Brodovi zarobljeni u Panamskom kanalu zbog istorijske suše

Jedan od najvažnijih simbola svetske trgovine - Panamski kanal - počinje da ispašta zbog klimatskih promena jer sve niži nivoi vode primoravaju brodove da smanjuju opterećenje kako bi mogli da se kreću ovim vitalnim plovnim putem.

Plovila u proseku čekaju skoro četiri dana na plovnom putu koji predstavlja prečicu između Atlantskog i Tihog okeana, pokazuju podaci kompanije Clarkson Research Services. Neki brodovi su beležili kašnjenja od čak 20 dana.

Kanal je od vitalnog značaja za svetsku trgovinu jer kroz njega prolazi više od pola milijarde tona tereta godišnje. Kroz njega se transportuje sve od latinoameričkih useva do američkih energenata, a intenzivno se koristi od strane kontejnerskih brodova koji prevoze industrijsku robu poput igračaka i baštenskog nameštaja.

Tokom leta koje je zabeležilo rekordne temperature i šumske požare u delovima severne hemisfere, kanal koji se suši je još jedan podsetnik do koje mere zagrevanje planete može da poremeti svetsku trgovinu. U Evropi, reka Rajna je prošlog meseca dostigla sezonski pad, što je bio još jedan udar za najveću ekonomiju kontinenta - Nemačku. A.P. Moller-Maersk A/S je nedavno upozorio da bi se brodovi koji prolaze kroz brazilsku reku Amazon mogli suočiti sa ograničenjima zbog suša od septembra do decembra.

Pored kašnjenja, poslednjih nedelja sve manje brodova kroz kontrolni punkt. što je rezultat ograničenja koje su postavile lokalne vlasti

"Posmatrano iz perspektive tranzita većeg broja brodova, zastoja je veoma malo, ako ih uopšte ima", rekao je Peter Sand, glavni analitičar kompanije Xeneta, koja analizira tržišta okeanskog i vazdušnog tereta.

Plovila su bila primorana da smanje svoj gaz - mera koja pokazuje do kog nivoa se brod nalazi u vodi - od kraja maja, pošto je nedostatak kiše smanjio nivo vode u kanalu i oko njega. To znači da su plovila primorana da ponesu manje tereta.

Jezero Gatun

Dubina jezera Gatun, najvećeg od dva jezera koja snabdevaju kanal vodom, pala je na sedmogodišnji minimum krajem jula.

Predviđa se da će nivo ostati ispod petogodišnjeg proseka do kraja oktobra, čak i kada u Panami počne kišna sezona.

Pored insistiranja na smanjenju tereta, uprava Panamskog kanala je takođe smanjila broj mesta za rezervaciju za najveće brodove. U celini, ograničenja znače da svaki dan kroz kontrolni punkt prolazi manje kontejnera.

Druge rute

Zbog toga špediteri traže alternativne rute, kaže Sand iz kompanije Xeneta. Tamo gde je to izvodljivo, neki nastoje da koriste železnice kako bi istovarili robu otpremljenu kontejnerima na zapadnoj obali SAD, a potom je isporučili na lokacije širom zemlje.

Ako se nastavi sa smanjenjem opterećenja kontejnera, postoji šansa da će doći i do kašnjenja kada je u pitanju obnova zaliha pred Božić, navodi Container xChange, logistička platforma.

Oko 40 odsto kontejnera koji se otpremaju iz Azije u Evropu takođe prolaze kroz kanal, što znači da bi efekti zastoja mogli da sežu daleko izvan Severne Amerike, rekao je izvršni direktor i suosnivač kompanije Christian Roeloffs.

Efekti se osećaju i na tržištima dobara.

Cene za brodove koji prevoze gorivo poput benzina i dizela preko Atlantskog okeana poslednjih dana rastu jer blokade na Panamskom kanalu ograničavaju broj raspoloživih plovila. Slična je situacija i za prevoznike tečnog naftnog gasa. Razlog tome je donekle činjenica da se kontejnerskim brodovima daje prioritet u odnosu na druge tipove plovila kada prolaze kroz kanal.

Neki brodovi odlučuju da izbegnu rizike od kašnjenja u Panami. Vlasnik tankera International Seavais rekao je u toku poziva u vezi sa zaradom da je poslao brod koji je trebalo da plovi iz Argentine od najjužnije tačke Južne Amerike do zapadne obale SAD kako bi se izbegla kašnjenja i veće naknade na kanalu.

"Nivoi vode su veoma niski", rekao je Oystein Kalleklev, izvršni direktor brodarske kompanije Flek LNG, tokom poziva ranije ovog meseca. "Blokada u Panami je problem koji ne nestaje".

- U pisanju teksta pomogli Brendan Murray, Sarah Muller, Julian Lee i Prejula Prem.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar