Ministarka za BBA: Srbija bi do 2030. trebalo da bude spremna za EU

Vrhovne institucije Evropske unije (EU) ponovo su pokazale nesuglasje kada je reč o prijemu novih država članica i izazvale niz reakcija. Nakon što je predsednik Evropskog saveta (ES) Charles Michel nagovestio da bi blok do 2030. godine mogao da primi nove članice, iz Evropske komisije (EK), nisu čekali mnogo da se ograde, uz napomenu da nisu fokusirani na datum sledećeg proširenja, već na rad sa zemljama da budu spremne za ulazak u Uniju. Otvorilo se pitanje može li Srbija da se nada prijemu do te godine, a odgovor ministarke za evropske integracije Tanje Miščević glasi: "Apsolutno, uz političku volju i prethodnu saglasnost svih 27 država članica EU".

Govoreći za Bloomberg Adriju, ministarka Miščević je poručila da su zapravo oni 2030. već ranije odredili kao godinu spremnosti Srbije za članstvo, "obračunavajući obaveze iz primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, usklađivanja sa pravom EU, izgradnje kapaciteta za kohezionu politiku i slično".

Istakla je da je naša zemlja "u procesu pristupanja EU veoma dugo", da smo pokazali "zavidan nivo administrativnih kapaciteta, koji su motor pregovaračkog procesa", te da smo uspostavili "konstruktivnu saradnju sa civilnim društvom u procesu integracije, jer je ta inkluzivnost neophodna". Podsetimo, proces priključenja Srbije evropskom bloku počeo je pre 18 godina, a Srbija je poslednji klaster otvorila pretprošle godine.

"Ono što je sada jako važno je nastaviti sa usaglašavanjem sa pravom EU, ali istovremeno jasno pokazati i rezultate tog usaglašavanja", kazala je Miščević. Prema njenim rečima, do 2025. godine planiraju da preostale sistemske zakone usklade u potpunosti sa EU. "A rezultate njihove primene moramo pokazati i dokazati u roku od par godina iza toga." 

Novi vetar u leđa?

Bloomberg

 

Komentarišući poruku da bi blok mogao da do 2030. godine primi nove države članice, ministarka je kazala i da je ona bez sumnje podsticajna za sve kandidate za članstvo u EU. "Ta poruka je vrsta ohrabrenja za sve, ali i dokaz da je više nego jasno da će geopolitika imati značajno veću ulogu nego tokom prethodnih proširenja."

Slično su za Bloomberg Adria TV nedavno poručili i iz Centra za evropske politike. Njihova programska direktorka Milena Mihajlović kazala je da su oni godinama preporučivali jasno određivanje ciljne godine.

"Mislim da je davanje jedne ciljne godine izuzetno dobra ideja, koja zaista može da podstakne proces i promeni ovu pretpostavku, koja se formirala poslednjih godina - naročito među političkim elitama, a sve više i u javnosti i u državama kandidatima - da do tog proširenja nikada neće doći, da EU nije zaista ozbiljna, da oni nas zaista ne žele", navela je Mihajlović.

Ministarka Miščević je napomenula da ovo nije prvi put da čujemo da se govori o određenoj godini, ali da joj se čini da nikada ranije određivanje godine nije dobilo "toliko prostora - i to pozitivnog prostora kao sada". 

"Trenutno smo svedoci da se i sama EU priprema za taj korak, jer 2030. godina treba da posluži i kao cilj za samu EU da se pripremi za proširenje. Ono što nas posebno ohrabruje je činjenica da se ovih dana možda i najviše od početka našeg pregovaračkog procesa priča o izglednoj perspektivi proširenja i to je važnije od bilo kakve licitacije datumima", rekla je.

Posle više od decenije pregovaranja, otvorena 22 poglavlja, zatvorena dva

Bloomberg

 

Miščević je naglasila razliku u nivou spremnosti zemalja za članstvo. "Neke države su na samom početku procesa pregovora, dok Srbija i Crna Gora više od decenije pregovaraju o članstvu i imaju i otvorena i zatvorena pregovaračka poglavlja. Ukrajina i Moldavija tek razvijaju kapacitete za ovaj složen posao."

A kada je reč o poglavljima, Srbija je dosad otvorila 22 od ukupno 35, dok su dva privremeno zatvorena.

"Za sva preostala pregovaračka poglavlja su pripremljena pregovaračka dokumenta, bilo da je reč o pregovaračkim pozicijama ili akcionim planovima, jer želimo da budemo potpuno spremni kada se kreira politička saglasnost država članica", kazala je ministarka.

 

Osvrnula se i na započete razgovore sa EK o oceni sprovođenja prelaznih merila u oblastima vladavini prava. "Za širu javnost to ne znači previše, ali je zapravo neophodan element u procesu pregovora, jer bez toga - prema novoj metodologiji - nema mogućnosti da zatvorimo bilo koje poglavlje."

Pregovarački proces, sem ovog tehničkog, ima i svoj politički aspekt, na koji bi Srbija, prema njenom mišljenju, morala mnogo više da se fokusira, imajući u vidu da političke "ocene, procene i percepcije" imaju uticaj na brzinu i efikasnost procesa pregovora.