Ruska invazija na Ukrajinu dovela je u Evropu rat u razmerama koje nisu viđene decenijama, bila je okidač za svetsku energetsku krizu i krizu hrane, pogoršala je inflaciju, a liderima je odvratila pažnju od velikih obećanja za ublažavanje klimatskih promena koja su doneta prošle godine na konferenciji o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (COP26) u Glazgovu.
Od 193 zemlje koje su prošlog novembra na samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu obećale da će preuzeti ambicioznije mere radi smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, samo 19 zemalja je to ispunilo do prošlog petka, roka ustanovljenog Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Od svih tih država, samo će plan Australije doprineti većem smanjenju emisija, a Indonezija je postavila čak i ambiciozniji cilj.
“Sve u svemu, to je veoma razočaravajuće”, rekao je Tom Evans, istraživač koji se bavi klimatskom diplomatijom u istraživačkom centru E3G u Briselu. “Ali, ono što je bitno jeste da ne zaboravimo da je ove godine fokus na sprovođenju, odnosno načinu na koji ispunjavamo naše obaveze.”
Na tom polju ima dobrih vesti. Amerika je nedavno potpisala zakon o smanjenju inflacije, koji objašnjava kako da se ostvari klimatski cilj i prepolove emisije gasova sa efektom staklene bašte do kraja ove decenije, u odnosu na 2005. godinu. Evropska unija je do sada uspela da isprati paket “zelenih” zakona, iako su cene energije doživele rekordni rast zbog rata.
Zapravo, odluka bloka da se odvoji od ruskih fosilnih goriva može doprineti ostvarenju glavnog cilja u narednim mesecima. Tri glavne institucije Evropske unije, Evropska komisija, Evropski parlament i Savet EU, složile su se da povećaju udeo obnovljive energije i energetske efikasnosti do 2030. godine. To bi moglo da znači da će se cilj EU za smanjenje emisija od 55 odsto, povećati za samo nekoliko procentnih poena do kraja decenije, u odnosu na nivo iz 1990. godine.
“Obećanje da će neko povećati ambicije je posmatranje situacije samo iz jednog ugla”, izjavio je Evans. “Ne možemo očekivati od svih zemalja da postavljaju nove ciljeve svake godine, jer, koja je svrha postavljanja cilja ako ga je nemoguće ispuniti?”
Ipak, vidi se da svetski lideri imaju hitnije brige. Jasno je da nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC), odnosno planovi država za ublažavanje klimatskih promena, sada nisu glavni prioritet.
Prema sporazumu iz Glazgova, zemlje koje nisu postavile ambicioznije klimatske ciljeve prinuđene su da to učine što pre, a sve države su se obavezale da revidiraju i pojačaju svoje ciljeve za 2030. do kraja 2022. godine. To znači da će države moći da pošalju Ujedinjenim nacijama svoje planove, ali da oni neće biti uključeni u prognozu UNFCCC o budućim emisijama i globalnom zagrevanju, koja će biti objavljena pre konferencije COP27.
Ako se uzmu u obzir ciljevi smanjenja emisija do 2030. godine, svet bi mogao da se zagreje za 2,4°C do 2100. godine, navodi junska analiza Climate Action Tracketa (CAT), grupe organizacija koja analizira i rangira klimatske planove država. Svetski lideri su se složili da održe globalno
zagrevanje “dosta ispod” dva stepena Celzijusovih, kada su potpisali Pariski sporazum 2015. godine. Ta neprofitna organizacija planira da objavi ažuriranu prognozu pre konferencije COP27 u novembru.
Pročitajte koje države su uradile domaći zadatak, a koje nisu.
Australija
Od 18 novih klimatskih planova koje su države podnele Ujedinjenim nacijama nakon koferencije COP26, samo će podnesak Australije dovesti do većeg smanjenja emisija. Zemlja je ažurirala svoj klimatski cilj u junu, nakon pobede Laburističke partije i velikog broja nezavisnih kandidata koji se bore protiv klimatskih promena, na izborima u maju. Vlada australijskog premijera Tonyja Albanesea sada namerava da do kraja ove decenije smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 43 odsto, u odnosu na nivoe iz 2005. godine.
Taj cilj, koji prema CAT-u nije dovoljan, i dalje zaostaje iza ciljeva koje su postavile SAD, EU i Velika Britanija. “Australija i dalje podržava nove rudnike uglja, širenje proizvodnog kapaciteta i razvoj industrije tečnog prirodnog gasa“, izjavio je Bill Hare, izvršni direktor Climate Analyticsa, jedne od organizacija koja stoji iza CAT-a.
