.webp){kind=icon}
Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen je u poseti Beogradu u okviru svoje turneje po Zapadnom Balkanu. U planu su bili rzgovori sa srpskim zvaničnicima o energetici, usklađivanju politike Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (EU) i o dijalogu Beograda i Prištine.
Predsednica EK rekla je da će Srbija dobiti 165 miliona evra direktne budžetske pomoći da se izbori sa energetskom krizom i navela da je ovo neophodno da bi i Srbija mogla da pomogne ugrožene članove društva i mala i srednja preduzeća, posle sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"Kada vam neko daje novac, a nije vam tražio za to bilo šta, morate da kažete ogromno hvala”, rekao je Vučić i zahvalio se poreskim obveznicima EU na "ogromnoj podršci i pomoći".
Pomoć EU je dobrodošla za Srbiju u ovom trenutku. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) iz avgusta, uvoz energenata iznosio je 3,1 milijardu evra i veći je za 2,1 milijardu evra u odnosu na prvu polovinu 2021. godine. Ministarka rudarstva i energetike je najavila, takođe u avgustu, uvoz energenata do marta sledeće godine od tri milijarde evra. Okvirno, Srbija bi, ako se stvari na tržištu ne budu dodatno komplikovale, morala da namakne oko šest milijardi evra.
Na početku zapadnobalkanske turneje u sredu, von der Leyen je u Skoplju rekla da je EU pripremila paket podrške za ceo Zapadni Balkan kako bi pomogla tom regionu u suočavanju sa energetskom krizom.
"Ucenjivanje Rusije energentima i uticaji na tržište nisu poštedeli Zapadni Balkan. EU je odlučna da podrži partnere u suočavanju sa visokim cenama energenata i poboljšanju njihove energetske bezbednosti na duge staze", saopšteno je iz Brisela povodom posete von der Leyen.
Milan Igrutinović, istraživač Instituta za evropske studije kaže da visoki zvaničnici iz bloka koji dolaze u Srbiju obično nose "mekše" poruke, dok su oštre reči ostavljene za niže rangirane službenike i komesare.
"Moguće je sasvim da će biti dodatnih uslovljavanja za Srbiju da bi dobila fondove. I pre rata u Ukrajini za te velike pakete pomoći, a i sam način na koji EBRD i EIB rade, jeste bio vezan za neke uslove u širem smislu sa napredovanjem u integracijama", kaže Igrutinović. Biće investicija i kredita, jer ovo nije ta vrsta političkog pritiska i neće biti glasno izrečeno, nije u interesu EU da kažnjavaju, kaže analitičar.
Šta se očekuje
Srbija je na spoljnopolitičkom planu, otkako je počela invazija Rusije na Ukrajinu, naišla na nekoliko problema kao zemlja koja već 10 godina ima status kandidata EU i zagovara politiku evropskog puta. Ona je na sednici Generalne skupštine UN-a osudila postupke Rusije, tradicionalno viđene kao bratski, slovenski narod u ovoj Balkanskoj zemlji. Ruski Gazprom je i većinski vlasnik NIS-a, Srbijagasa, te eksploatacije gasa i nafte koje se vade u Srbiji. Neusklađivanje sa spoljnom politikom Unije je problem koji evropski političari potenciraju i očekuju bolje signale iz Srbije po ovom pitanju. Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali jeste Belorusiji. Zemlje članice EU su najveći investitori i partneri Srbije, zajedno sa Kinom. A tu je i uvek prisutni dijalog sa Kosovom.
I Igrutinović navodi da EU uvek u razgovorima može da potegne više pitanja, ne samo sankcije Rusiji, te kao moguća problematična pitanja navodi i pregovore sa Kosovom, neispunjavanje zahteva iz pristupnih integracija kada su u pitanju pravosuđe i vladavina prava.
"Biće novca ako napredujete u EU integracijama", kaže Igrutinović. Tokom svoje turneje po regionu Von der Leyen je prvo posetila Severnu Makedoniju, gde je rekla da je obezbeđeno 500 miliona evra fondova za region, kao i 80 miliona evra podrške za Severnu Makedoniju za kupovinu energenata.
Predsednica EK će se u petak u Beogradu sastati s predsednikom i premijerkom Srbije Vučićem i Anom Brnabić. Planirano je da sa Vučićem obiđe gasni interkonektor između Srbije i Bugarske u selu Jelašnica.
Posle Severne Makedonije, odakle je otišla na Kosovo, a potom u Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, Von der Leyen odlazi na kraju u Crnu Goru.
Srbija je podnošenjem zahteva za prijem u članstvo u EU, sada već daleke 2009, počela svoj evropski put. Status kandidata je dobila u martu 2012. godine, dok su pregovori o pristupanju zvanično otvoreni 21. januara 2014. godine.
