Evropska unija pooštrava regulative paketom "Fit for 55" i Zelenim planom, ciljajući smanjenje emisija za 55 odsto do 2030. godine, dok kompanije balansiraju između ovih zelenih zahteva i korišćenja veštačke inteligencije za jačanje konkurentnosti. Ovaj složeni izazov zahteva pametno usklađivanje poslovnih strategija s ekološkim prioritetima.
Regulative, poput CSRD (Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivosti) i Taksonomije za održive aktivnosti, zahtevaju od kompanija transparentno ESG izveštavanje, uz naglasak na smanjenje ugljeničnog otiska i prelazak na obnovljive izvore energije.
Brzi razvoj AI tehnologija, uključujući modele poput ChatGPT, Grok, DeepSeek, donosi ozbiljne energetske izazove. Globalni data centri potrošili su 240–360 TWh u 2022, što je 1–1,5 odsto obima svetske potrošnje električne energije, a do 2030. mogli bi da dostignu četiri odsto zbog rasta AI aplikacija. Obuka modela GPT-3, na primer, zahtevala je 1.287 MWh, ekvivalentno 502 tone CO2. Ova 'energetska glad' AI modela otežava usklađivanje s EU zelenim ciljevima.
Visoka potrošnja energije AI modela otežava usklađivanje s EU ciljevima zelene tranzicije, ali istovremeno otvara mogućnosti za inovacije. Kompanije mogu da iskoriste AI za optimizaciju poslovnih procesa, smanjenje emisija i povećanje konkurentnosti.
Ključna rešenja i odgovore na ova složena, ali najvažnija pitanja treće decenije 21. veka ponudili su istaknuti poslovni lideri, stručnjaci za održivost i inovatori iz regiona i sveta, uključujući Malin Berge, višu potpredsednicu za održivost i inovacije u kompaniji Mastercard, koja je bila keynote govornik na Bloomberg Adria ’Sustainable Strategies’ konferenciji, koja je održana 12. juna u Beogradu.
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Promo/Sustainable Strategies conference
Pogledaj galeriju
Đedović Handanović: Kako bismo postigli ciljeve do 2030. godine, moramo da dobro postavimo temelje daljeg razvoja
Učesnicima konferencije prva se obratila Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije.
Na prvom mestu, ministarka Đedović Handanović je istakla spremnost Srbije za energetsko povezivanje sa tržištem EU do 2026. godine.
"Zakoni su izmenjeni, uredbe će biti usvojene do kraja juna, imamo podršku evropskih operatera, koji su eksperti i znaju koliko je integracija važna kako bismo svi bili sigurniji", rekla je ministarka, dodajući da je Srbija regulatorno usklađena s EU.
Ona je istakla i da su energetski projekti, u svetlu povećanja potražnje za energijom, od presudnog značaja. Na tom polju za Srbiju je od izuzetne važnosti razvoj reverzibilne hidroelektrane "Bistrica".
"Očekujemo da sledeće godine počnu barem pripremni radovi za ovu hidroelektranu, koja je jedan od ključnih projekata za energetsku bezbednost Srbije", istakla je Đedović Handanović.
Važnost RHE "Bistrica" je i u tome što je to prva RHE koja se gradi u Srbiji nakon tri i po decenije, a njena proizvodnja u vreme povećane potrošnje značiće za izvoz, što je prema Đedović Handanović, javni interes zemlje.
Srbija teži povećanju udela obnovljivih izvora energije na 45 odsto do 2030. godine, s 38,1 odsto ostvarenih 2023. godine.
"Kako bismo postigli ciljeve do 2030. godine moramo da dobro postavimo temelje daljeg razvoja tokom 2025. i 2026. godine", primetila je ministarka.
Pored toga, ulaganja u solarne i vetroelektrane, kao i projekat "Jadar", koji je EU označila kao strateški, ključni su za zelenu tranziciju, uz poštovanje ekoloških standarda, istakla je ona.
