.webp){kind=icon}
Komisija Predstavničkog doma preporučila je da se Donald Trump krivično goni zbog njegove uloge u napadu na američki Kapitol šestog januara, što je prva takva preporuka za bivšeg američkog predsednika u kulminaciji 17-mesečne istrage.
Komitet je u ponedeljak jednoglasno izglasao da se Trump uputi na krivično gonjenje za više krivičnih dela, uključujući pobunu, za koju je poslanik Jamie Raskin napomenuo da bi bivšem predsedniku oduzelo pravo da dobije funkciju ako bude osuđen.
SAD nisu zemlja u kojoj "pešaci idu u zatvor, a nalogodavci i kolovođe dobijaju propusnicu", rekao je demokrata iz Merilenda.
Preporuka komiteta ne obavezuje Ministarstvo pravde da krivično goni Trumpa i zapravo nema formalni pravni uticaj. Ipak, to je moćan stav za savezne i državne tužioce, kao i za širu javnost. Komitet je takođe preporučio mere u vezi sa ometanjem kongresnog postupka.
Ovaj potez doprinosi problemima u vezi sa kandidaturom za reizbor 2024. koju je Trump pokrenuo prošlog meseca. Još jedan odbor Predstavničkog doma trebalo bi da se sastane u utorak kako bi razmotrio javno objavljivanje Trumpovih poreskih prijava, za koje se borio da ostanu privatni. Finansijski odbor došao je do dokumenata nakon duže sudske bitke.
Nedavno je i Trumpova kompanija osuđena za poresku prevaru, njegova večera sa belcem supremistom izazvala je žestoke kritike, a ankete pokazuju da je njegova podrška opala nakon razočaravajućih rezultata republikanaca na izborima na sredini mandata. Neke ankete pokazuju da zaostaje za guvernerom Floride Ronom DeSantisom na republikanskim predizborima i demokratskim predsednikom Joeom Bidenom u hipotetičkom revanšu 2024.
Joe Biden/Bloomberg
Republikanska poslanica Liz Cheney iz Vajominga, potpredsednica komiteta, nazvala je Trumpovo ponašanje "potpunim moralnim neuspehom i napuštanjem dužnosti koje ga čini nepodobnim za bilo koju funkciju".
Glasanje u komitetu trebalo bi da bude propraćeno detaljnim završnim izveštajem o njegovoj istrazi, u kojem će biti izložen slučaj Trumpove krivice za napad rulje. Komitet je prikupio dokaze uključujući intervjue sa više od hiljadu svedoka koje takođe planira da podeli sa tužiocima i javnošću.
Demokratska predstavnica Zoe Lofgren iz Kalifornije, još jedna članica veća, rekla je da je veće otkrilo dokaze o pokušajima uticaja na svedoke. Ona je navela slučajeve u kojima su jednom svedoku nuđene finansijske beneficije pre svedočenja, ali su te ponude povučene nakon što je njeno svedočenje objavljeno.
"Verujemo da su ovi napori možda bili deo strategije da se komitet spreči da otkrije istinu", rekla je Lofgren.
Svaka osuda po optužbi za pobunu bi zakomplikovala Trumpov reizbor. Prema 14. ustavnom amandmanu, svakome ko je prethodno položio zakletvu da će poštovati Ustav - što predsednici i članovi Kongresa moraju da urade - zabranjen je federalni položaj ako se upusti u pobunu.
Ipak, nije jasno kako bi tačno taj deo Ustava funkcionisao u praksi, posebno u predsedničkoj trci širom zemlje. Ustav ne propisuje jedinstveni postupak za diskvalifikaciju. Ranije prepreke 14. amandmana za kandidata koji se pojavljuje na glasačkom listiću rešavale su se različito, od države do države. Kongres je ove godine propustio da reaguje na predložene mere za stvaranje standardizovanog procesa čiji je cilj izbegavanje pravnog haosa.
Diskvalifikacija pobunjenika je takođe relativno neispitana oblast zakona, a svaki pokušaj da se Trump spreči u kandidaturi verovatno će izazvati žestoku sudsku borbu.
Nijednom aktuelnom ili bivšem predsedniku nikada nije suđeno za zločin, iako je Ulysses Grant uhapšen i kažnjen sa 20 dolara dok je jurio vašingtonskom ulicom sa konjem i kočijama. Predsednik Gerald Ford pomilovao je Richarda Nixona zbog skandala Votergejt.
Na kraju svog predsedničkog mandata, Bill Clinton je pristao na petogodišnju suspenziju svoje advokatske dozvole u Arkanzasu i kaznu od 25.000 dolara u dogovoru sa nezavisnim advokatom Robert Ray da ne podnese krivičnu prijavu protiv njega jer je lagao pod zakletvom o svojoj aferi sa Monicom Lewinsky.
