Emisije CO2 u Nemačkoj najniže u poslednjih 70 godina, ali klimatski ciljevi još daleko

Emisije ugljen-dioksida u Nemačkoj pale su na najniži nivo u poslednjih 70 godina, uz pomoć smanjenja industrijske proizvodnje i manje proizvodnje uglja. Međutim, najveća evropska ekonomija i najveći zagađivač još uvek nije na putu da ispuni svoje klimatske ciljeve.

Emisije ove zemlje koje štete klimi pale su na 673 miliona tona CO2, što je smanjenje od 73 miliona i ispod vladinog godišnjeg cilja od 722 miliona, prema procenama istraživačkog centra Agora Energiewende objavljenim u četvrtak. Međutim, samo 15 odsto ukupnih ušteda emisija je zbog viših standarda energetske efikasnosti ili više obnovljivih izvora u mešavini.

Otprilike polovina smanjenja je posledica smanjenja potražnje i proizvodnje u energetski intenzivnim industrijama, što je povezano sa krizom izazvanom ruskim ratom u Ukrajini. "Zato Nemačka još uvek nije na putu da postigne svoje klimatske ciljeve do 2030. godine", rekao je direktor istraživačke grupe Simon Müller na brifingu za novinare.

Ministarstvo ekonomije je prognozu nazvalo "veoma pesimističkom", rekavši da će puni efekti njegovih napora da ubrza ekspanziju obnovljivih izvora energije biti vidljivi tek ove godine.

Nemačka, najveća svetska ekonomija sa najlošijim učinkom 2023. godine, jedina je zemlja Grupe sedam za koju se predviđa da će se smanjiti za oko 0,3 odsto jer se bori sa visokom inflacijom i višim cenama energije dok je žurila da zameni ruski gas iz gasovoda uvozom tečnog prirodnog gasa.

Nemačka je još uvek daleko od klimatskih ciljeva (Bloomberg)

Oko 44 miliona tona - najveći deo emisija - ušteđeno je jer su kompanije i komunalna preduzeća sagorevali manje uglja zbog viših cena ugljenika. Naime, prihodi od sistema za trgovinu emisijama dostigli su rekordnih 18 milijardi evra - 40 odsto više u odnosu na 2022. godinu - prema nemačkoj saveznoj agenciji za životnu sredinu, i potpuno će se sliti u fond za klimu i transformaciju zemlje.

Nemačka, koja je prošle godine isključila svoje poslednje nuklearne elektrane, takođe se više oslanjala na električnu energiju kojom su je snabdevali njeni susedi.

Emisije bi mogle ponovo da počnu da rastu ako ekonomija ubrza tempo, rekao je istraživački centar, dodajući da su sektor stanovanja i transporta već propustili uzastopne klimatske ciljeve iz 2019. i 2020. godine.

Dok su obnovljivi izvori energije činili više od polovine nemačke proizvodnje energije prvi put 2023. godine, proizvodnja energije vetra bi se morala više nego udvostručiti da bi se uskladila sa klimatskim ciljevima.

Vlada će sredinom marta objaviti sopstvene podatke o emisiji za 2023.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar