.webp){kind=icon}
Srbija bi možda mogla da bude tržište za pravljenje evropske opreme za sisteme obnovljivih izvora energije (OIE). U međuvremenu, na polju nešto prljavije energije stižu nam najave o poskupljenju. Za Evropu četvrtak je bio dan monetarnih odluka. U nastavku pročitajte pet stvari koje treba da znate danas.
Srbija bi mogla da postane proizvođač opreme za OIE
Na nedavnoj konferenciji Udruženja OIE u Vrdniku, predstavnici evropskih organizacija u oblasti solara i vetra, ali i proizvođači opreme nagovestili su da bi Srbija mogla da bude tržište za pravljenje evropske OIE opreme.
U izjavi za Bloomberg Adriju, generalna direktorka organizacije Solar Power Europe Walburga Hemetsberger je rekla da naša zemlja može biti veliki igrač u proizvodnji solarnih panela.
"Trudimo se da povećamo broj fabrika za proizvodnju solarnih panela u Evropi, zato što želimo da budemo potpuno nezavisni od ostalog dela sveta i da sami proizvodimo te tehnologije. Mislim da Srbija može da igra bitnu ulogu u privlačenju investitora koji su u potrazi za ovakvim projektima", kazala je ona.
Evropa je iz prošlogodišnje energetske krize naučila jednu važnu lekciju – ne sme više nikada da dozvoli da postane energetski zavisna od zemalja izvan njenih granica. Sada pokušava da grešku učinjenu sa gasom ispravi na obnovljivim izvorima energije.
Gas od 1. novembra skuplji za 10 odsto, država poslušala MMF
Ilustracija: Depositphotos
Gas za građane i malu privredu (sa godišnjom potrošnjom do 100.000 kubnih metara) od 1. novembra biće skuplji za 10 odsto, odobrio je u četvrtak Savet Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS).
"Prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama, utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina prirodnog gasa za prodaju kupcima na javnom snabdevanju u Srbiji, viša je za 10 odsto i iznosi 4,54 dinara po kilovat-času bez poreza i taksi (odnosno 5,02 dinara po kilovat-času sa porezima i taksama)", objavio je Savet AERS-a.
Iz Agencije su naveli da će i nakon ovih korekcija prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji (bez taksi i poreza) i dalje biti jedna od najnižih u Evropi.
Posle Federalnih rezervi i BOE ostavio kamatne stope na istom nivou
Komitet za monetarnu politiku Banke Engleske (engl. Bank of England - BOE) izglasao je u četvrtak održavanje kamatne stope na nivou od 5,25 odsto. Niz oštrog rasta stopa je zaustavljen jer je zabrinutost za izazivanje recesije nadjačala nameru da se inflaciji stane na put. Kako se navodi u saopštenju centralne banke, na sednici je zabeleženo pet glasova za zadržavanje postojećeg nivoa kamata, dok su četiri glasa bila za povećanje od 25 baznih poena, na 5,5 odsto.
Iako se odlučio za umereniji pristup, guverner Andrew Bailey neće uspeti da spreči recesiju, koja bi prema procenama Bloombergovog analitičkog tima mogla da počne do kraja 2023. i potraje oko godinu dana.
Primer američkih Federalnih rezervi i BOE sledila je Švajcarska nacionalna banka, koja je svoju stopu ostavila na 1,75 odsto. Međutim, Centralna banka Turske podigla je u četvrtak stopu za 500 baznih poena - na 30 odsto, Švedska je digla troškove zaduživanja za 25 baznih poena - na četiri procenta, dok je Norveška podizanjem za takođe četvrtinu procentnog poena referentnu stopu popela na 4,25 odsto.
Evropska centralna banka mogla bi da i u oktobru odluči da podigne kamatne stope, rekao je član Saveta guvernera Gabriel Makhlouf, koji je i guverner centralne banke Irske.
Štrajk radnika "detroitske trojke" može trajno da promeni auto-industriju
Foto: Bloomberg
Nakon uzdaha olakšanja koji je u auto-industriji usledio posle pandemije kovida i nestašice poluprovodnika, lideri kompanija General Motors, Stellantis i Ford moraće ponovo da zadrže dah. Oko 146.000 članova sindikata (engl. United Auto Workers - UAW) u tri kompanije obuhvaćeno je štrajkom i sudeći po dosadašnjim izjavama - ne samo da nisu spremni da odustanu od zahteva nego je otvorena mogućnost širenja štrajkova.
U igri nisu samo plate i radno vreme, već i pravac razvoja auto-industrije, ali i sindikalnog organizovanja u tradicionalno nesindikalno nastrojenoj američkoj ekonomskoj klimi.
Zahtevi radnika General Motorsa, Forda i Stellantisa uključuju 36 odsto višu zaradu u naredne četiri godine (40 odsto je bila inicijalna ponuda), kao i 32-časovnu radnu nedelju, što bi bio presedan u američkoj proizvodnji. Samo u poslednjih 20 godina, satnice radnika u auto-industriji inflacija je pojela do te mere da je njihova realna vrednost pala čak 30 odsto.
S druge strane, auto-industrija se kroz pandemiju kovida i nestašicu poluprovodnika provukla daleko bezbolnije nego što se očekivalo. Uprkos pandemiji, proizvođači su relativno brzo ponovo uspostavili redovan rad fabrika, a prekinuti lanci snabdevanja doveli su kompanije u udobnu poziciju iz koje su mogli da povećaju cene vozila.
"Fokusirali su se na proizvodnju kamiona i terenaca na kojima mogu da zarade najviše i dali im prioritet u odnosu na jeftinije modele - to je značajno uvećalo profit. Sindikati vide da se prilivaju velike količine novca i žele svoj udeo u tom profitu", rekao je za Bloomberg Adria Connect urednik sektora svetske auto-industrije u Bloomberg Newsu Craig Trudell.
Sledi...
Poslednjeg radnog dana nedelje Banka Japana odlučiće o daljem kretanju kamatnih stopa, a istog dana biće saopšteno i koliko iznosi inflacija u toj zemlji. Španija će objaviti podatke o svom bruto domaćem proizvodu.
Potpredsednik Evropske centralne banke Luis de Guindos obratiće se na onlajn događaju organizovanom u Madridu.
S&P Global objaviće indekse menadžera nabavke za evrozonu, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.
