.webp){kind=icon}
Kandidat za predsednika Crne Gore Jakov Milatović ubedljivo je pobedio Mila Đukanovića u drugom krugu izborne trke.
Prema podacima Centra za monitoring i istraživanje (CeMI), a na osnovu obrađenih 98 odsto izbornog materijala, kandidat Demokratske partije socijalista Đukanović osvojio je 40 odsto glasova, dok je njegov protivkandidat ispred pokreta Evropa sad, Jakov Milatović, osvojio 60 odsto glasova.
Član Predsedništva Pokreta Evropa sad Andrej Milović saopštio je u nedelju uveče da je "režim propao, a Milo Đukanović izgubio" i proglasio pobedu kandidata tog pokreta Jakova Milatovića na izborima.
Opširnije
Crna Gora u drugom krugu bira između Đukanovića i Milatovića
Prvi krug je održan pre 15 dana i nijedan od sedam kandidata nije osvojio natpolovičnu podršku birača potrebnu za pobedu.
02.04.2023
"Jakov Milatović je pobednik, novi predsednik Crne Gore. Demokratska i evropska Crna Gora je rekla svoje", kazao je Milović novinarima u Podgorici. On je građanima čestitao pobedu rečima "Srećna vam nova Crna Gora i sloboda".
Pristalice Milatovića slavlje su najpre započele uz vatromet, a onda su pobedu svog kandidata nastavili da slave na ulicama Podgorice i širom Crne Gore.
Obraćanje Jakova Milatovića najavljeno je u 23 sata.
Izvršna direktorka CeMI Ana Nenezić je izjavila da su zabeležene nepravilnosti, ali ne tolike da mogu uticati na regularnost izbora, piše Beta.
Prvi krug je održan pre 15 dana kada nijedan od sedam kandidata nije osvojio natpolovičnu podršku birača potrebnu za pobedu. U drugi krug su ušli Đukanović, za koga je glasalo 35,4 odsto birača i Milatović sa osvojenih 28,9 procenata podrške birača.
Biračka mesta su bila otvorena od 7.00 do 20 sati, a pravo glasa imalo je 542.154 građana.
Ovo su četvrti predsednički izbori od obnove nezavisnosti Crne Gore i osmi od uvođenja višepartijskog sistema.
Predsednik države biće izabran na mandat od pet godina.
Kako je ranije pisao Bloomberg, dok je funkcija predsednika uglavnom ceremonijalna, glasanje je važno za opšte izbore zakazane za 11. jun koji bi mogli da razreše dugotrajni politički ćorsokak i institucionalnu krizu u zemlji koja zavisi od turizma. Njom od avgusta upravlja prelazna vlada, a njeni pokušaji za pridruživanje EU su skoro zaustavljeni.
Đukanović je bio premijer ili predsednik gotovo neprekidno od 1991. Prvobitno komunista i saveznik srpskog moćnika Slobodana Miloševića, transformisao se u čvrstog prozapadnog lidera koji je napustio svoje veze sa Rusijom, nekada najvećim investitorom u zemlji, i podržava sankcije nametnute Kremlju zbog invazije na Ukrajinu.
Njegova Demokratska partija socijalista poražena je na parlamentarnim izborima 2020. godine, ali je i dalje najveća u zemlji. Šarolike koalicije koje su od tada formirale vlade, koje su se sastojale od više od deset različitih grupa u rasponu od konzervativnih i proruskih do prozapadnih i liberalnih, nisu uspele da održe jedinstvo i stabilnost. Prošle godine su pale dve vlade.
(Ažurirano izjavom Andreja Milovića)
