.webp){kind=icon}
Ključni element paketa Zelenog dogovora Evropske unije odložen je nakon što je Francuska, najveća pobornica nuklearne energije u bloku, rekla da neće podržati zakon o povećanju obnovljivih izvora energije.
Trebalo je da zvaničnici država članica podrže Direktivu o obnovljivoj energiji (RED) na sastanku u sredu, otvarajući put za formalno glasanje u narednim nedeljama. Ipak, zabrinutost Francuske zbog uloge nuklearne energije u klimatskim ciljevima za industriju, kao i protivljenje nekih zemalja centralne i istočne Evrope zabrinutih zbog troškova zelene tranzicije, doveli su do uklanjanja zakona sa dnevnog reda.
Ova prepirka je još jedan udarac za Zeleni dogovor EU, pošto su razni elementi dovedeni u pitanje zbog unutarpolitičkih interesa zemalja. Francuska, koja se oslanja na nuklearnu energiju za najveći deo svog snabdevanja električnom energijom, želi da dozvoli veću ulogu te tehnologije u energetskoj tranziciji.
Opširnije
Mađarska nastavlja saradnju sa Rusijom, od SAD moguće sankcije
Među pojedincima će verovatno biti i zvaničnici banke u Evropskoj uniji (EU) i državi NATO-a, rekao je jedan od izvora.
12.04.2023
Nuklearna elektrana Krško dobila dozvolu za rad do 2043.
Nakon komplikovanog remonta, NE Krško je pripremljena za rad dodatnih 20 godina, do 2043. godine.
17.01.2023
Zelena tranzicija je finansijski problem za većinu zemalja u EU
Švedska, Irska, Danska i Letonija imaju prostora za finansiranje obaveza.
28.04.2023
Severno more postaje ključno evropsko čvorište čiste energije
Fokus je na tehnologiji hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida i na vodoniku.
22.04.2023
Berlinski glasači protiv pomeranja cilja za klimatsku neutralnost
Predlog je bio da se cilj za klimatsku neutralnost pomeri na 2030. godinu.
27.03.2023
"Počinjemo da vidimo šablon, i to ne slučajno. Kako se evropska klimatska politika sve više razvija, uticaji će sve više početi da se osećaju i u velikim zemljama poput Nemačke i Francuske – a ne samo na istoku kao što je to nekada bilo", rekao je Simone Tagliapietra, analitičar Bruegelovog istraživačkog centra sa sedištem u Briselu. "Ako se ne reši kako treba, ovo bi moglo da postane opasna spirala koja usporava zelenu tranziciju Evrope."
RED je skinut sa dnevnog reda u sredu nakon prigovora Francuske i drugih zemalja, rekli su ljudi koji su upoznati sa tim. Moguće je da Pariz traži dodatna uveravanja od Evropske komisije o ulozi nuklearne energije u zamenu za odustajanje od svog protivljenja, rekli su oni.
Francuska se protivi maloj ulozi nuklearne energije koja bi mogla da igra u ispunjavanju ciljeva za zeleni vodonik u industriji do 2030. godine zbog zabrinutosti oko troškova prebacivanja postrojenja za amonijak sa gasa na struju. Ranije je nagovestio da bi takođe želeo da nuklearna energija bude uključena na listu strateških čistih energetskih tehnologija koje EU želi da proizvodi u zemlji.
Bloomberg
Kašnjenje podseća na problem koji se pojavio u poslednjem trenutku, a koji je ometao zakonodavstvo EU o emisiji izduvnih gasova iz automobila ranije ove godine, jer je Nemačka tada insistirala da se takozvana e-goriva uključe u regulativu. Posle nedelja žestokih pregovora, zemlja je odustala od protivljenja nakon što je obezbedila uveravanja da će biti omogućena upotreba e-goriva, iako je zakon ostao nepromenjen.
Ovakvi problemi neuobičajeni su u zakonodavstvu EU, ali Francuska sada sledi nemački priručnik: protestuje kada pregovarači EU već postignu okvirni sporazum. Još u martu, države članice i parlamenti složili su se da povećaju cilj za obnovljive izvore za 2030. na 42,5 odsto ukupne potrošnje energije, uz obezbeđivanje male uloge nuklearnoj energiji.
Prema pravilima EU, tekst sporazuma ne mogu menjati same države članice; to bi zahtevalo ponovno otvaranje pregovora. Kancelarija francuskog premijera, Ministarstvo za tranziciju energije i stalni predstavnik zemlje u EU nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar. Evropska komisija je odbila da komentariše.
Nuklearni dogovori
Švedska, koja predsedava EU po principu rotacije, još nije odredila novi datum za razmatranje direktive o obnovljivim izvorima energije, tvrde ljudi upoznati sa situacijom.
Martovski sporazum o RED-u omogućio je zemljama da smanje svoje ciljeve u pogledu zelenog vodonika za industriju ako su uglavnom koristile nuklearnu energiju - a ne fosilna goriva - za proizvodnju ostatka svog vodonika i poštovale ciljeve obnovljivih izvora energije.
Bloomberg
Ali Francuska, Slovačka, Mađarska, Poljska, Češka Republika, Bugarska i Rumunija su nagovestile da neće podržati taj sporazum, kaže osoba koja je upoznata sa tim. A Markus Pieper, poslanik desnog centra u Evropskom parlamentu odgovoran za pregovore o sporazumu, priznao je da bi samo Švedska mogla imati koristi od daljih dogovora.
Drugi segment Zelenog dogovora – inicijativa ReFuelEU u avijaciji, koja ima za cilj povećanje upotrebe održivog goriva u vazdušnom saobraćaju - takođe je povučena sa dnevnog reda u sredu, rekli su ljudi.
(Ažurirano citatom u četvrtom pasusu.)
- U pisanju pomogli Petra Sorge, Francois de Beaupuy i Ania Nussbaum.