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference Mihael Blažeković, rukovodilac Bloomberg Adria tima analitičara i analitičar tržišta, Bloomberg Adria
Blažeković: Društvene obveznice, tj. social bonds, nastavljaju da beleže značajan rast
Nakon ministarke Dubravke Đedović Handanović okupljenima se obratio Mihael Blažeković, rukovodilac Bloomberg Adria tima analitičara i analitičar tržišta, koji je predstavio Bloomberg Adria analizu "ESG equity & bonds vs. Plain vanilla bonds & equity; Global vs. Regional".
U analizi, Blažeković je između ostalog istakao da ESG ETF fondovi beleže više odliva sredstava nego priliva, uzrokujući promene na tržištu.
"Trampova politika - protivna ESG-u, kao i snažno najavljeno EU ulaganje u odbranu, doveli su do prelaska dela imovine u ETF-ove koji prate robotiku, veštačku inteligenciju, ali i odbranu i sigurnost", rekao je, napominjući da su ovi sektori privukli najviše novih ETF-ova.
Uprkos odlivima, Blažeković je primetio povratak dela sredstava u ESG ETF-ove u maju nakon pada vrednosti. Izdavanje ESG duga opada, s 10 odsto nižim zaduživanjem, posebno u zelenom segmentu.
Društvene obveznice (engl. social bonds) beleže značajan rast, s primerom Slovenije koja je izdala takvu obveznicu.
"Najznačajniji pad je u Evropi i Aziji, dok jedini plus beleže Supranational obveznice poput EIB-a, AIB-a ili IFC-a", zaključio je Blažeković.
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference Malin Berge, Senior Vice President, Sustainability & Innovation, Mastercard
Berge: Mastercard već ima globalne laboratorije za inovacije i potencijale za buđenje celog ekosistema
Učesnicima Bloomberg Adria ’Sustainable Strategies’ konferencije kao Key Note govornica se obratila Malin Berge, viša potpredsednica za održivost i inovacije u kompaniji Mastercard.
U svojoj prezentaciji, Berge je istakla važnost promena koje se dešavaju svakodnevno i čiji smo svedoci, na prvom mestu sa razvojem veštačke inteligencije. Uz taj razvoj menja se i način na koji razvijamo kompanije, primetila je ona, dodavši da naši životi pre šest meseci i danas izgledaju potpuno drugačije, takođe.
Sa ovim promenama, primećuje Berge, nose se i izvršni direktori kompanija širom sveta, jer se sam način obavljanja posla menja i do 2030. godine će značajno da se promeni.
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
"Mi, kao lideri, treba da promenimo način na koji predvodimo timove i biznise kako bismo adekvatno odgovorili na promene koje nam predstoje", primetila je ona.
Kompanija Mastercard, ubrzano razvija modele kako bi se prilagodila promenamana globalnom nivou. Berge stoga primećuje da je Mastercard već pre nekoliko godina uvideo potrebu da ujedini sisteme širom sveta, kako bi odgovorio na potrebu prelaska na održivi razvoj.
Mastercard, svedoči Berge, u odnosu na svoje ranije poduzete korake, sada ima globalnu laboratoriju za inovacije u oblasti održivosti sa sedištem u Stokholmu i poziva ceo poslovni ekosistem na saradnju i razvoj, tj. kreiranje rešenja i odgovora za tranziciju.
Kompanija Mastercard, prema njenim rečima, deluje i kao 'telekomunikaciona' mreža jer povezuje preko 20.000 banaka širom sveta, što uključuje preko tri milijarde korisnika. Snaga i potencijal Mastercard-a, svedoči Berge, leži upravo u tom kapacitetu da aktivacijom celog sistema ide u korak sa održivim razvojem poslovanja.
Ona je istakla i važnosti integracije AI tehnologije u cirkularnu ekonomiju, gde je apostrofirala tri ključna faktora, koji uključuju: informisanje i nagradu odluka o održivosti, proširivanje mobilnosti održivosti i činjenje cirkularne ekonomije održivom.
