Evropska unija želi setom novih predloga da reguliše kako se bacaju kapsule za kafu, kese za kupovinu i flaše za vodu, a nova pravila bi doprinela i uštedi prostora na deponijama i smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Mere koje bi Evropska komisija trebalo da objavi u sredu imaju za cilj smanjenje ambalažnog otpada za pet odsto u odnosu na nivo iz 2018. do kraja ove decenije, navodi se u nacrtu koji je video Bloomberg News. Svi predmeti koji se pakuju morali bi da se recikliraju, a predmeti kao što su kesice čaja i nalepnice na jabukama bi morali da se kompostiraju.
Pet procenata može izgledati malo, ali količina otpada – i odgovarajuće emisije – rastu kako e-trgovina postaje sve zastupljenija i kompanije traže inovativne načine da prodaju svoje proizvode. Napor bi mogao imati negativne efekte na svetskom nivou, s obzirom na to da je EU najveće pojedinačno tržište.
Opširnije
Jedna firma jača od svih ostalih u tretmanu neopasnog otpada u Srbiji
Ukupno 121 firma se u Srbiji bavi tretmanom i odlaganjem otpada, ali i dalje je većina otpada koja se u Srbiji proizvede neiskorišćena kao sirovina.
25.11.2022
Marketi sve češće guraju kupce ka reciklaži – a kupci to i žele
Najveći trgovinski lanci sve češće organizuju skupljanje korisnog otpada.
22.11.2022
Sistem reciklaže u Srbiji ne odgovara ni građanima ni reciklerima
U Srbiji je generisano 2,92 miliona tona komunalnog otpada 2020. godine, a stepen reciklaže iznosio je 15,7 odsto.
03.11.2022
"Oni su vodeći u svetu", rekao je Piotr Barczak, viši službenik za politiku cirkularne ekonomije i otpada u Evropskom birou za životnu sredinu, koaliciji građanskih organizacija. "Najbrže rastući tok otpada je ambalažni otpad."
Pravila bi imala posledice za sve industrije od proizvodnje hrane preko potrošačke elektronike do hemijske proizvodnje. U EU se oko 40 odsto plastike i polovina papira koristi u ambalaži, a dizajn često otežava ponovnu upotrebu ili reciklažu. Određeni sektori - kao što je industrija piva - suočiće se sa ciljevima za ponovnu upotrebu ambalaže, navodi se u nacrtu dokumenta. To bi moglo dovesti do toga da boce budu sličnije.
Zemlje bi morale da uspostave sisteme za reciklažu boca i limenki u kojima potrošači plaćaju dodatno za artikl unapred, a zatim taj novac dobijaju nazad kada se artikli vrate. Cilj je stopa naplate od 90 odsto. Ako države mogu da dokažu da su postigle taj cilj drugim sredstvima, mogle bi biti izuzete od novih mera.
Depositphotos
"Cirkularna ekonomija ambalaže će pomoći da se ekonomski razvoj odvoji od korišćenja prirodnih resursa", navodi Evropska komisija u nacrtu, koji još uvek može da se revidira.
Industrija ambalaže i njeni kupci će se verovatno buniti protiv predloga jer će možda morati da plate više da bi uspostavili sisteme za reciklažu ili pronašli alternativne materijale.
.webp){kind=icon}
