.webp){kind=icon}
Iz Severnoatlantskog saveza (NATO) potvrdili su da generalni sekretar Jens Stoltenberg (63), posle devet godina, u oktobru odlazi s te pozicije. Stoltenberg je preuzeo tu dužnost 1. oktobra 2014. godine i vodio je Savez kroz nekoliko međunarodnih kriza, od kojih je najskorija odgovor NATO-a na situaciju u Ukrajini.
Diplomate u Briselu kažu da nema konsenzusa u vezi s tim ko bi mogao da zameni bivšeg norveškog premijera Stoltenberga. Neki saveznici razmatrali su mogućnost da mu se produži mandat kako bi mogao da nastavi da vodi NATO u krizi izazvanoj ratom u Ukrajini.
Međutim, Stoltenbergova portparolka je u nedelju, nedugo pošto se vratio sa sastanka u Vašingtonu, potvrdila da će pred kraj godine odstupiti s dužnosti.
Opširnije
Bivši general NATO-a rival milijarderu Babisu za češko predsedništvo
Drugi krug glasanja za predsednika Češke.
27.01.2023
Erdogan nastavlja da drži svet u neizvesnosti o proširenju NATO-a
Očekuje se da će ratifikacija ipak doći u julu.
16.01.2023
Zahtevi Ukrajine da se pridruži NATO-u rastu
Ukrajinski partneri u NATO-u će ove nedelje razgovarati o više sistema protivvazdušne odbrane za borbu protiv Rusije.
29.11.2022
"Mandat generalnog sekretara Jensa Stoltenberga produžen je tri puta i bio je na dužnosti gotovo devet godina", rekla je portparolka Oana Lungescu i dodala: "Mandat mu ističe u oktobru ove godine i nema nameru da traži još jedan."
Stoltenbergova odluka da ode s dužnosti izazvaće nadmetanje među visokim evropskim službenicima za titulu njegovog naslednika, a u medije su već procurile moguće kandidature.
Bloomberg
Generalni sekretar NATO-a uvek je bio Evropljanin, uprkos činjenici da u praksi Vašington ima odlučujući glas u imenovanju.
I premda se taj posao svodi na koordinaciju i traženje konsenzusa među 30 država članica Saveza, izbor će se smatrati simbolom usmerenja NATO-a u godinama koje dolaze.
Poslednji put kada je Stoltenbergova budućnost bila u pitanju - u februaru 2022. godine, kada je imenovan za budućeg guvernera norveške centralne banke (da bi se kasnije povukao iz tog procesa) - nagađalo se da će ga zameniti žena.
Sedam decenija Severnoatlantski savez vode muškarci iz Zapadne Evrope i mnogi misle da je vreme da kormilo preuzme žena i to s evropskog istoka.
Poslednja četiri šefa NATO-a bili su birani naizgled u smeru obrnutom od smera kazaljke na satu duž obale Severnog mora - Britanca je zamenio Holanđanin, njega Danac, a Danca Norvežanin.
U međuvremenu, strateški fokus Saveza preusmerio se na njegovo istočno krilo, gde su nove države članice na Baltiku i Crnom moru suočene s Rusijom.
Poljska i baltičke republike dokazale su da su njihova dugogodišnja upozoravanja na Moskvu bila opravdana i predvode traženja da se Ukrajinu naoruža i da joj se pomogne.
To je dovelo do poziva da NATO za generalnu sekretarku postavi litvansku premijerku Ingridu Simonyte ili njenu estonsku koleginicu Kaju Kallas. Obe su odavno zauzele odlučan diplomatski stav prema Rusiji, ali im u nekim prestolnicama to možda ne bi išlo u prilog.
Neki tvrde da bi imenovanje žene s Baltika moglo biti previše provokativno prema Rusiji, gurajući saveznike (koji već naoružavaju i finansiraju ukrajinske snage) bliže direktnom sukobu s Moskvom.
Neko s Baltika
Još nije objavljena nijedna zvanična kandidatura, ali su diplomate u Briselu sugerisale da bi Holandija mogla da istakne svoju ministarku odbrane Kajsu Ollongren.
Depositphotos
Britanija je već dala trojicu generalnih sekretara NATO-a i tradicionalno se voli smatrati mostom između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Britanski ministar odbrane Ben Wallace često se spominje kao mogući kandidat, ali to možda ne bi dobro došlo 21 članici NATO-a koje su ujedno članice Evropske unije (EU).
Britanija, posebno za vreme bivšeg premijera Borisa Johnsona, stekla je prijatelje u Ukrajini pružajući rano i glasno podršku njenoj odbrani, ali bregzit je naštetio odnosima Londona s mnogim državama članicama EU.
Ostaje južno krilo NATO-a, na kojem se ističu osobe kao što su bivši italijanski premijer Mario Draghi i rumunski predsednik Klaus Iohannis.
A šta ako NATO prvi put izabere nekoga van Evrope i podrži zamenicu kanadskog premijera Chrystiju Freeland?
"Nema konsenzusa", rekao je jedan visoki funkcioner NATO-a, s obzirom na to da se govori da administracija Joea Bidena tek treba da razmisli o tom pitanju.
Poslednji vojnici NATO-a uz američke snage napustili su Avganistan u avgustu 2021. godine, malo pre nego što je Kabul ponovo pao u ruke talibana.
Stoltenberg je bio cenjen kao generalni sekretar i naročito kao most između evropskih saveznika i Vašingtona za vreme vlasti bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa, koji je često kritikovao NATO.