Brazil
Najveća država Južne Amerike podnela je slabiji cilj Ujedinjenim nacijama od onog koji je predstavila 2016. godine. Predala je plan u trenutku kada je deforestacija brazilske Amazonije dostigla rekordan nivo. “Pod vođstvom brazilskog predsednika Jaira Bolsonara, ovaj državni plan za ublažavanje klimatskih promena prikaz je ekomanipulacije (eng. greenwashing)“, izjavio je Evans. “Promenili su osnovu i smislili kreativan način da oslabe ciljeve i da se u isto vreme ne vode politikama koje bi im pomogle da zapravo dostignu ove ciljeve“, dodao je.
Predstojeći predsednički izbori mogli bi sve da promene, a bivši predsednik i kandidat Luiz Inacio Lula da Silva obećao je da bi ukinuo Bolsonarovu antiekološku politiku. Najnovije ankete pokazuju da se približava potrebnoj većini za pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora drugog oktobra.
Egipat
Drugi najveći proizvođač tečnog prirodnog gasa u Africi, koji je odgovoran za trećinu potrošnje ovog kontinenta, nije postavio sveobuhvatni cilj smanjenja emisija, a ciljevi ove države zavise od međunarodne podrške. Taj cilj je CAT ocenio kao izrazito nedovoljan, što je zabrinjavajuće za zemlju koja je domaćin ovogodišnjih klimatskih razgovora.
Indija
Indija, treći najveći svetski emiter gasova, obavezala se da do 2030. godine, 50 odsto zemlje koristi obnovljivu energiju. Do iste godine, takođe želi da smanji emisije po jedinici bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 45 odsto, u odnosu na 2005. godinu. Međutim, to neće nužno uticati na smanjenje celokupnog karbonskog otiska.
Indonezija
U podnesku koji je predala u poslednjoj sekundi u petak, Indonezija je predstavila ambiciozniji cilj za 2030. godinu, kojim bi potpuno smanjila emisije ispod uobičajenih nivoa od 29 odsto do 31,89 odsto. Iako se ovakvo uobičajeno poslovanje Indonezije kritikuje jer je smatra preteranim, ambiciozniji ciljevi su odraz malo veće ambicije, navode aktivisti za zaštitu životne okoline u neformalnoj, ranoj proceni.
Zemlja je takođe potvrdila da će sledeći cilj koji postavi biti u skladu sa dostizanjem nulte neto emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2060. godine, što je obećanje koje se možda neće ispuniti, ali Indonezija ne želi da zaostaje iza ostalih.
Velika Britanija
Britanija ostaje pri obećanju da do 2030. godine smanji emisije za 68 odsto, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, koji su nepromenjeni. Novi plan samo uključuje jasnije objašnjenje kako će ostvariti taj cilj, uz dodatnu nameru da uključi prekomorske teritorije i krunske posede.
Dok je britanski ministar za klimu Graham Stuart odlučno hvalio britanski cilj smanjenja emisija smatrajući ga najambicioznijim u poređenju sa drugim velikim ekonomijama, među ekolozima i aktivistima za zaštitu okoline vlada zabrinutost da će, zbog dolaska nove premijerke Liz Truss, zemlja nazadovati. Nova premijerka želi da podstakne proizvodnju fosilnih goriva, kako bi se energetska kriza lakše podnela.
“Nakon velikih toplotnih talasa, suša i katastrofalnih poplava širom zemlje, cilj Velike Britanije je veoma ambiciozan”, izjavila je Rebeca Newsom, iz Greenpeacea, ekološke organizacije u Velikoj Britaniji. “Možda je bolji od mnogih, ali i dalje nije dovoljan da zaustavi klimatsku katastrofu.”
Ko nedostaje
Mnoge zemlje koje su veliki emiteri i imaju zastarele klimatske ciljeve, nisu podnele nove ciljeve na vreme da ih UNFCCC uključi u ovogodišnju prognozu zagrevanja zemlje u budućnosti, koja će biti objavljena neposredno pre konferencije COP27. Nije bilo nikakvih podataka o ciljevima Meksika i Turske, iako su obe zemlje ranije obećale da će poboljšati ciljeve pre samita. Nema podataka ni iz Vijetnama, Irana, Rusije, Turske, Južne Afrike i Južne Koreje.
“Suština sastanka u Glazgovu je bila da još uvek nismo na pravom putu“, izjavio je David Waskow, direktor Međunarodne klimatske inicijative (ICI). Prema njegovima rečima, iako je napravljen „skroman pomak, mnoge prilike su propuštene i očigledno je da je potrebno preduzeti jače mere“.
.webp){kind=icon}