Kako će AI biti nezaobilazan faktor cirkularne ekonomije Berge je predstavila na primeru prodaje polovnih patika koje mogu i dalje da budu nošene i iskorišćene, kroz "Vision AI".
"Vision AI pravi fotografiju patika u okruženju od 360 stepeni i prikuplja niz podataka o njima. Uporedio je te prikupljene podatke sa mojih Action View patika sa njihovim digitalnim blizancem, koji je dostupan za poređenje. Kada su svi ti podaci sakupljeni, sistem uočava, na primer, da su ivice malo pohabane ili da postoji nešto na prednjem đonu patika", istakla je Berge.
Na kraju, ona je istakla i to da se svi možemo složiti da kod kuće imamo prilično mnogo korišćenih proizvoda koji bi sigurno mogli dobiti drugi život, ali ih danas više ne koristimo.
Nakon prezentacije, Berge je učestvovala na fireside chat-u gde je između ostalog istakla da generacija Z predvodi novu potrošačku generaciju koja želi da dobije odgovore u skladu sa svojim željama.
“Održivost je izuzetno važna za generaciju Z. Ako pogledamo potrošače danas, mnoga tržišta širom sveta vide veliki procep između onoga što potrošači nameravaju da urade, i u tome šta rade danas”, rekla je ona i istakla da čak 82 odsto potrošača želi da živi održiv život, dok samo 18 odsto preduzima akciju u tom smeru u svakodnevnom životu.
Takođe, ona je istakla da se Mastercard kao kompanija trudi da inspiriše vlasnike platnih kartica da dobiju pristup do više održivih izbora u životu. U tom smislu, primećuje Berge, uloga Mastercarda se odnosi na asistenciju i pomoć korisnicima da ostvare svoje želje.
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
Prva panel diskusija – Gde leže snage za stvarnu zelenu tranziciju?
Prva panel diskusija na Bloomberg Adria ‘Sustainable Strategies' konferenciji, pod nazivom "Gde leže snage za stvarnu zelenu tranziciju?", donela je zanimljiv razgovor sa Jelenom Sretenović direktorkom kompanije Mastercard za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, zatim Damienom Sorrellom, šefom regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan i Predragom Mihajlovićem, CEO i predsednikom izvršnog odbora OTP Banke Srbija.
Sretenović je kao prioritet kompanije Mastercard naglasila "dekarbonizaciju i kreiranje održivih proizvoda i usluga", sa ciljem uticaja na svest potrošača kada su u pitanju klimatske promene.
Kao posebno važno je apostrofirala to da Mastercard 100 odsto svojih globalnih operacija oslanja na obnovljive izvore energije.
Ona je govorila i o značajnu veštačke inteligencije u obavljanju svakodnevnih zadataka, poput elektronskog plaćanja i samim tim korišćenja digitalnih novčanika, gde je istakla da se "globalna ekononija sve više kreće u pravcu e-commerca i digitalizacije, dok je 50 odsto svih e-commerce transakcija tokenizovana".
Damien Sorrell je istakao je snažnu posvećenost EIB-a zelenoj tranziciji, s fokusom na obnovljive izvore energije.
"U 2025. godini 50 odsto naših investicija biće u skladu sa klimatskim ciljevima, dok ćemo u vezi sa preostalim investicijama biti obazrivi da ne načinimo značajnu štetu, u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom", rekao je, dodajući da je 2024. godine uloženo 31 milijardu evra u energiju, trostruko više nego 2020.
Sorrell je naglasio i da evropski napori u zelenoj tranziciji ostaju nezaustavljivi, uprkos političkim promenanama u SAD.
"Dobra vest za Evropu da će se nastaviti sa velikim investicijama u zelenu energiju, u skladu sa politikom Evropske unije", izjavio je, najavljujući ulaganje triliona evra u zelene projekte do 2030, uključujući Zapadni Balkan, gde je 60 odsto finansiranja 2024. podržalo zelenu tranziciju.
Predrag Mihajlović, istakao je da evropske banke napreduju u zelenoj tranziciji različitim tempom, s prosekom zelenih aseta od 6,7 odsto, gde je Holandija lider, a Norveška ima 5,5 odsto.
