.webp){kind=icon}
Slovenci u nedelju na predsedničkim izborima biraju između advokatice za ljudska prava, koja je obećala da će podržavati vladavinu zakona, i saveznika svrgnutog nacionalističkog lidera koji je kritikovan zbog podrivanja demokratskih vrednosti zemlje.
Nataša Pirc Musar, koja je nekada bila u pravnom timu bivše prve dame SAD Melanije Trump, imala je prednost u anketama pre drugog kruga izbora i ima šansu da postane prva žena predsednica te zemlje Evropske unije.
Ona se sukobi sa bivšim ministrom inostranih poslova Anžeom Logarom, saveznikom desničarskog bivšeg premijera Janeza Janše, kog su na aprilskim izborima pobedile stranke koje su ga optužile da polarizuje političku sferu vulgarnim napadima na protivnike i medije, kao i potkopavanjem državnih institucija.
Janez Janša/Bloomberg
Dok je predsednička funkcija uglavnom ceremonijalna, takmičenje predstavlja nastavak bitke u Evropi između proevropskih političkih snaga i partija koje su dovele u pitanje liberalne, multikulturalne vrednosti bloka u okruženju visoke inflacije i tenzija zbog rata u Ukrajini.
"Janšina poslednja vlada imala je uticaj: ljudi su se osećali ograničeno, a ljudska prava su gažena", rekla je Pirc Musar u televizijskoj debati u četvrtak. Logar, koji je pobedio u prvom krugu glasanja sa više od trećine glasova - samo da bi video da većina preostalih političkih partija podržava njegovu protivnicu - sebe je nazvao "umerenim političarem sa umerenim stavovima" i obećao da će naći zajednički jezik za 2,1 milion ljudi koji žive u u zemlji.
Glasanje kojim će se smeniti aktuelni predsednik Borut Pahor, koji je služio dva petogodišnja mandata i ne može ponovo da se kandiduje, biće završeno u 19 časova. Prvi zvanični rezultati trebalo bi da stignu ubrzo nakon toga.
Pirc Musar, bivša novinarka koja se zalaže za prava LGBT populacije, vodi u anketama sa podrškom od 51,7 odsto u istraživanju koje je list "Delo" objavio u četvrtak. Logar zaostaje sa 44,6 odsto, što je jaz koji će mu biti teško da premosti osim ako izlaznost ne bude neobično mala.
Nataša Pirc Musar/Bloomberg
U svojoj advokatskoj praksi, 54-godišnja Pirc Musar radila je za Melaniju Trump, koja je inače rođena u Sloveniji i ima tamošnje državljanstvo, kada je tužila tabloid u predmetu za klevetu koji je namiren za neotkriven iznos. Sada favorit za predsednicu, a nekada je bila deo tima angažovanog da zaštiti pravne interese bivše prve dame, kao i pitanja oko njenog zaštitnog znaka.
Pobeda bi produžila neprekinuti niz predsedničkih pobeda levičarskih kandidata koji seže od sticanja nezavisnosti balkanske države 1991. Takođe bi mogla da podstakne premijera Roberta Goloba, koji je preuzeo vlast posle ovogodišnjih opštih izbora uz obećanje da će preokrenuti korenite promene nakon Janše, što je njegovim saveznicima dalo veći uticaj u institucijama, od sudova do državnih medija.
Robert Golob/Bloomberg
U međuvremnu, Logar (46) bori se da postane prvi desničarski predsednik Slovenije. Sledeći šef države ima potencijal da značajno utiče na pravac zemlje imenovanjem šest novih sudija u devetočlani Ustavni sud. Dok kandidati moraju biti odobreni u parlamentu, bilo kakvo neslaganje između skupštine i predsednika moglo bi da blokira aktivnosti u sudu, smatra politički analitičar Samo Uhan.
"Predsednik je najviši moralni autoritet i mogao bi da stvori sukobe koji se mogu preliti na dnevnopolitički život", rekao je Uhan.
Inače dugogodišnji član Janšine Slovenačke demokratske stranke, njegova kampanja se fokusirala na distanciranje od Janšinog političkog nasleđa, što je uključivalo stvaranje bliskih veza sa desničarskim evropskim liderima, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana, i pohvale za Melanijinog supruga Donalda Trumpa.
Anže Logar/Bloomberg
"Zalažemo se za dijalog, što je Sloveniji trenutno potrebno", rekao je Logar, koji se kandidovao kao nezavisni kandidat, u televizijskoj debati.
Dok je predsednik glavni komandant vojske i predlaže ustavne sudije, guvernere centralnih banaka i visokorangirane diplomate, uloga je uglavnom ceremonijalna. Većinu odluka na kraju donose premijer i njegov kabinet, a odobrava ih parlament.
