.webp){kind=icon}
Prema nalazima istraživanja "Novi treći put", sprovedeno u okviru projekta "Raising Awareness about Foreign Authoritarian Influence" uz pomoć National Endowment For Democracy (NED) u Srbiji i dalje preovladava antizapadni sentiment koji ide dotle da zemlje Zapada vide kao glavne odgovorne za rat u Ukrajini, njih 68 odsto (27 odsto krivi Rusiju, a četiri odsto Ukrajinu). Onda ne čudi da građane Srbije najviše brine inflacija i jednim delom snabdevanje energentima. Stiče se utisak da su zemlje Zapada donele inflaciju u Srbiju, jer sve institucije i mediji u zemlji navode da je inflacija uvozna. Takođe, najveći broj ispitanika zabrinut je za stabilno snabdevanje električnom energijom. Ako je problem sa inflacijom uvezen, problem sa EPS-om definitivno nije potekao iz uvoza.
Ispitanici natpolovično osećaju efekte inflacije i smatraju je većinski za problem, kao i da će zbog te pojave njihov standard sledeće godine biti niži.
Na pitanje o očekivanjima ispitanika u odnosu na svoj životni standard sledeće godine, primećuje se rast pesimizma kod ispitanika, te 60 odsto smatra da će sledeće godine njihov standard biti lošiji. Samo 13 odsto ispitanika smatra da će njihov standard sledeće godine biti bolji, a da će biti isti, smatra malo više od četvrtine ispitanika (27 odsto).
Najveći broj ispitanika zabrinut je za stabilno snabdevanje električnom energijom, odnosno 49 odsto njih naspram 51 odsto koji nisu zabrinuti. U slučaju stabilnog snabdevanja prirodnim gasom, 47 odsto građana izražava zabrinutost, dok je 53 odsto dalo negativan odgovor, a u slučaju nafte udeo pesimista niži je za tačno jedan procenat u odnosu na prirodni gas.
Kada se radi o drugim formama pretnji po svakodnevni život građana i posledica međunarodnih političkih nestabilnosti, pesimizam je dosta niži osim u slučaju inflacije. Strah od inflacije i pada životnog standarda prisutan je kod 61 odsto ispitanika, dok taj strah nema 39 odsto njih. Probleme u snabdevanju hranom očekuje 27 odsto ispitanika, ugrožavanje nacionalne bezbednosti 26 odsto, rizik od nuklearnog rata 20 odsto, a samo 19 odsto ispitanika zabrinuto je za negativan uticaj međunarodnih zbivanja po stanje životne sredine.
Prema mišljenju građana, najvažniji trgovinski partner Srbije za tri četvrtine ispitanika je Evropska unija (EU), potom za 16 odsto Kina, a devet odsto navelo je Rusiju.
Kada se radi o stranim investicijama i njihovim efektima na Srbiju, 39 odsto građana taj efekat procenjuju kao donekle pozitivan, a 23 odsto kao veoma pozitivan. Samo 18 odsto ispitanika smatra da strane investicije nemaju naročitog doprinosa, dok njihov doprinos sedam odsto ispitanika smatra donekle negativnim i 13 odsto njih veoma negativnim.
Na pitanje ko po njihovom mišljenju najviše investira u Srbiji, čak 79 odsto ispitanika odgovorilo je da je u pitanju EU, potom Kina sa 19 odsto, a Rusija i SAD zajedno dele treće mesto sa po jedan odsto. Na pitanje da li investitori iz pojedinih država donose više štete nego koristi, dve trećine ispitanika su odgovorile potvrdno. Od ispitanika koji su odgovorili potvrdno, najčešći odgovor je bila Kina, a zatim EU.
Kada se građani pitaju na koga bi Srbija trebalo da se najviše ekonomski osloni u budućnosti – 57 odsto oslonilo bi se na EU, 25 odsto na Kinu, 17 odsto Rusiju i samo procenat na SAD.
Po pitanju diverzifikacije dobavljača gasa, postoji većinska podrška građana za takvu politiku. Čak 61 odsto građana odgovorilo je da bi bilo ispravno da Srbija osim Rusije, gas uvozi i od drugih država, dok je 39 odsto odgovorilo da to ne bi bilo ispravno. Građani su podeljenog mišljenja da li bi to poboljšalo ili pogoršalo međunarodni položaj Srbije. Tačno 30 odsto reklo je da ne bi bilo promena, 12 odsto da bi se donekle pogoršao, a 21 odsto da bi se veoma pogoršao. Na drugoj strani 22 odsto tvrdi da bi se donekle poboljšao, a 14 odsto da bi se veoma poboljšao.
Sudar politike i zdravog razuma
U slučaju da Srbija bude prinuđena, veći broj građana se zalaže za svrstavanje uz Rusiju nego uz Zapad – blizu polovine građana (47 odsto) bira Rusiju, dok oko jedne trećine bira Zapad (32 odsto), a 21 odsto nisu sigurni. Stranu Rusije polovina ispitanika bira jer "Srbija nikada ne sme da bude na strani Zapada".
Najčitaniji mediji u Srbiji u proseku su povodom rata u Ukrajini i ekonomskih posledica sukoba bili i ostali najvećim delom proruski i antizapadni. U domaćim medijima jači je antizapadni od proruskog sentimenta, dok Vladimir Putin lično generiše znatno više negativnih članaka od države Rusije.
Domaći mediji potpuno su ignorisali ekonomske efekte sankcija i pitanje inflacije u Rusiji, a učestalo naglašavali posledice ovih pojava u Evropskoj uniji i naročito Nemačkoj.
Energetika je u ovoj sferi označena kao glavna prednost Rusije, a glavna mana Nemačke.
Ovi rezultati su, kako se navodi, kompatibilni i sa mišljenjem građana o tome ko je najvažniji politički partner Srbije. Iako su građani nešto više izbalansiranih odgovora oko ovog pitanja, najveći broj (45 odsto) smatra da je to Rusija, 29 odsto kao glavnog političkog partnera vidi Evropsku uniju, 24 odsto smatra Kinu najvažnijim partnerom Srbije, a samo 1,6 odsto vidi Sjedinjenje Američke Države.
Evroskepticizam je u odnosu na prethodno istraživanje u porastu, pokazalo je ovo istraživanje, kao i stav u odnosu na hipotetičko priključenje NATO-u.
Da se sutra održava referendum o ulasku Srbije u EU, 27 odsto ispitanika sigurno bi glasalo "za", 18 odsto verovatno bi bilo "za", 15 odsto ispitanika verovatno bi bilo "protiv" i 40 odsto sigurno bi bilo "protiv".
Kada je u pitanju ulazak u NATO, osam odsto ispitanika sigurno bi bilo "za", pet odsto bi verovatno bilo "za", 16 odsto verovatno bi glasalo "protiv", dok bi čak 71 odsto sigurno glasalo "protiv" ulaska u NATO.
Autoritarne države u medijima i u ovom periodu su predstavljene pozitivno (Rusija, Kina, Belorusija), dok su demokratske države predstavljene negativno (SAD, UK, Nemačka i EU članice, a u ovom periodu ponovo i Francuska)
Kao i u prethodim istraživanjima Kina je najčešće predstavljena kao sila u usponu koja može da u svim sferama parira SAD-u. Na drugoj strani, zapadne države trpele su gotovo konstatno negativno predstavljanje u skoro svim sferama, gde je energetika bila nova atraktivna tema za napade na zapadne države.