"Nažalost, u našem regionu, udeo zelenih aseta je veoma nizak - svega 0,1 procenat", rekao je, navodeći zavisnost Srbije, Bugarske, Rumunije i Poljske od uglja kao ključni razlog.
Ipak, Mihajlović je optimističan, verujući da banke mogu preuzeti vodeću ulogu.
"Mislim da možemo da imamo vodeću ulogu, kao i da banke mogu da idu brže ka zelenoj tranziciji", naglasio je, dodajući da "zadatak banaka da podrže privredu u zelenoj tranziciji nije jednostavan".
Kako AI i hardver sledeće generacije mogu da oblikuju budućnost održivog računarstva?
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
Učesnici konferencije su imali priliku da vide i video prezentaciju sa ovogodišnjeg Qatar Economic Foruma pod nazivom "Od GPU do Gigavata: globalna potraga za jeftinom energijom koja će pokretati eru veštačke inteligencije", koju je predstavio Rob Barnet, viši analitičar za energiju u Bloomberg Intelligence.
On je predstavio analize koje pokazuju da su kompanije koje razvijaju alate veštačke inteligencije, poput Microsoft-a, koji je investirao u OpenAI, proizvođača ChatGPT-a, povećale emisije CO2 za 30 odsto od 2020. godine, zbog širenja data centara. Emisije CO2 Google-a su za četiri godine, 2019-2023. godine, veće za 50 odsto, takođe zbog povećane potražnje za energijom, povezane sa data centrima.
U odnosu na ove podatke, a o budućnosti ove grane industrije i promenama koje će da uslede usred usklađivanja korišćenja veštačke inteligencije, tehnologije i održivosti, učesnicima konferencije su se obratili vanredni profesor na UCL-u Ilija Bogunović i osnivač i izvršni direktor CCRAFT-a Hamed Sattari.
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
Bogunović je u svom obraćanju govorio konkretno o izazovima moderiranja sadržaja na internetu. On je rekao da se u ovom polju sudaraju bezbednost, sloboda govora i tačnost informacija, ali da nema univerzalnog rešenja.
"Nijedan jedinstveni model odgovora ne može zadovoljiti sve", rekao je, ističući da AI modeli moraju učiti iz raznovrsnih podataka koji odražavaju različite poglede.
Objasnio je i da se veliki jezički modeli (LLM) prvo treniraju na gomili podataka, pa se dodatno "štimuju" da budu korisni i bliži ljudskim vrednostima. Ali tu, istakao je on, nailazimo na problem da kvalitetnih podataka nema dovoljno, a modeli se često prave za "prosečnog"čoveka, zanemarujući razlike među ljudima, pa je potrebno insistirati na pluralizmu.
"Kako ovi modeli postaju moćniji, moraju biti ne samo pametni već i pouzdani, zaista usklađeni s ljudskim vrednostima – a istovremeno štedljivi po pitanju energije i resursa", zaključio je, pozivajući na pametnije i održive AI sisteme.
S druge strane, Hamed Sattari, istakao je da su fotonski čipovi ključni za budućnost zbog sve veće potrošnje energije i ograničenja bakarnih kablova.
"Već koristimo svetlost za komunikaciju, npr. putem kablova napravljenih od stakla kroz koje svetlost putuje. Do sada je to bilo dobro za komunikaciju na velike udaljenosti, ali sada bakarni kablovi više ne mogu efikasno da podrže potrebnu propusnost", rekao je, naglašavajući potrebu za optičkim prenosom u data centrima.
CCRAFT razvija fotonske mikročipove bazirane na tankoslojnom litijum-niobatu (TFLN), koji omogućavaju brži prenos podataka uz manju potrošnju energije.
"Ova tehnologija omogućava prenos podataka osam puta brže, i to uz deset puta manju potrošnju energije", objasnio je Sattari i dodao da su ovi čipovi važni za AI infrastrukturu, kvantne tehnologije i svemirska merenja.
