Postrojenje za odsumporavanje u TENT B pušteno u rad: ispunjava EU standarde

Završetkom postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla B, Srbija je u ponedeljak napravila jedan od najvećih iskoraka u smanjenju industrijskog zagađenja, ali i otvorila pitanje koliko ovakvi projekti zaista mogu da smanje zagađenje budući da Srbija i dalje najveći deo struje proizvodi iz uglja.

Prema zvaničnim podacima, modernizovana termoelektrana Nikola Tesla B - investicija vredna oko 250 miliona evra, trebalo bi da višestruko smanji emisije sumpor-dioksida, jednog od ključnih zagađivača iz termoelektrana na ugalj. Podsetimo, ovo postrojenje je bila u probnom radu od kraja prošle godine, a sada je spremno za redovan rad.

Tokom ispitivanja, zabeležene emisije kretale su se između 11,2 i 65 miligrama po kubnom metru, što je značajno ispod nivoa od 130 mg/m³ koji je postavljen kao cilj, saopštio je EPS, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će novo postrojenje smanjiti emisije sumpor-dioksida do 30 puta i doprineti čistijem vazduhu u Obrenovcu, Beogradu i okolinic. Dodala je i da je cilj države da se električna energija proizvodi na održiviji i ekološki prihvatljiv način, uz očuvanje energetske sigurnosti.

Obilazak završenih radova na TENT B / EPS

 

Ipak, jasno je da je to duži proces. Treba imati u vidu da odsumporavanje rešava lokalno zagađenje (SO₂) - i svakako jeste značajno, ali ne rešava zagađenje ugljen-dioksidom (CO₂) i zavisnost od uglja.

Tehnologija odsumporavanja podrazumeva uklanjanje sumpor-dioksida iz dimnih gasova pre njihovog ispuštanja u atmosferu, čime se direktno smanjuje zagađenje vazduha i uticaj na zdravlje stanovništva, pri čemu su upravo termoelektrane u Obrenovcu godinama bile među najvećim pojedinačnim izvorima štetnih emisija u celom regionu. 

Naime, TENT B je samo prošle godine emitovao više od 90.000 tona sumpor-dioksida, što ga svrstava među najveće pojedinačne zagađivače i van granica Srbije, dok ukupne emisije termoelektrana u zemlji višestruko premašuju dozvoljene limite. Uvođenjem tehnologije odsumporavanja, emisije ovog gasa mogu biti smanjene sa višestruko prekoračenih nivoa na koncentracije ispod 130 miligrama po kubnom metru, što je u skladu s evropskim standardima. Dakle, vremenom se može očekivati osetnije smanjenje zagađenja vazduha u Obrenovcu i Beogradu, posebno kada se ima u vidu da termoelektrane u Srbiji ukupno emituju više stotina hiljada tona SO₂ godišnje.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je da se u elektrani kontinuirano mere emisije štetnih gasova i čestica primenom automatizovanih sistema, dok je generalni direktor Elektroprivreda Srbije Dušan Živković ocenio da je reč o jednom od najznačajnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine u domaćoj energetici, koji produžava "ekološki vek" termoelektrane.

 

Mimo ekološkog aspekta, modernizovano postrojenje donosi i ekonomski efekat kroz proizvodnju gipsa kao nusproizvoda procesa odsumporavanja, saopšteno je. Tokom probnog rada proizvedeno je oko 20.000 tona, a očekuje se da bi godišnja proizvodnja mogla da dostigne i oko 200.000 tona. To otvara mogućnost za razvoj domaće proizvodnje gipsanih ploča, smanjenje uvoza i potencijalno privlačenje novih investicija u građevinsku industriju, uz oslanjanje na cirkularnu ekonomiju.

Projekat započet u TENT B nadovezuje se na ranije završeno postrojenje u TENT A i deo je šire modernizacije energetskog sistema Srbije, koja se realizuje uz međunarodnu saradnju, uključujući i podršku japanske agencije JICA i kompanije Mitsubishi Heavy Industries.

"Ja sam u prethodne tri godine svedočila srpsko-japanskoj saradnji kada je završeno ovakvo slično postrojenje u TENT A, kada sam posetila reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta, i evo sada ovde", rekla je Đedović Handanović. Dodala je da bi do kraja godine trebalo da budu gotovi pregovori povodom početka izgradnje RHE Bistrica, a reč je o projektu koji država sprovodi sa JICA. Prema rečima resorne ministarke, biće to "jedna nova Elektroprivreda Srbije - ono na šta se čekalo 40 godina".

Ipak, dok ovakva ulaganja imaju za cilj da se postojeći termoenergetski kapaciteti usklade sa strožim ekološkim standardima, u isti mah Srbija nema nameru da naglo napusti ugalj kao dominantni izvor energije. To znači da i pored značajnog smanjenja emisija sumpor-dioksida, termoelektrane na lignit ostaju veliki izvor zagađenja jer, osim ovog gasa, emituju i ugljen-dioksid, azotne okside i suspendovane čestice.