglašava važnu ulogu koju je Egipat uvek igrao u pogledu sigurnosti u i oko Gaze", rekao je Robert Satloff, izvršni direktor vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku (engl. Middle East Institute).

To nije promaklo evropskim vladama koje su nakon invazije Vladimira Putina na Ukrajinu prošle godine shvatile važnost Egipta kao regionalnog proizvođača gasa. Evropski zvaničnici posetili su ga kako bi procenili potencijal Egipta kao snabdevača gasom - uz pomoć Izraela - koji bi zamenio barem neke ruske isporuke.

Te iste vlade sada traže pomoć od El-Sisija u ublažavanju pritiska na Gazu. Ali on je odbacio sve predloge da Egipat prima izbeglice iz Gaze, sugerišući da bi umesto toga trebalo da Izrael primi Palestince u svoju pustinju Negev. "Mogu prevesti Palestince tamo dok Izrael ne sprovede svoj najavljeni plan uništenja Hamasa", rekao je u sredu.

Egipat već ugošćuje oko devet miliona izbeglica i drugih migranata iz zemalja uključujući Siriju, Sudan, Jemen i Libiju. Otvaranje rute za Palestince takođe može predstavljati novi sigurnosni rizik na Sinajskom poluostrvu, gde je vojska tek uspela da se uhvatiti ukoštac s islamističkim militantima.

Jordan je takođe odbio da prihvati više Palestinaca i malo je verovatno da će Egipat postati regionalni izuzetak i prihvatiti izbeglice za koje mnogi sumnjaju da ih nikada neće pustiti nazad u Gazu. Takav potez bi u arapskom svetu mogao da se protumači kao olakšavanje novog masovnog raseljavanja i izdaja palestinskog cilja koji sve arapske zemlje glasno podržavaju.

Takođe, iako bi Egipat mogao da apsorbuje određeni broj ljudi, domaće političke posledice bile bi "ogromne", rekao je Satloff iz vašingtonskog instituta. "Političko vođstvo smatra da je ovo crvena linija koju ne treba preći i radije bi se suočili s pogoršanjem finansijskih poteškoća nego prihvatili značajan broj izbeglica."

General Norman Schwarzkopf, levo, pozdravlja iračkog general-pukovnika Sultana Hasheema Ahmada na kraju njihovih razgovora o postavljanju uslova prekida vatre u ratu u Persijskom zalivu 3. marta 1991 .| Bloomberg

Postoji svojevrsni presedan kada je Kairo dobio usluge dok je besneo regionalni rat.

Egipat je osigurao oprost za polovinu svog duga od 20,2 milijarde dolara prema SAD i saveznicima 1991. godine - što je jedan od najvelikodušnijih incidenata olakšica duga koje su nacije odobrile - u zamenu za podršku koaliciji protiv Iraka tokom Zalivskog rata.

SAD je hteo da nagradi egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka za njegovu ključnu ulogu u postrojavanju arapskih naroda protiv Saddama Husseina i nadoknadi Egiptu teške finansijske gubitke u ratu. Egipat je takođe poslao oružane snage da učestvuju.

Replikovanje tog scenarija ipak bi bilo teško. Tada je postojao opšti konsenzus da ga treba podržati, budući da je Kuvajt napadnut, i dok učestvovanje Egipta ''nije dočekano s velikim veseljem u vojnim krugovima, to nije bila naročito teška prodaja, a otpis duga bio je ogroman podsticaj'', navodi Mabrouk sa Instituta za Bliski istok. 

 

Danas nije tako, ne samo zato što predanost Egipta ne bi bila uporediva s njegovim teretom 1991. kada je bio drugi po veličini izvor ljudstva u koaliciji predvođenoj SAD, pa stoga nije mogao da očekuje ​​ništa poput sličnog nivoa ekonomske pomoći, rekao je Satloff.

Izlaz

Jedan od izlaza iz dileme mogao bi biti da Egipat ponudi Saudijskoj Arabiji rukovodeću ulogu u domenu palestinskog pitanja za arapski svet, u zamenu za finansijsku podršku, prema rečima stratega. Prestolonaslednik Mohammed bin Salman, svestan domaćeg besa na Izrael, mogao bi da pozdravi takvu inicijativu za jačanje svog regionalnog profila, iako nije bio na samitu u subotu.

Promenljiva situacija mogla bi da Egiptu ponudi druge prilike za preuzimanje posredničke uloge koja bi mogla biti nagrađena, rekao je Fabiani iz Međunarodne krizne grupe.

Zasada će Egipat pokušati da odigra konstruktivnu ulogu "u nadi da će njegov doprinos biti priznat od strane njegovih međunarodnih i regionalnih partnera i potencijalno ekonomski nagrađen", rekao je.