Evropa ima priliku da postane lider u fotonskoj tehnologiji, slično kao u elektronskoj industriji pre četiri decenije.
"Sada se slično događa u fotonskoj tehnologiji", zaključio je Sattari, pozivajući na iskorišćavanje ove "zlatne groznice" za CCRAFT i fotonske čipove.
Druga panel diskusija – Održivost iznutra: struktura, odgovornost i odluke
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
Naposletku, održana je i druga panel diskusija na kojoj su učestvovali Dušan Beočanin, viši menadžer Kearney-a, Nina Elezović, direktorka za korporativne poslove i održivost Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, kao i Slađana Popović, direktor i regionalni rukovodilac ESG odeljenja u kompaniji CBRE SEE.
Beočanin je u svom obraćanju istakao da većina kompanija u regionu na ESG i dalje gleda kao na trošak, dok na globalnom nivou svetske kompanije u ESG vide šansu i interes. On je kao posebno važno istakao razumevanje da kroz poboljšanje svog ESG-a kompanije zapravo poboljšavaju svoj brend u celosti.
Prema podacima kojima raspolaže, Beočanin je istakao i da oko dve trećine ispitanika Kearneyjevog istraživanja planira da u 2025. izdvoji oko dva odsto prihoda za održivo poslovanje.
Slađana Popović koja dolazi iz sektora nekretnina je, s druge strane, naglasila da su "sertifikati dodeljeni za zelenu gradnju nesumnjivo probudili svest u Srbiji kada je reč o ESG-ju". Ipak, i pored ESG rejtinga, finansijska i operativna strana nekretninskog sektora ostaju ključne. Podvukla je važnost energetske efikasnosti i kompleksnog pristupa gradnji, uz prostor za napredak u ESG standardima.
Direktorka sektora za korporativne poslove i održivost Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, Nina Elezović je istakla važnost integrisanog izveštavanja o ESG standardima, posebno o uticaju proizvodnje na biodiverzitet, koristeći GRI standarde za transparentnost.
“Izveštavamo o uticaju na životnu sredinu, to nam je značajan segment izveštavanja. U tom delu jasno pokazujemo potrošnju vode iz godine u godinu. Pokazujemo šta se dešava sa otpadom. Pokazujemo kako utičemo na biodiverzitet”, objašnjava Elezović.
Ona je ulogu vode u industriji pića podvukla kao ključnu, a samim tim i brigu o njoj nakon upotrebe.
“Za nas je voda primarna tema. Voda jeste primarni sastojak svih naših napitaka, ali mi je posmatramo malo šire. Smatramo da je voda indikator zdravlja jedne zajednice”, rekla je Elezović.
Rekavši da kompanija od 2007. godine na sistematski način meri upotrebu vode, Elezović je istakla da su “od te godine do 2024. smanjili potrošnju za 55 odsto po litru napitka”, dodavši da je “za proizvodnju jednog litra napitka potrebno 1,45 litara vode”.
Ipak, prema rečima Elezović, preostalih 0,45 litara vode, koji ne uđu u sam napitak, kompanija ne odbacuje tek tako.
“Ta voda ima i svoj drugi I treći život, pre nego što se vrati u recipijent”, rekla je Elezović.
Prema rečima direktorke Elezović preostala voda se koristi za tehničke potrebe i zalivanje, uz osiguravanje da voda ispuštena u recipijent bude jednakog ili boljeg kvaliteta od vode recipijenata, poput reka.
Učesnici konferencije, uprkos različitim delatnostima, složili su se da je teško razlučiti ulaganja u ESG od poslovnih, kao i koliko je dovoljno uložiti.
Bloomberg Adria ‘Sustainable Strategies’ konferencija je održana uz podršku sponzora, čija posvećenost održivosti dodatno osnažuje ovaj značajan poslovni događaj:
- Zlatni sponzor: Mastercard
- Srebrni sponzor: Coca-Cola HBC Srbija
- Bronzani sponzor: Atlantic Grupa
Promo/Bloomberg Adria Sustainable Strategies conference
.webp){kind=icon}
