text size
Američka vojska saopštila je prošle nedelje da će uzeti 300.000 američkih artiljerijskih granata od 155 milimetara iz zaliha oružja u Izraelu i prebaciti ih ukrajinskoj vojsci. Iako nisu bili preterano oduševljeni premeštanjem municije, zvaničnici Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) rekli su da je oružje u vlasništvu SAD i da je način na koji su korišćeni "američki posao".
Izrael, koji je održao prilično dobre odnose sa Rusijom, ipak je osudio invaziju Ukrajine i pružio humanitarnu pomoć, ali izgleda da nije voljan da direktno podrži ukrajinsku vojsku. Ovaj transfer oružja je korak u pravom smeru.
Možda je za mnoge Amerikance bilo iznenađenje da SAD imaju značajnu količinu borbenog materijala i opreme raspoređene u Izraelu. Ipak, nama koji smo duboko uključeni u američko-izraelske vojne odnose, činilo se da je samo pitanje vremena kada će Pentagon povući neke resurse za pomoć zaraćenim Ukrajincima.
Bio sam zadužen za te zalihe kada sam bio komandant američke evropske komande pre jedne decenije. U to vreme, svi američko-izraelski vojni odnosi su bili odgovornost oficira sa četiri zvezdice sa sedištem u Stuttgartu u Nemačkoj (od tada je prešao na američku Centralnu komandu u Tampi na Floridi, bolji aranžman i onaj za koji sam se zalagao). Obišao sam zalihe u nekoliko navrata, i one su impresivne, obimne i dobro održavane - spremne za borbu.
Zvanično poznat kao Var Reserve Stockpile Ammunition-Israel, ili VRSA-I, te rezerve su osnovane 1980-ih kao polisa osiguranja za Izrael u slučaju još jednog masovnog arapskog (ili možda iranskog) kopnenog napada. Njegovo održavanje je u suštini kodifikovano u američkom zakonu kao deo mandata Kongresa da se Izraelu obezbedi "kvalitativni vojni vrh" u odnosu na potencijalne protivnike na Bliskom istoku.
Oružje, vredno više od milijardu dolara, plaćaju SAD, ali je IDF odgovorna za njegovo skladištenje i preuzimanje objekata i troškova održavanja. To je aranžman koji koristi obema zemljama. Izrael je koristio zalihe (plaćanjem i povlačenjem oružja) najmanje dva puta, 2006. i 2014. godine, tokom sukoba u Libanu i Gazi.
Trenutne zalihe su pune takozvane glupe municije (one bez sofisticiranih sistema za navođenje), kao što su 155 mm meci i hiljade "gvozdenih bombi" koje se jednostavno bacaju iz aviona kako bi gravitacija mogla da radi svoj posao. Jedan od razloga zašto je Izrael zadovoljan povlačenjem metaka od 155 mm je taj što će to osloboditi prostor za precizno navođenu municiju, što je otprilike sve što koristi izraelsko vazduhoplovstvo.
Drugim rečima, ovo je situacija u kojoj svi dobijaju: Ukrajinci dobijaju preko potrebnu ali nesofisticiranu municiju za rat grubom silom koji vode; SAD daju stvarnu borbenu moć Kijevu, a Izraelci imaju priliku da obnove zalihe na način koji je bolje prilagođen zahtevima rata 21. veka.
Ovo je posebno pravovremeno jer Abrahamov sporazum - koji je normalizovao odnose između Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i nekih drugih islamskih nacija - nastavlja da dobija na snazi. Izrael vojno sarađuje sa arapskim državama u odbrani od raketa, sofisticiranim sistemima ranog otkrivanja i upozorenja, razmeni obaveštajnih podataka i sajber-bezbednosti. Arapi se neće protiviti obnovljenom VRSA-I sa alatima potrebnim za odvraćanje i, ako je potrebno, da se porazi Iran. Kako bi izgledala nova verzija zaliha?
- Precizno vođena municija za vazdušni napad. To bi pomoglo izraelskom vazduhoplovstvu da minimizira smrt civila i drugu „kolateralnu štetu“, uništi kritične neprijateljske ciljeve i poveže se sa njihovim velikim, sofisticiranim sistemima za kontrolu vatre.
- Krstareće rakete zemlja-zemlja. I pomorska i kopnena verzija.
- Elektronski antiradarski "ometači". Takvi sistemi se mogu koristiti kako u vazduhu, tako i sa kopnenih vozila da oštete neprijateljske navigacione sisteme i poraze protivničke rakete dugog dometa.
- Rakete zemlja-vazduh. To bi moglo da obori krstareće i balističke rakete, koje bi teroristička grupa Hezbolah mogla da lansira iz Libana, kao i iz Sirije ili Irana. Hezbolah se može pohvaliti desetinama hiljada projektila koji predstavljaju pretnju izraelskim gradovima.
- Zalihe pomorskog oružja, uključujući rakete i torpeda na morsko lansiranje. Iako bi malo ko mogao pomisliti na Izrael kao na morsku silu, podrška njegovoj mornarici je važna s obzirom na potencijal za iranske napade sa Crvenog mora ili čak iz istočnog Mediterana.
- Delovi za popravku vrhunskih sistema za nadzor i komandu i kontrolu. To bi se kretalo od pojedinačnih radija do radara za čitav sistem. Održavanje ovih 'C2' sistema je kritično na bojnom polju 21. veka
Ova modernizacija treba da se uradi sa ciljem da se potencijalno uključe arapski partneri sposobni da učestvuju zajedno sa američkim i izraelskim snagama. Neke od troškova zaliha bi čak mogle da preuzmu arapske države, u zamenu za zagarantovan pristup u slučaju velikog sukoba sa Iranom.
Inteligentna priprema za rat je dobar način da se spreči potreba za stvarnom borbom. Dopunjavanje ratne rezerve u Izraelu pomoći će odvraćanju iranskog avanturizma, suzbiti mogućnosti za nestašluke Hezbolaha i zadržati sirijske snage podalje od izraelske granice. I naravno, obezbeđivanje starije municije Ukrajincima je dobro za demokratiju svuda.
.webp){kind=icon}
