.webp){kind=icon}
Slovenačko ministarstvo zaštite životne sredine i prostora izdalo je ekološku dozvolu za proširenje Nuklearne elektrane Krško (NEK). Nakon kompletnog remonta elektrane u suvlasništvu Hrvatske elektroprivrede (HEP) i slovenačke GEN Energije, pripremljena je za rad dodatnih 20 godina, do 2043. godine, objavili su u ponedeljak na sajtu.
Nakon završene tehnološke nadogradnje, NEK ispunjava kriterijume definisane taksonomijom Evropske unije (EU) za dugoročni rad nuklearnih elektrana. U okviru Programa modernizacije nuklearne sigurnosti uloženo je 370 miliona evra, a sredstva su u jednakim iznosima obezbedili suvlasnici NEK-a, HEP-a i slovenačke GEN Energije, saopštio je HEP.
Očekuje se da će ove godine u elektrani biti završen i treći periodični bezbednosni pregled, kojim Uprava za nuklearnu bezbednost Republike Slovenije proverava da li elektrana može bezbedno da radi narednih deset godina, objavila je slovenačka radiotelevizija.
Opširnije
Odakle će Evropa dobiti dizel za 23 dana?
Dizel iz Rusije može biti zamenjen uvozom iz drugih država
13.01.2023
Zbog čega će 2023. biti energetski teža od 2022.
U svetskim političkim i stručnim krugovima sve više se šire glasovi da bi 2023. godina mogla biti energetski teža od prošle.
17.01.2023
Grejanje u Sarajevu jeftinije za 10 odsto, u Srbiji na vidiku samo poskupljenja
Grejanje na gas će u Sarajevu biti jeftinije za oko 10 odsto.
10.01.2023
Produženje rada NE Krško na osnovu dobijene ekološke saglasnosti ima strateški značaj za energetiku Hrvatske i Slovenije sa ekonomskog, energetskog i ekološkog aspekta. Naime, kako objašnjavaju stručnjaci, NE Krško je ekonomičan održiv izvor električne energije za hrvatski elektroenergetski sistem, koji zadovoljava međunarodne standarde u pogledu nuklearne sigurnosti. Iz HEP-a su više puta izjavljivali da podržavaju izgradnju NE Krško 2 i izražavali spremnost da u saradnji sa slovenačkim partnerima razgovaraju o mogućnostima ovog projekta. Isto je u proteklom periodu potvrdila i vlada Hrvatske.
Proces dobijanja ekološke saglasnosti zahtevao je angažovanje stručnog osoblja NEK-a, a u izradi dokumentacije, analiza i stručnih ocena, kao i izradi procene uticaja na životnu sredinu učestvovale su brojne naučne institucije iz Hrvatske i Slovenije. U cilju dobijanja ekološke saglasnosti, izvršena je prekogranična procena uticaja na životnu sredinu sa susednim zemljama u skladu sa ESPOO konvencijom: Hrvatskom, Italijom, Mađarskom i Austrijom, a dodatno i u Nemačkoj.
U 2022. hrvatski udeo proizvodnje iz NEK-a iznosio je 2,65 TWh, što je činilo 14,42 odsto ukupne raspoložive električne energije u Hrvatskoj. Nuklearna elektrana u Krškom je do sada proizvela 199,6 TWh električne energije, a očekuje se da će ukupna proizvodnja uskoro dostići impresivnih 200 TWh (200 milijardi kilovat-sati). Ekološka saglasnost postaje važeća 30 dana od dana izdavanja.
Ranijih godina pominjala se potreba Slovenije za dodatnih 400 do 500 megavata struje, zbog čega se razmišljalo o izgradnji dodatnog bloka od 1.000 megavata u Krškom. Razgovaralo se o petogodišnjem roku potrebnom za izgradnju dodatnog bloka, a licitiran je i iznos od 8,34 miliona evra za ovakvu investiciju. Bivši hrvatski ministar ekonomije i održivog razvoja Tomislav Ćorić je tokom svog mandata prokomentarisao realizaciju ovakvih planova i rekao da je Hrvatska, ukoliko bi Slovenija gradila drugi blok, zainteresovana za taj stabilan izvor električne energije koji bi dodatno zadovoljavao potrebe Hrvatske.
Od puštanja u rad 1983. godine, NEK je pouzdan, stabilan i siguran proizvođač električne energije bez emisije ugljen-dioksida za elektroenergetske sisteme Hrvatske i Slovenije u svim vremenskim uslovima. U proseku godišnje proizvodi oko 5,6 TWh (5,6 milijardi kilovat-sati), što je ravnopravno podeljeno između Hrvatske i Slovenije. NEK godišnje pokriva oko 20 odsto potreba Slovenije i oko 16 odsto potreba Hrvatske za električnom energijom.
